LOVERS (Niall Horan I sezona)

Chapter 10 - ''Accept his game''

„PMS, a?", šta? Kako je...? „Okej.", nasmeje se i podigne ruke. Odvoji se od mene. „Neću te dirati."

„Kretenu.", prosiktam stisnute vilice pre nego što zgrabim papire koje sam spustila i napustim prostoriju.

Brzim korakom dođem do lifta koji me spusti na prizemlje. Odem do sale u kojoj pripreme teku dosta lepo. Gomila stolova i tezgi na kojima se već sada ređaju knjige. Neki izdavači su stigli, neki ne. Većina njih je na pola posla, ali ima onih koji nisu ni počeli.

„Louis!", pozovem svog prijatelja kada ga ugledam da zapisuje nešto. Okrene se ka meni i nasmeje. Ponovo zapiše nešto pre nego što dođe do mene.

„Hej.", nasmeje se i poljubi me. „Kako se snalaziš?", pita.

„Dobro. U gužvi sam, letim na sve strane, ali je dobro. Ti? Jesi li sa svima odradio to šta treba?", pitam ga. Bacim pogled na njegovu statistiku, ali džabe. Ja to ne razumem.

„Aha. Skoro sa svima. Polovina njih je ponudila da plati unapred zakup ako će moći da ostanu nekoliko dana duže. Petnaestog marta ujutru bi da odu.", obavesti me.

„Šta? Ne može. Za dva dana treba da počnemo sa sređivanjem ove sale za izložbu nakita. Znaš da neće moći da izgleda ovako prosto. Gomila stvari će morati da se uradi, a to uključuje i krečenje, menjanje zavesa i gomila drugih stvari. I sve to mene čeka...", uzdahnem na kraju.

Sajam nije ni počeo, a ja već razmišljam o onom što sledi.

Ne, Darleena. Jedno po jedno, jedno po jedno... Podsećam sebe.

„Znam, ali mogli bismo da zaradimo 3 puta više. Povećaćemo im cenu zakupa ako žele da ostanu.", ubeđuje me. Zaista, to bi bilo dobro da uradimo.

„Nije to problem, Louis. Problem je izložba nakita koja dolazi posle toga. Nisam sigurna da li bismo stigli da se pripremimo. Tačnije, ja. Sama sam u tome.", objasnim tihim glasom.

„Zaboravljate na mene, gospođo Cooper.", ponovo začujem iritantan glas zbog kog poskočim.

„Uplašili ste me.", prošapućem. Srce mi ponovo brzo kuca. Dođavola.

Da, da. Ispred drugih persiramo jedno drugom. A kada smo sami... Mogu da ga nazovem kako hoću. Ako on mene može da startuje i pipka protiv moje volje, mogu i ja da mu govorim bez kontrole razuma.

„Primite moje izvinjenje.", kaže tiho stavljajući ruku na grudi. Suzdržim se da ne prevrnem očima. „Čuo sam nešto o 3 puta većoj zaradi. Mogu li da znam o čemu se radi?", okrene se ka Louisu.

„Da, naravno. Neki su ponudili da plate unapred, čak i više od ponuđenog ako budu mogli da ostanu još par dana.", Louis objasni.

„Pa to je odlično. Prihvati.", plavušan odmah pristane.

„Ne može.", ubacim se. Dobijem poglede obojice. „Žele da ostanu do 15. marta. Tada bi otišli, u stvari. Ali imaćemo svega 3 dana do izložbe. Nećemo stići ništa da uradimo.", objasnim. „Ja neću stići.", ispravim se.

Horan se nasmeje.

„A zašto mislite da ste sami u tome? Ja sam tu.", slegne ramenima.

„Da, fizički. Manekenišete se ovde i smeškate radnicama dok ja obavljam i svoj i Vaš deo posla.", drsko izgovorim. Čujem da se Louis nasmeje.

Jebiga. Nisam ni razmislila o svojim rečima. Zaboravila sam na Louisa.

„Da li ste Vi to ljubomorni, gospođo Cooper?", podigne obrve. Pocrvenim.

Da li je on svestan šta je izgovorio, a pred nas je treće lice i oko nas gomila sveta?

„Nemam razloga da budem. Mada, Vaša devojka sigurno ima.", sada ja podignem obrve i isturim bradu. On stegne usne i namršti se.