Ljubav na daskama

Peti deo

Charlotte, Isla, Diego i Liam .

Kada sam je videla tako nikakvu i krpljenu bezbroj puta, kroz glavu su mi proletele sve uspomene koje sam na njoj doživela. Upravo na tim velikim rupama daske, doživela sam najludje uspomene. Na primer kada nas je stražar jurio zato što smo surfovali noću pred strašnu oluju, a jedino je mene uhvatio i pozvao mi roditelje. Bila sam kažnjena mesec dana, ali opet bih isto uradila. Uglavnom zbog tih problema u koje smo se svi zajedno uvaljivali, moji nisu voleli to što se družim sa njima i uvek su me zamišljali u nekom prefinjenom društvu, ali ja sam bila sušta suprotnost tome.

Trgla sam se iz misli i odlučila sam da uzmem dasku i da malo surfujem. Izula sam patike i ostavila ih u kolima, dopuštajući pesku da golica moja stopala. Uživala sam u letu dok sam se divila prizoru ispred sebe. Bilo je dosta ljudi i nekoliko barova koja su služila pića. Pored toga, bilo je i dosta zanimljivih aktivnosti, kao što su ribolov, kajaking, vožnje jet-skijem i surfovanje. Zaobišla sam sve od ponudjenih, zato što sam htela sama da uživam. Svukla sam haljinu i bacila je na pesak tako da sam ostala samo u dvodelnom kupaćem kostimu. Uzela sam dasku i krenula sam ka vodi, ali neko me je zaustavio.

"Da li si sigurna da možeš da surfuješ sa tom daskom po ovakvim talasima?" Upitao me je dečko plave kratke kose i braon očiju, koji nije skidao osmeh sa lica,

Nisam mogla da ga ne odmerim, pa sam tako primetila da je veoma visok i zgodan sa malom tetovažom sidra na nozi. Sklonila sam pogled sa njegovog tela, ponovno ga pogledavši u oči.

"Surfujem već dugo godina sa ovom daskom, sigurna sam da će sve biti uredu." Rekla sam uzvrativši osmeh.

"Uh zaboravio sam da se predstavim, ja sam Mateo, drago mi je." Rekao je pružajući mi ruku.

"Florence, takodje." Rukovali smo se u znak pozdrava.

Stojali smo u mestu dok sam ja gledala oko sebe, posmatrajući talase koji su me čekali.

"Nova si ovde? Nisam te pre vidjao." Upitao me je, na šta sam ga ja ponovno pogledala u oči.

"Juče sam došla." Rekla sam i dalje se smeškajući.

"Novajlija?" Uzbudjeno me je upitao ne dajući mi da odgovorim

"Ukoliko želiš mogu ti pomoći i upoznati te sa ovim mestom." Nesigurno je nastavio.

"Može, zašto da ne?" Prihvatila sam njegovu ponudu zato što mi je zaista bio potreban vodič, ne zato što je bio mega zgodan. 

"Super onda, možeš li mi dati svoj broj telefona da te pozovem?" Upitao me je izvadivši telefon iz dzepa od šorca.

Razmenili smo brojeve telefona , nakon čega je otišao.

"Vidimo se, Florence." Okrenuo mi je ledja i pre nego što sam mu odgovorila. Stajala sam u mestu nekoliko sekundi nakon čega sam se trgla, setivši se zašto sam došla ovde. Dodjavola, zar jedan dečko može ovako da me zbuni? Zapitala sam se polako se približavajući moru.

Ulazim u vodu, osećajući hladnoću kako mi obavija noge. Gledam talase i mirišem morski vazduh. Veslam ka talasima dok uzbuđenje raste. Konačno sam na dasci, klizim niz talas. Osećaj slobode. Vetar mi mrsi kosu, voda prska. Osmehujem se. Sve brige nestaju. Samo ja i okean, u savršenom skladu.

Surfovala sam dugo, možda nekih sat ipo vremena sve dok se nisam umorila. Polako sam izašla iz vode stavljajući svoju dasku na pesak i uzimajući novčanik iz haljine, zaputivši se ka jednom od barova. Telo mi je drhtalo od adrenalina koji je strujao mojim venama i hladnoće koja je obavila moje čitavo telo. 

Sela sam na prvu slobodnu barsku stolicu poručivši hladan sok, dok mi se konobarica negde mojih godina smeškala. Imala je dugu braon kosu i zelene oči. Bila je visoka i vitka i izgledala je kao model.