Ljubav na daskama

Dvanaesti deo

Kada sam se ponudila da me Luke vozi kući, osećala sam se kao da je celo nebo srušilo na mene. Srce mi je lupalo tako jako da sam mislila da će ispuniti ceo auto. Morala sam da ostanem smirena, da ne pokažem koliko me njegova blizina uznemirava. Plašio me je.

"Zašto izgledaš tako bledo?" upitao je Luke, njegov pogled me probadao kao mač.

Pokušavajući da zadržim lažni osmeh na licu, odgovorila sam

"Uh... mislim da se osećam malo loše. Možemo li, molim te, samo skrenuti desno kod sledećeg semafora? Tamo živim blizu."

Luke je klimnuo glavom. Skrenuo je tamo gde sam mu rekla, ni sluteći šta me čeka. Bila sam svesna da ga ostavljam u sumnji, ali trenutno nisam mogla da brinem o tome.

Dugo smo se vozili, tako da sam imala dosta vremena da skujem dobar plan. Na mapi sam našla najbliže kuće kod plaže i rekla mu da tu stanujem, u nadi da će mi poverovati, što je i bilo tako. Nije me ništa zapitkivao, samo je vratio pogled na put.

Kada smo stigli do lažne adrese, osetila sam olakšanje i krivicu istovremeno. Morala sam da se oslobodim Lukea, ali je to značilo da ga varam i lažem.

"Hvala ti na vožnji, lažove!" Nasmejala sam se dok sam sklanjala pojas sa sebe.

Videla sam da mu se kutak usne izvio u smešak, što me je malo zbunilo. On da se nasmeje? Ma nemoguće!

"Treba li ti pomoć?" Upitao me je zabrinuto.

"Još si i fin!? Šta li će ovo biti!?" Rekla sam shvatajući da me je sav alkohol sustigao, sudeći po tome da se sve oko mene klatilo. "U redu je Luke, slobodan si" Otvorila sam vrata i zaputila se ka svojoj lažnoj kući.

Stojao je tamo par sekundi što me je izludjivalo, nisam mogla da udjem u kuću koja nije moja. Mahnula sam mu, prislonivši ruku na kvaku.

Srećom, poverovao mi je i nestao je u mraku. 

Bila sam presrećna i odmah sam pozvala taksi, nadajući se da me Mateo čeka.

                                                               ***

Osećala sam se kao da me izdala sopstvena savest, ali nije bilo vremena za kajanje. Morala sam da se zabavim, da se oslobodim stega koje su me držale, bar na jedno veče. Stigla sam na plažu, gde se već osećao miris slane vode i peska. Mesto je bilo puno ljudi, ali nijedan nije mogao da odagna osećaj praznine koji me je obuzimao, ni sama ne znam zašto.

Dok sam lutala plažom, osluškujući zvukove noći, osetila sam se kao stranac u sopstvenom telu. Pokušala sam da se smirim, da nađem unutrašnji mir, ali to je bilo kao da se borim protiv vetrenjača.

I onda, u daljini, ugledala sam Matea. Njegov osmeh bio je kao sunce koje se probija kroz oblake. Prilazila sam mu polako, srce mi je tuklo sve jače. Bila je to kao melodija koju sam čeznula da čujem. Teturala sam se, ali sam se nadala da neće ništa da me provali.

"Stigla si" rekao je Mateo sa toplim osmehom, grleći me.

"Da, izvini što sam kasnila" Uzvratila sam mu osmehom, na šta me je on zagrlio još jače.

"Hajdemo za šank, tu su Medison i ostala ekipa" Rekao je hvatajući me za ruku što me je malo iznenadilo, ali nisam ništa rekla, samo sam se prepustila.

Kada smo došli, pozdravila sam se sa svima prisutima, a najviše sam se obradovala ekipi volontera iz nekog razloga.

Mateo je sipao tekilu u čašice, smešeći se svojom šarmantnom osmehom koji me opijao više od same tečnosti koja je klizila niz grlo.

Malo smo se odvojili od dugih ljudi, što mi se dopalo. Ipak je ovo bila neka vrsta dejta, zar ne?

"Predpostavljam da nikada pre nisi bila na ovakvim zabavama?" upitao je Mateo, pogleda uprtog u moje oči.

"O, da, ovo je zaista predivno", odgovorila sam, smešeći se, osećajući kako mi se srce topi pod njegovim pogledom. 

Medju nama je zavladala neka prijatna tišina, dok smo gledali jedno drugo, onako zaljubljeno. 

"Hajdemo da surfujemo!" Prišla nam je Medison kao grom iz vedra neba. Prekinula je naše očijukanje zbog čega sam se već planirala da je ubijem kasnije. Bila je u kupaćem i kada smo se okrenuli, videli smo da nije jedina sa ovom idejom. Gomila ljudi je već bila na daskama.

Savršen trenutak zaista! 

"Nisam sigurna da bi bilo dobro da se približavamo vodi posle ovoliko tekile" Našalila sam se, na šta se Medison smorila.

"Ma daj, ti si osoba koja najbolje surfuje, zar malo alkohola može da te spreči?" Navaljivala je, a ja sam sva pocrvenela. Niko ne zna da surfujem sem nje.

"Stvarno?" Upitao je Mateo iznenadjeno.

"Ma daj, pijana je, ne zna šta govori" Pravdala sam se, ali ona nije odustajala.

"Samo dva minuta, za mene!?" Gledala me je tužnim okicama, pokušavajući da me natera. 

Malo sam se dvoumila, ali kada sam videla da me i Mateo isto tako gleda, pristala sam.

"Dva minuta" Rekla sam uzimajući dasku iza šanka.

"Idemooo!" Razdrala se hvatajući nas za ruku.

Za razliku od većine ljudi ovde, ja sam surfovala obučena pošto nisam imala kupaći kod sebe. Većina je bila pijana pa niko nije ni primećivao.

Svo troje smo uzviknuli dok smo ulazili u vodu, držeći se za ruke. Napokon sam se osećala dobro. 

Uhvatili smo neke dobre talase, to jest, Mateo i ja, pošto Medison nije ni umela da se popne na dasku.

Svaki pokret, svaka promena u ritmu okeana, bila je kao da su plesali zajedno, sinhronizovano i harmonično. Naše oči su sijale od uzbuđenja, dok smo se smejali Medison i uživali u svakom trenutku provedenom zajedno.

Medison nam se pridružila i oborila nam daske, na šta smo svo troje prasnuli u smeh. Bili smo skroz mokri i kada smo izašli iz vode, bukvalno smo se cedili.

"Nisi fer igrač!" Mateo je zafrkavao Medison dok smo izlazili iz vode.

Ja sam pokušavala da se borim sa talasima ispod svojih nogu i da nekako stignem do peska, pazeci na haljinu koja se sada upropastila, ali mi nije bilo žao. Kada me je delio samo jedan korak od plaže, osetila sam da neko stoji ispred mene. Podigla sam glavu i osmeh mi je odmah pao sa usana.

Iznenada, kao senka iz prošlosti, tu je bio Luke. Njegov izraz lica bio je misetriozan, gotovo zastrašujući. Kao da je došao da podseti na sve moje greške, sve moje laži.

"Luke?" Zapanjeno sam rekla, dok je moj glas prekidao vetar.

"Vidim da si našla način da se zabaviš", primetio je Luke, njegov ton bio je lagan, distanciran, ali sam primetila neku napetost. 

"Pa, nije da to treba da brine", rekoh, pokušavajući da zadržim prisebnost.

"Je li sve okej?" Pridružio se Mateo, dok se Luke samo cinično nasmejao.

"Možda bi trebalo da razgovaramo kasnije", sugerisala sam, pokušavajući da odvratim pažnju od napetosti između Lukea i mene.

"Zašto, razgovarajte sad?" Ubacio se Luke, na šta sam ga ja samo prostrelila pogledom, ali njega to nije uplašilo, ni najmanje, samo sam rasplamsala vatru.

"Možeš li da se ne mešaš?" Drsko je rekao Mateo.

"Ili šta?" Nasmejano mu je prišao Luke, ali ja sam se ubacila, spašavajući situaciju.

"Dosta je bilo, Mateo, možemo li razgovarati neki drugi put?" Zamolila sam ga u nadi da će razumeti.

"Da, naravno", rekao je Mateo. "Drugo veče na plaži?" Provocirao ga je.

Luke je samo ćutao, iščekujući moj odgovor. 

Klimnula sam glavom, na šta mi se Mateo nasmešio. Polako se udaljavao od nas, ostavljajući me samu na milost i nemilost ovom ludaku.