Preostali

7. poglavlje

"Ovo je prvi put nakon dugo vremena, da sam se stvarno dobro naspavao. Noćas nisam čuo nikakvu buku. Izgleda da se stanje vani malo smirilo."

"I ja sam primjetila." Rekla sam. Pogledala sam Damiana. Skakao je po krevetu. William ga je pogledao, a onda se namrštio.

"Damian, prestani." Rekao je pomalo ljutito. Nasmiješila sam se.

"Spremite se, a onda dođite u kuhinju. Kupaonica je u drugom hodniku, prva vrata desno."

William je klimnuo glavom, a ja sam izašla iz sobe.

Došla sam u kuhinju. Noah je već sjedio za stolom. Sjela sam kraj njega, a onda sam uzdahnula.

Zabrinuto me je pogledao. "Jesi dobro?" Upitao me je. Klimnula sam glavom, a onda sam ga pogledala.

"Koliko ćemo još moći ovako?" Rekla sam. "Koliko ćemo se još moći skrivati ovdje?"

Uzdahnuo je, a onda me je primio za ruku. Spustila sam pogled. Čula sam kako Damian i William ulaze u kuhinju.

"Avery, uz mene ti se neće ništa desiti." Šapnuo mi je na uho. "Obećavam ti."

Tako bih mu htjela vjerovati, ali ne mogu. Uskoro će se desiti nešto loše. Nešto jako loše.

Klimnula sam glavom, a onda sam pogledala Damiana i Williama.

"Sjednite." Rekla sam. "Uzmite što god želite. Ne želim da budete gladni."

Sjeli su prekoputa nas. Damian je odmah počeo jesti, ali William je samo gledao u svoj tanjur. Vidjela sam da ga nešto muči.

Nisam ga htjela ništa ispitivati pred Damianom. Pričekala sam da se Damian najede.

Gledao je čas u mene, čas u Noaha. Nasmiješila sam se. Znam što hoće.

"Damian, slobodno odi do knjiga, ako si gotov."

Nasmiješio se, a onda je otišao u dnevni boravak. Pogledala sam Williama.

"Što se događa?" Upitala sam ga, a on je zbunjeno gledao u mene.

"Kako to misliš?" Upitao me je. Uzdahnula sam.

"William, vidim da si zabrinut zbog nečega." Tiho sam rekla. "Ali nisam te htjela ništa ispitivati pred Damianom."

Uzdahnuo je. Pogledao je prvo mene, a onda Noaha.

"Gledajte, jučer su me oni ulovili." Počeo je, a ja sam već mogla pretpostaviti što se dalje dogodilo.

"Pokušao sam pobjeći zbog Damiana. Nisam ga htio ostaviti samog, jer osim mene, on nema nikoga. Nekako sam uspio pobjeći, ali su mi napravili ovo."

Rekao je, a onda nam je pokazao ogrebotinu na lijevoj ruci.

Noah je zaprepašteno gledao u njega, a ja sam uzdahnula.

"O bože." Rekla sam. "Rekli ste da se to desilo jučer?"

Klimnuo je glavom. Zbunjeno sam gledala čas u njega, a čas u ogrebotinu na njegovoj ruci. Ali kako je ovo moguće?

"Ne razumijem kako se niste pretvorili." Tiho sam rekla, kako nas Damian ne bi čuo, no on je ionako čitao knjige, pa nije obraćao pozornost na nas.

"Ni ja ne razumijem." Šapnuo je. "Možda ogrebotina nije dovoljno duboka."

Odmahnula sam glavom. "Ne." Rekla sam. "Do sad ste se trebali pretvoriti."

Pogledala sam Noaha. On nije ništa rekao, samo je gledao u Williama.

"Noah." Rekla sam. Pogledao me je, a onda je uzdahnuo.

"Što ako je imun na njih?" Upitao nas je. Iznenađeno sam ga pogledala.