LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 41 - ''Unexpected''

Za vreme doručka, nismo progovarali. Oboje smo bili sami sa svojim mislima. Ja sam razmišljala o tome kako je moguće da plan nije uspeo. Niall možda isto o tome, a možda i ne. Ko će znati?

Nakon jela, otišli smo u dnevnu i oboje se izvalili na kauč. Niall je pustio neki film. To mi je skrenulo pažnju jer sam morala da sačekam još malo pre nego što se vratim kući.

Međutim, koliko sam pred kraj filma pogledala u telefon čiji je zvuk bio isključen od sinoć, videla sam gomilu propuštenih poziva do svog muža. A onda je još jedan poziv stigao.

„Pusti mi poruku šta se dogodilo.", kažem Niallu na šta on skupi obrve. „U filmu.", dodam i on klimne glavom smeškajući se.

„Hoću, hoću.", klimne glavom. „Stigao ti je taksi.", kaže kada preko mog ramena pogleda u prozor. Poljubim mu usne.

„Vidimo se. I čujemo.", kažem kada se odvojim od njega. Otvorim vrata i pre nego što uđem u taksi, okrenem se ka njemu i mahnem mu.

***

*Hej. Što se tiče filma... Pa doživeli su nesreću. On je poginuo, a ona jedva preživela i posle par godina se udala za drugog jer je njenom detetu bio potreban otac. Izvini ako sam te ratužio.*

Pročitam Niallovu poruku pre nego što taksista zaustavi auto ispred moje kuće. Suze mi se nakupe u očima, ali ih suzdržim dok dajem novac. Ali čim izađem iz auta, dopustim da se par spuste niz moje obraze.

Pozvonim na vrata svoje kuće jer nemam ključ kod sebe. Sačekam par trenutaka, a onda čujem otključavanje vrata iza kojih se nađe moj muž.

Na sebi ima samo šorts i izgleda zgodno. Njegovo telo. Ali lice mu je užasno. Vidi se da je mamuran. Ima podočnjake do poda.

„Leen, Gospode. Šta se dogodilo?", upita jako promuklim glasom dok me pušta da uđem u kuću. Ne uspem da održim samo ovu tužnu facu, već se i rasplačem.

„Enola je izgubila dete.", jedva to kažem.

Ne znam šta me je spopalo, pa sam briznula u plač. Valjda te reči izgovorene naglas su me bacile preko ivice. I još na sve to sam bila tužna zbog glupog završetka filma. A i uznemirana sam zbog neuspelog plana i zbog toga što ne mogu da se razvedem od njega.

„M...molim?", začujem njegov glas i u sledećem trenu su mu ruke na mojim ramenima, pa na licu. Podigne mi glavu kako bi me video. „Šta pričaš to?"

„Izgubila je bebu, Leo. Ne znam šta se dogodilo. Imala je spontani. Kako, ne znam.", kažem kratko. On izdahne, a onda me samo povuče u zagrljaj.

Ruke su mu hladne i grube. Nemam osećaj sigurnosti koji imam kada su Niallove ruke oko mene. Ne osećam ni tu prekopotrebnu toplinu. I ljubav.

„Moram da idem.", prošapućem posle nekoliko minuta, kada se konačno smirim. Odvojim se od njega te krenem ka stepenicama.

„Gde?", upita.

„Kod Enole.", odgovorim.

„Zašto?", kada to upita, okrenem se ka njemu.

„Zašto?", podignem obrve. „Možda zato što sam potrebna svojoj prijateljici?"

„Ne možeš joj ti pomoći.", kaže. Ne znam zašto, ali me nešto oko srca stegne. Imam osećaj kao da je ovo oko čega planiram da se raspravljam sa njim stvarno i to mi daje snage da nastavim. Ovo moram da izguram.

„A kako ti to znaš?", raširim ruke. „Nisi..."

„Ne možeš ništa da učiniš!", prekine me. „Nisi psihijatar koji joj je sada potreban!", ovo kaže previše glasno.