LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 20 - ''Message''

Dođavola. U pravu je. Bože...

„Hej ti.", on prvi progovori i krene ka meni. Nasmejem se. A kada mi priđe i zagrlimo se, ne mogu, a da ne osetim i neku toplinu. „Žao mi je.", prošapuće. A ja jako zažmurim.

On se izvinja. Zašto on? Nije ništa uradio, ja sam ta zbog koje se naš brak ljulja. Gospode, ja sam užasna osoba!

Odvojimo se malo, tek toliko da se možemo lepo videti. Ima neki blag izraz lica, a usne su mu jako malo izvijene. Gleda me tako milo.

„Imao sam dosta vremena da razmislim. I u pravu si. Za sve što si rekla. Shvatio sam da je ovo jednom moralo da se dogodi. Nisi mogla da držiš sve u sebi i da se praviš da je sve u savršenom redu. Jer nije. Ti ne znaš kakav je život. Ne sećaš ga se zapravo. Ničega se ne sećaš."

„Leo...", prošapućem. Ne mogu o ovome da govorim. Ne znam zašto, ali mi odmah moja prevara pada na pamet. I Niall, naravno. Gospode, on mi je uvek u mislima...

„Dobro, dobro. Neću o tome. Samo hoću da znaš da te shvatam. I dajem ti svu slobodu da radiš šta god želiš. Nije ni bitno.", nasmeši se. Stomak mi se prevrne. Daje mi slobodu... Tu rečenicu sigurno ne shvatam onako kako on želi da je shvatim. „Radi šta želiš. Meni je samo bitno da si pored mene.", kaže i spusti usne na moje.

Gospode... Plače mi se. Bitno mu je da sam pored njega. I kako sad da se ne osećam kao poslednji skot? Kako da se ponašam normalno, a izdala sam ga? Kako?

Njegove usne su drugačije. Niallove su mekše, ali znaju da ljube. A Leove...tako su hladne. Strane. O Bože...

„Mnogo si mi nedostajala ovih dana. Stvarno je ovde tako glupo bez tebe. Moji dani su prazni bez tebe.", prošapuće. Stomak mi se grči od njegovih reči. Boli me što ne mogu da mu uzvratim.

„I ti si meni nedostajao.", šapnem, ali znam da to nije istina. Jeste da mi je bilo čudno u početku jer sam navikla da legnem uveče pored njega, i tu se i probudim. Ali nisam osećala da mi je nedostajao.

Dođavola. Ne volim ga. Nema više onog slatkog uzbuđenja i leptirića kada pomislim na njega. Ali opet, ne mogu da ga ostavim. Zato što me voli i ne mogu da ga povredim. A i sa njim imam stabilnu vezu. Ovo sa Niallom će proći, a Leo će ostati tu. Neće saznati za prevaru. A čak i da sazna, oprostiće mi.

Misli su mi toliko odlutale, da nisam ni shvatila da mi Leo ljubi vrat. A onda sam otvorila oči i videla da nismo više u kuhinji. U dnevnoj smo sobi.

Podigne glavu. Ne gleda me u oči, pogled mu je zaključen za moje rame. Tek kada osetim njegovu ruku na svojoj koži, pogledam i shvatim da mi skida bademantil sa ramena.

Gotovo da se stresem. A onda mu ruka sklizne do mog pojasa, gde povuče onaj kaiš. I na kraju mi ga jednostavno svuče tako da ostanem samo u gaćicama.

Osetim se tako neprijatno. Pokušavam da ubedim sebe da je to samo moj muž i da ne treba da ga se stidim. Ali uzalud... Imam osećaj kao da se dajem strancu.

***

Postala sam prava lažljivica i prevrtljivica. Cele večeri sam se smeškala i izgledala srećno pred Leom. Nakon što je vodio ljubav sa mnom, za vreme večere, a kasnije i dok smo razmestali krevet.

Držala sam sve u sebi, osećala da mi onaj balon još više raste. Ali još uvek nije pukao. Ne znam ni kada će, ali znam da jednom hoće i iskreno...plašim se toga.

Jutros sam ustala malo kasnije, Leonard me je probudio pre nego što je krenuo na posao. Bukvalno sam trčala kroz celu kuću kako bih se spremila na vreme i otišla u hotel.

Svejedno sam zakasnila. Ali to niko nije primetio osim Philippe. I Nialla, naravno. Ali on nije bio tu, Philippa mi je prenela da me je tražio.

Sa poslom nisam mogla odmah da počnem. Želela sam, ali sam prvo morala da razgovaram sa Niallom. Moram da mu kažem šta se sinoć dogodilo.