Zabranjeni raj

Dvadeset četvrto poglavlje

„Ispravka, ti ćeš biti raskrinkan“, odbrusila sam gnevno. Refleksno sam se povukla kada se naglo nagnuo preko stola, ubilačkim pogledom. Tresnuo je dlanovima o sto, ispustivši prigušeni zvuk pljeskanja. „Iskreno me interesuje, šta je ovog puta? Došao si da pretiš, ucenjuješ? Dopusti da odgovorim na to, pre nego što progovoriš. Nećeš dobiti ono što hoćeš Mejsone. Ja ti to nikada neću dati. A i da hoću, nemam odakle“, osetila sam da mi klizi nešto niz obraz i mahinalno obrisala krv sa ogrebotine. Od besa, prešla sam jako preko obraza, toliko da me je rana zapekla.

Prepredeno se zasmejuljio, vrativši mi fokus na njegov lik.

„Oh, ali ima Lukas Vulf. A ti si sada njegova trenutna droljica, što znači da i ti imaš“, podsmehnula sam se, namršteno ga posmatrajući.
„Da li si svestan o kojoj sumi novca pričaš? Ne mogu samo tek tako da ga pitam: Hej Lukase“, započela sam, lažno se osmehnuvši, „... hoćeš li mi pozajmiti... tri miliona?!“, zarežala sam na kraju, sikćući. To ga je samo još jače ražestilo zbog čega se na glas nasmejao. Iskreno sam se zapitala koliko će Lukasu trebati vremena da provali da nisam u prizemlju; pre nego što se popne na drugi sprat i začuje nas. „Uostalom, Kolin ti je vratio i više nego što treba.“

„To se zove kamata, srce. Ostali ste mi dužni. A pošto ne mogu da uzmem od tvog dečkića, jer je...“, mahnuo je kružno nožem, gestikulirajući, „... mrtav, uzeću od tebe.“

„Mrtav je zbog tebe“, zarežala sam ka njemu, streljajući ga ubilačkim pogledom.

„Tako je. Tada ti je postalo jasno da svi završe tako kada mi se zamere. A sada je došlo vreme za tvoju naplatu“, skoro staloženo je odvratio.

„Već sam ti rekla da ja te pare nemam“, započela sam, gubeći strpljenje, „A i da imam...“, zastala sam, na šta je Mejson obratio pažnju. Čekao je da kažem pogrešan odgovor sa njegove strane. Što na kraju i jesam rekla. „:.. nikad ih ne bi dobio.“ Znala sam da je ovo za Mejsona bila samo igra; više nije bio novac relevantan – želeo je da me povredi. Želeo je da okusi krv.
Žudeo je za time kao lešinar.

„Znam sve tvoje tajne Mejsone... kako si silovao onu ženu... još uvek sam u kontaktu sa njom. Jedan poziv i završićeš u zatvoru“, pogled mu se smračio i znala sam da ga je to povelo preko ivice. Blefirala sam da sam u kontaktu sa njom, ali on to nikako nije mogao znati.

To je bilo dovoljno da ga razbesni. Bacio se preko stola, grabeći rukama ka meni. Izmakla sam se, taman na vreme kada je skliznuo pored. Bokom sam krenula u stranu, posrtajući, kada su njegove ruke halapljivo posrnule ka meni. Nisam potrčala ni par koraka kada sam osetila kako se pribija uz mene. Podvukao mi je nadlakticu ispod vrata, prislanjajući oštricu noža na slepoočnicu. Znala sam da sam u klopci. Ukoliko se budem mrdnula, osakatiće me.

„Dobro, dobro, smiri se. Tu sam, ne bežim“, instinkt za preživljavanjem mi se uključio. Nisam znala šta mu trebam reći, ali sam znala da napadača ne treba ljutiti pogotovo ako ima prednost nad tobom. Prednost kao što je oružje kojim će te povrediti. Ili ubiti.
„Ja sam svoje odrobijao. Misliš da te se plašim, droljo mala?!“, zarežao mi je na uvo, besneći. Možda zato nije bio dovoljno spreman za on što ga je sledeće čekalo. Njegov bes tinjao je ispod površine toliko da je bio fokusiran samo na sebe. Tada sam iskoristila priliku.

Rukom sam odgurnula onu u kojoj je držao nož ka meni, a drugu sam izvila u laktu i udarila ga po sredini lica. Jauknuo je, kada sam se naglo istrgla iz njegovog stiska. Iskoristivši trenutak kada je posrnuo i upotrebivši svu snagu koju trenutno imam pod adrenalinom, udarila sam ga preko šake u kojoj je držao oružje. Nož mu je ispao i uz prigušeno škripanje se otkotrljao ispod kancelarijskog stola. Okrenula sam se taman toliko da vidim da mu šiklja krv iz nosa.

„Kučko jedna!“, prosiktao je, brisajući krvav nos. Pogledao je u mene pa u mesto na kome se otkotrljao nož; blistavo je stajao na mesečevoj svetlosti, bliži meni nego njemu. Znala sam da je ovo moja prilika; potrčala sam ka izlazu kada se Mejson mašio za nož. Skočio je, preko stomaka se klizajući do noža dok sam ja trčala u suprotnom pravcu. Onda se desilo nešto neočekivano – Mejson je bacio nož u mom pravcu i gađao me je sa preciznošću profesionalca. Puka sreća je bila to što nije pogodio pravac. Otrica noža završila je oštro usečena u štok od vrata. Par milimetara ulevo i zasekao bi mi arteriju na vratu.