Ivan P.O.V
Pokusao sam da vrisnem, da ustanem, da progovorim ali nisam mogao.
Jovan je uzeo noz u svoje ruke, a zatim mi se osmehnuo.
Svim silama sam pokusavao da se pomerim, da progovorim, nisam jebeno mogao.
Jovan: volim te.. Cuvaj ih.
Ja: Ne!
U narednoj sekundi Jovan je zaboo noz u svoj stomak. Vrisnuo sam jer me je nesto neverovatno preseklo u srcu, ali i u delu stomaka gde je bio noz.
Uspeo sam da se pomerim, da se oslobodim, pokusao sam da slomim staklo ali nisam uspeo.
Jedino sta sam uspeo je da iz blizine, sasvim nemocan, gledam kako umire, kako me gleda i kako pokusava da se osmehne i utesi me.
Kako pokusava da udahne ponovo ali ne uspeva. Okrecem se ka Jani jer cujem njen vrisak, iza nje vidim coveka koji drzi noz na njenom vratu.
Odlazim do njenog prozora i pokusam da ga razvalim ili da ga nekako otvorim.
Jana place i gleda me molecljivo, lupam po staklu najsnazije sto mogu. Ruke mi vec krvare, svetlo u Janinoj sobi se gasi. Kao i ono u Jovanovoj.
Ne vidim ih, vise ih ne vidim..
YOU ARE READING
Pancir
ActionUvek je drugima bio Pancir, uvek je cuvao one koji su mu znacili, a da li ce uspeti da zastiti onu koja mu bude najbliza srcu nego i jedna ranije?
