Emili je stajala jos neko vreme u cudu, ne shvativsi odmah sta se desilo.
Hari se odmakao da joj pruzi malo vremena. Ni on sam nije mogao da veruje da je to uradio.
Emilin san sekonacno ostvario. Poljubio ju je decko koga je najvise volela. Nakon kraceg oklevanja Emili je skocila na Harija i poljubila ga. Tako su se ljubili jos neko vreme, a onda je svako morao da se vrati kuci.
. . .
- Tara!- Emili je uzbudjeno dozivala Taru kada je videla da se vratila.
- Emili! Nisam te dugo videla. Sta ima novo?-
- Pa, to sto ima novo, to cu vam svima reci veceras u dnevnoj sobi. Nego, jel tebi bolje, jel te jos boli kicma?-
- Ne, ne boli me kicma vise, hvala na pitanju. Sad mogu da nastavim da se bavim baletom koliko, i kako god zelim.-
Pala je noc. Svi su se okupili u dnevnoj sobi. Emili je svima htela da saopsti radosnu vest.
- Evo ovako, da konacno svi saznate jednu radosnu vest. Ja... imam decka.-
Svi such je pogledali u cudu. A zatim su svi poceli da se smeju. Bili su presrecni. I Emili je pocela da se smeje. Nije bila spremna da tako reaguju. Zapravo svi su tako reagovali osim Kristjana. On je odmah otisao u njegovu spavacu sobu i Emili je to primetila.
- Hej, sta se desilo?- Emili nezno upita Kristjana.
- Nista, samo sam znao sta ces da kazes.-
- Ne razumem, kako? -
- Video sam vas. Video sam te kako se ljubis sa onim likom.-
- Molim ?!-
- Video sam te i na aerodromu.-
- Hoces da kazes da si me spijunirao? Da si pratio svaki moj korak?-
. . .
- Ti mora da si Hari? Ja sam Kristjan.-
- Zdravo Kristjane. Poznajemo li se od nekud?-
- Zapravo, ja tebe poznaje, ali ti mene ne.-
Kristjan je bio sve spremniji da udari Harija.
- Ne! Kristjane! Da se nisi usudio da ga ponovo udaris!-
- Emili? Ti ga poznajes?-
- Da Hari. Idemo zajedno na akademiju. Molim te Hari, idemo odavde. A ti Kristjane, da mi se vise nisi obratio! -
