Rekla pa porekla

21. Džaba ljubiš

Jesi doma?

Sačekam par minuta odgovor, ali ga na kraju i dobijem, a najvažnije je to da je potvrdan.

E super, pusti me u zgradu.

Ha?

Ozbiljna sam, otvori vrata od zgrade.

Ubrzo se začuje ono zujanje koje znači da mogu otvoriti vrata, pa ih i otvorim te krenem ka uz stepenice jer ne znam na kojem je katu točno. Ubrzo začujem i njegove korake pa se nađe ispred mene.

"Iznenađenje." Kažem dok ga grlim. Kladim se da je tek oči otvorio jer mu je faca upravo takva, a to bi objasnilo i ono čekanje da mi odgovori.

"Otkud ti?" Pita i dalje zbunjen, uzimajući moju torbu koju sam odložila na pod dok sam ga grlila.

"Skontala sam da smo oboje slobodni dva dana, pa rekoh da iskoristim rijetku priliku." Kažem dok se penjemo na kat iznad, na kojem mu je stan.

A stvarno je bilo iznenada. Kad mi je sinoć rekao da im je utakmica koja je trebala biti sutra odgođena i da ima dva dana slobodna tj. samo jedan trening u tih dva dana, shvatila sam da bi mogla doći. I sama sam slobodna tada, tako da se super poklopilo. Još sam sinoć rezervirala jutarnji let, spakovala doslovno malu torbu i to je to.

Prvo što mi upadne u oko kad uđemo je urednost. Nisam očekivala općenito da će biti ovako uredno, a pogotovo kad se ovako iznenada pojavim. No, sve je na svom mjestu.

"Znaš mogla si se najaviti, pa sam mogao na tebi neko iznenađenje napraviti." Požali se.

"Ovako je slađe."

"Kava?" Upita već na putu prema kuhinji.

"Može." Krenem i ja za njim čisto da vidim kakva je kuhinja. "Tek si ustao?"

"Može se reći. Kunjao sam kad si poslala poruku."

"Vidim ti po očima."

"Dokad možeš ostati?" Pita dok nosi obje šalice do stolića u dnevnoj.

"Prekosutra mi je let u 8."

"Hmm, pokušat ću da mi bude dovoljno." Kaže uvlačeći mi se licem u vrat tako da me njegova kratka brada škakilja.

"Ohladit će ti se kava." Kažem uz smiješak.

Samo odmahne rukom uz jedno "Ovako mi je super."

Kladim se da opet drijema jer se ne pomiče doslovno. To mi se i potvrdi kad upalim prednju kameru i vidim kako ne reagira. Izgleda da će se i moja kava ohladiti jer od njegovih ruka ne mogu do nje, a ako se imalo više pomjerim probudit ću ga.

Tek se, kad prođem par puta noktima po njegovoj podlaktici, malo promeškolji, a na vratu osjetim kako mu se usne razvlače u smiješak.

"Jesi gladna?" Promrmlja nakon 10-ak minuta tišine.

"Onako." Kad sam krenula s aerodroma ovakom pojela sam neke keksiće.

"Hoćemo naručit nešto? Poslije možemo do grada pa na večeru negdje."

"Može." Odgovorim i dalje ga češkajući.