Hercegovko sa Neretve

Meni ne smeta kupanje

On se jedini nije oglasio, a iako nije njegov stan, opet se i njemu miješamo u planove jednako kao i Peri.

"Kažem da ste definitivno zanimljivije od Pere." Nasmije se.

"Mrš. Vidi šta ćeš jest." Oglasi se Pero, a jedna papuča doleti do Martina.

"I?" Upita Ela, dok me gleda onim očima kao da joj uskraćujem posljednju želju na samrti. Kako s godinama nisam oguglala na taj pogled više? Upali joj svaki jebeni put.

"Dobro, dobro, idemo dosado jedna." Pristanem, što njoj odmah izmami osmijeh na lice jer je dobila bitku. "Ali nemojte mi poć prije 9 ujutro." Dodam.

Kad je već neplanirano, ne želim još i rano ustajat. Pitanje je uopće kad ću se noćas vratiti, a trebam i stvari spremiti. O tretmanima na koje smo mi cure osuđene prije svakog odlaska na more bolje i da ne pričam.

"Na zapovijed." Kaže Pero. "Samo ćemo morat s dva auta kako smo mi mislili ostat do četvrtka ili petka." Nadoda.

"Ma ne moramo. Mogu vas ja vratit." Kaže Martin.

"To mi zvuči kao bolja opcija. Crkla mi je klima u autu." Izjavi Ela, a mene se očito ništa ne pita.

"Onda smo se dogovorili."

***

"A šta Martinu fali?" Upita Pero.

"Ja nisam rekla da mu išta fali." Kažem u svoju obranu, ali nisam slagala.

"Ma ja. Sad se izvlači." Zakoluta. "Najlakše ti je tako."

"Pa kad nisam ništa rekla. Al eto ako te zanima. Glavna mana mu je što je hajdukovac." Kažem prisjećajući se te informacije koja mi je iskočila više puta na internetu.

"Ko to?" Začujem Martina iza sebe. Kad se prije vrati iz wc-a?

"Ti." Ispali Ela jer vidi da ja nisam planirala odgovoriti, te me samim tim pokopa. Tuka. Peri je sve ovo naravno jako zanimljivo iako pokušava sakriti kez.

"Ma jel?" Pogleda u mene. "Šta Hajduku fali?" Upita.

"Titula." Budem malo bezobrazna pa isprovociram. Ne mogu ja držat jezik za zubima.

"Ma znaš šta ti mala..." pokupi me s ležaljke i pođe sa mnom prema bazenu.

Budem dovoljno pametna da se zakačim za njega te me zbog toga ne može ubacit bez da se i sam ne skvasi. Bar sam mislila da je to pametno.

"Znaš meni ne smeta kupanje." Nije ni završio rečenicu kako Bog zapovijeda, skoči u bazen sa mnom u rukama. Koja budala.

"Znaš šta mu fali Pero? Par dasaka u glavi." Odgovorim na davno postavljeno pitanje čim izronim i dođem do zraka.

Izađem i vratim se na ležaljku cijedeći kosu. Žali Bože feniranja. Gledam kako on izlazi i jedno je sigurno, seksipila mu definitivno ne fali. Bijela majica koja je sad od vode poluprozirna definitivno ništa nije sakrila. Zapravo, samo je naglasila svaki mišić.

Skrenem misli te se okrenem prema Peri moleći ga bar da peškir donese da mu baš ne ulazim ovakva u kuću. Ela se  pored njega keci bez prestanka. Lako se se smijati, kad ti nisi nadrapao.

"U Hajduk se ne dira." Progovori kad dođe do mene i sjedne na drugi kraj ležaljke.

"Nisam ništa slagala." Prije ću umrijet nego popustit. Tvrdoglava mazga.

"Tebi se još kupa?" Okrene se sada prema meni s upitnim pogledom.

Samo mu uputim pogled koji, sigurna sam, probada.

U tom i Pero dođe te baci svakom po jedan ručnik.

"Ako nisi shvatio Marina je za Dinamo." Doda kroz šalu.

"Ko bi rekao." Martin će ironično.

Okrene se prema meni, dobro me promotri te dok mu je pogled i dalje fokusiran na moj kaže "Ajd' bar joj se slaže uz oči."

"Koliko mene sjećanje služi, nosio si Dinamov dres, tako da mislim da je bolje da šutiš." Argumentiram prisjećajući se još jedne informacije pročitane na portalima.

"Oho, netko je istraživao. Pa počašćen sam."

"Prije da sam pročitala za vrijeme svjetskog, ali dobro. Kako god ti kažeš." Opravdam se.

"Našle se dvije svađalice." Dobaci Ela koju ovo sve itekako zabavlja.

"Ja se ne svađam, samo iznosim dobro poznate činjenice, koje on teško prihvaća. Do njega je." Zaključim.

"Ti stvarno želiš ponovno u bazen?" Postavi još jedno retoričko pitanje.

S obzirom da se još nisam osušila ustanem prije nego li on išta uspije poduzeti i skočim na dušek koji je bio u bazenu, a zbog odraza završim taman na sredini bazena. Sad i da me hoće ubaciti ponovno, ne može.

Nasmijem se pobjednički jer sam mu poremetila planove, a sebi omogućila top poziciju s obzirom da ležim, a voda iz bazena me taman hladi.

"Koja ste vi djeca." Dobaci Pero.

Ne stignem ga ni demantirat jer se Martin zaleti u bazen i skoči tik do mene, a ubrzo se i ja nađem pod vodom ponovno jer me budala izvrnula s dušeka.

"Je li ovo stvarno bilo potrebno?" Upitam čim izronim i maknem kosu s očiju, iako znam da neću čuti ono što želim.

"Sve po zasluzi." Nasmije se pobjednički.

"Čuvajte energiju za mora." Prekori nas Ela.

On krene izlaziti, a ja brzo dok mi je okrenut leđima zaronim i povučem ga za nogu te se on ne nadajući se nađe pod vodom. Nek sam i ja njega jednom potopila.

"Tko je sad bezobrazan?" Upita kad izroni i obriše oči.

"Ja samo vraćam. Sve po zasluzi." Ponovim njegov izgovor. Tko se sad smije?

Preokrene očima i izađe iz bazena, a ja se vratim na dušek, iako bi pametnije bilo da se idem sušit jer je već uveliko noć i puše lagani vjetar.