Ljubav na prvi zalogaj (#BWWA)

Peony cupcakes

Molim lepo da pročitate A/N na kraju, tenk ju

* * *

Udahnula sam nežni miris cveća koji raste oko moje kuće. Svako jutro mi počinje sa osmehom i blagim povetarcem.

"Dobro jutro Aspen, kako si?" Gospođa Thompson, moja prva komšinica, me upitala.

"Dobro justro gospođo Thompson. Ja sam dobro kao i ovo vreme, a vi?"

"Prilično dobro. Pomažeš i danas svojoj majci u poslastičarnici?"

"Naravno, posle škole. Svratite ako imate vremena kasnije." Nasmešila sam se i pozdravila sa staricom.

Ah, pa ja sam se zaboravila predstavit! Hehe, vidi se zašto mi je nadimak oblačić. Moje ime je Aspen Reagan, imam 17 godina i obožavam da pravim kolače i naravno da ih jedem. Ljudi me obično zovu oblačić, jer mi je kosa ofarbana u bledo roze boju i podseća na oblak. 

"Aspen, čekaj me!" Glas moje najbolje drugarice, Savanne, me je zaustavio na sred trotoara.

"Jutro." Pozdravila sam je.

"Isuse, kako možeš biti ovako nasmejana u 20 do 8 ujutru?" 

"Valjda zato jer je lep i sunčan dan, što i nije neka svakodnevnica ovde u Londonu, a i kasnije idem pomagati mami." Slegla sam ramenima.

"Ah, sad kapiram. Videćeš svog Romana." Nasmejala se kao onaj mačak iz 'Alise u zemlji čuda'.

"Veoma smešno Savannah, ali ne nije zbog njega."

"Nego?"

"Ne znam, možda zato što volim da pravim kolače?" 

Savannah mi se samo smejala a ja sam uzdahnula. Teška je ona osoba i previše tvrdoglava. Jednom će joj se to obiti o glavu. Ali čekajte malo, ona je bila plavuša do juče a danas nije.

"Kad si se prefarbala u pastelno zelenu? Zašto baš ta boja?" Upitala sam je.

"Pa da se slažem uz vašu poslastičarnicu, ionako radim tamo, pa sam mislila da se uklpoim" Smešak joj je bio velik.

"Ili si se prefarbala u Albertovu omiljenu boju?" Sad je bilo vreme da ja nju malo zadirkujem.

Albert je jedan od batlera u mojoj porodičnoj poslastičarnici. Mama je nasledila tu poslastičarnicu od bake i ja ću je naslediti sledeća. Uglavnom imamo pet batlera ukupno, dok Savannah i moja mama rade napred na porudžbinama i posluživanju, ja sam nazad i pravim sve divne poslastice sa svojim malim pomoćnikom Mckennom, koja mi je ujedno i mlađa sestra.

"Stvarno Aspen, nemam pojma o čemu pričaš." Savannah se pravila uvređena.

"Aha kako da ne."

"Dobro jutro." Par devojaka iz naše škole su nas pozdravile.

"Jutro." Odgovorile smo im.

Nas dve idemo u privatnu školu nešto malo dalje od predgrađa u kome živimo. Uglavnom smo prilično poznate po školi jer smo malo drugačije od ostalih, moglo bi se reći.

"Spremna da se suočiš sa ovim paklom?" Savannah me upitala.

"Uvek i u svakom trenutku sa osmehom na licu."

* * *

"Nađemo se ovde za 20 minuta." Rekla sam Savanni.

Završile smo sa školom za danas i sad je vreme da idemo na posao. Savannah mi je klimnula glavom i prešla put i ušla u svoju kuću. I ja sam ušla unutra u svoju i primetila je praznu. Shvatam da mama radi ali gde je Mckenna?