|Ivona|
Njegove ruke su lagano klizile niz moj struk, dok su se usne bezobrazno približavale mojima. Pokušavala sam da se pretvaram kako ništa ne osećam, a ludela sam u njegovoj blizini. Trudila sam se svim silama da izgledam kao da me ne dotiče činjenica koliki utisak ostavlja na mene. Shvatila sam iz priloženog da je zavodnik, ali i srcolomac, što se odmah pročita iz stava. Poznajem takve tipove, ali sam na ovog pala neverovatnom brzinom. Zato se pribojavam nastavka ove priče. Ipak se nadam da će epilog biti zadovoljavajući.
Lagano se približava, već osećam telo uz telo, vreo dah na vratu, što me natera da obavijem ruke oko njegovog vrata. Bili smo preblizu, ali sam znala da granicu ne smem preći.
"Dopada mi se što se opuštaš u mojim rukama", izgovara tik od mojih usana, slatkim šapatom, dok ruke sve više steže oko mog struka.
"Čini ti se"
"Ne bih rekao", izgovara samouvereno dok šara prstima niz moja leđa.
Polako sklonim ruke sa njegovog vrata i izmigoljim se iz tih ruku, pa krenem ka obali. Pustio me je, pa potom ispratio svaki moj korak. Legla sam na pesak koji se lepio po celom mom telu, ali i zavodljivom vešu. Mislim da sam sada zahvalna Tamari što me nagovorila da ga obučem. Izašao je iz vode, kao u filmovima, seksi i uverljivo kao da je ceo svet njemu podređen. Prišao je i legao do mene.
"Bežiš ili izazivaš?"
"Sam proceni..."
Tada se naglo okrenuo ka meni i brzinom svetlosti se našao iznad mene. Nisam imala kada da shvatim šta se zbilo, a on je već bio na milimetar od mojih usana, a moje ruke zarobljene njegovom jednom. Druga je nestašno šetala duž moje butine, dok su se te sjajne crne oči caklile. Odavale su svetlost veću od same mesečine.
"Hoćeš da procenim?", pita i rukom sve više prilazi rubu donjeg veša.
Pogledala sam ga zavodljivo, prikrivajući stid koji sam osećala u tom trenu. Želela sam ga, a istovremeno bila i neverovatno nesigurna. Kada je usnama okrznuo moje, u očiglednoj nameri da me istog trena uzme, okrenula sam glavu na drugu stranu. Zbunila sam ga i to se odmah primetilo.
"Da nisi poranio s tim?", izgovorila sam najsigurnije što sam mogla i gledala kako se kiselo osmehnuo, dok je u očima pisalo to da će me imati kad-tad. Bacio se pored mene i zagledao u nebesko prostranstvo.
|Tadija|
Odbila me. Ego je preuzeo kontrolu nad mojim razumom i želeo sam da istog trena nestanem sa lica zemlje. Sa druge strane sam imao veći podstrek da od nje dobijem ono što priželjkujem. U redu, shvatio sam da nije laka roba. Zašto sam ovoliko revoltiran time što me ne želi? Verovatno jer sam naviknut na to da uvek dobijem sve što zaželim, bez po muke.
"I to će se dogoditi uskoro, videćeš..."
"Mnogo laskaš sebi, Tadija"
Jebote, kako dobro zvuči moje ime sa tih usana. Istog trena sam poželeo da ga čujem kroz glasne uzdahe.
"Malecka, igraš se vatrom", izgovorio sam okrenuvši se na bok, "možda se i opečeš..."
|Ivona|
Gledao me pravo u oči, igrao se mokrim pramenom moje kose i bio nestvarno simpatičan. Ima harizmu kakva se retko sreće, to mu moram priznati. Šarmira me samo jednim slatkastim pogledom iz mračnih dubina crnih očiju. Po prvi put mi se dogodilo da priželjkujem nekoga toliko jako, a da se istovremeno opirem svim silama. Zašto? Zato jer mi nešto u glavi govori kako nema vremena za žurbu. Vreme će pokazati ko je kakav. I ima ga dovoljno za predaju ovom momku u nekom trenutku. Ne znam šta će se zbiti, ali se izistinski nadam da ovo nije klasičan kliše. Priča kojoj se unapred vidi kraj, svima dobro poznat.
"Da, igram se vatrom. Imaš li nešto protiv?"
"I dalje me izazivaš, lepotice..."
"Nisi mi odgovorio na pitanje..."
"Nisi ni ti meni dala ono što sam tražio. Jedan-jedan, mala."
"Mislim da sam ipak bolje prošla..."
"Ti bi to da se takmičiš sa mnom? Svakako ti to ne bih preporučio... za par dana ćeš ludeti za mnom. I to oboje znamo."
"Da nisi previše samouveren? Slušaj, nisam jedna od onih na koje si navikao..."
"A na kakve sam ja to navikao?"
"Promiskuitetne"
Zasmejao se i pokazao savršen osmeh, koji je u mom srcu ostavio trag, u to ne sumnjam.
"Okej, provaljen sam..."
"Umem da čitam ljude..."
"I?"
"Šta i?"
"Šta sad s nama?"
"Ništa... mi ne postojimo, zar ne?"
"A šta ako učinim da postojimo?"
"Pokušaj, to ti barem ne mogu zabraniti..."
|Tadija|
Otvoreno mi je stavila do znanja da treba da se borim za nju. I već vidim da ću to učiniti, mada, iz nepoznatih razloga. Mislim da ovo sa njom može imati perspektivu "na duže", makar za ovo leto. Jer bih ostale ostavio odmah posle prvog puta. Ka njoj me, pak, nešto privlači. Nedokučivo i intenzivno. Hoću da ovo leto ja budem taj koji će je zvati svojom. Impresivna je i zasigurno vredna toga da rizikujem igricu sa Milošem kako bih je pridobio. Ni o jednoj do sada nisam razmišljao na ovakav način. Zašto je jedna kategorična Beograđanka iz čista mira pomutila sve moje proračune i dobro skovane planove za ovogodišnju sezonu na primorju? Neko se baš dobro igra mojim nervima tako što je nju poslao u moje vreme.
***
Sedeo sam na stepeništu kuće u kojoj su momci organizovali žurku. Razmišljao sam o njoj i tim usnama koje nisam uspeo da okusim. Neprepoznatljiv sam samom sebi, a ona je i te kako promišljena u svemu što čini.
"Gde si ti nestao noćas?", pitao je Nikola i seo pored mene. Napolju je već svanjavalo, a nebo boje vanile me podsetilo na to da je nisam imao.
"Nigde, malo sam iskulirao..."
"Brate, video sam kako si se izgubio kada si video onu malu na žurci. Sve mi je jasno. Znam čak i da ste u istom momentu napustili kuću. Sve znam. Ali me jedna stvar zabrinjava-čemu takav izraz lica?"
"Samo sam umoran..."
"Izmorila te", izgovorio je kroz smeh, ali meni nije bilo do toga. Da barem jeste. Sve bih dao da je to razlog mog umora.
"Da barem jeste, brate, da barem jeste..."
"Čekaj, da li je to neka devojka odbila velikog Tadiju?"
"Ajde sprdaj me i ti sad..."
"Nema ovo veze sa tobom. Znači da je to devojka za sve poštovanje. Nije kao ove za vaše reckice."
"Pa, nije..."
"I zašto si takav? Vidim da to nije samo povređen ego."
"Veruj mi da jeste. Mora biti moja!"
"I šta ako bude? Postaće trofej u vitrini, ne kapiram? Tadija, ne zajebavaj se s njom! Ne lomi je samo jer ti je stalo do titule jebača!"
"Daje bre, Nikola, od kada ti brineš za nekoga?"
"Ja sam svoje rekao, a na tebi i njoj je sve ostalo. Ako to uradiš-kajaćeš se, gorko!"
Kontradiktoran sam. U jednom času sam razmišljao o njoj kao o nekom božanstvu koje mi je poslato sa nebesa i za koje treba da se borim. Dok je sa druge strane moj ego samo trebao zasićenje. I prevagnuo je onaj Tadija koji je uvek do sada postojao. Biće moja, po svaku cenu.
أنت تقرأ
Moje leto si
العاطفيةOna je isuviše svoja da bi bila nečija, dok je on alarmantno svačiji da bi bio njen. Šta će se dogoditi kada dve devetnaestogodišnjakinje iza sebe ostave pridike roditelja i nađu se na crnogorskom primorju? Jedna od njih će sve što je ikada mislila...
