Konobarica

"Ne možeš ga videti"

Probudio mi je blagi stisak ruke.Otvorila sam oči i ugledala..Mariju.

"Heej Marija..otkud ti?"-iznenadjeno sam se odmah podigla u sedeći položaj,što se njoj nije dopalo.

"Lezii lezi,nemoj da ustaješ.Nisam želela da te probudim,samo sam došla da vidim kako si"

Dobro sam je odmerila i zapazila sam samo jedan veliki flaster na ivici njenog čela.Samo....

"Umesto ja da dodjem da vidim kako si ti,ti si došla da posetiš mene.."

"Znam da ste odmah požurili čim ste čuli,niste krivi za to što se desilo..Nemoj da kriviš sebe i Dušana"-tešila me je dok me je držala za ruku.

"Šta ti je to gad uradio"-gledala sam u njenu ranu prekrivenu flasterom.Pipnula je rukom mesto na kome je povredjena,te je počela da priča.

"Ovaj..Koliko se ja sećam ja sam krenula da udjem u lift da idem na posao i kada su se vrata lifta otvorila on je izašao.Malo je reći da sam bila prestravljena.Samo da si mu mogla videti tu odvratnu facu.Prvo me je verbalno napao i krivio za sve,izmedjuostalog zato što sam ga napustila i priča kako više nema nikoga,a onda...Onda me je udario"-promenila je ton na poslednju rečenicu.Razumem i zašto.

"Joj Bože..Verovatno te ne bi napao da sam ja bila tu.."-rekla sam te sam spustila pogled.

"Mislim da me je pratio neko odredjeno vreme.Stalno sam imala utisak da me neko prati i čestu potrebu da se osvrćem iza sebe dok hodam.."-na ove reči sam se malo uzbudila.

"Znači..ako te je pratio..On je znao da ja tada nisam bila tu..Te noći,tog jutra..."-shvatila sam sve.

"Izgleda da da.."-videla je moj pogled,te je nastavila.

"Ali heej..Nemoj ni slučajno da osećaš nekakvu krivicu.On je samo čekao trenutak kada cu biti sama i bespomoćna.To bi se desilo pre ili kasnije.Bitno je da sam ja sada dobro,a da je njega šef Petar prijavio policiji i da je on sada priveden"-sigurnost se čula iz njenog glasa.

"Čekaj..Gde si ti trenutno"-nije izgledala kao da je trenutno u bolnici.

"U stanu..našem stanu.Dobro se osećam,kažem ti.Samo su mi sredili ovu ranu na glavi"

Malo mi je laknulo što se nje tiče.A onda sam se setila...

O Bože,kako se toga nisam setila čim sam se probudila?"-prošlo mi je kroz glavu.

"Dušan...Šta mi je sa Dušanom?Nisu mi dali da ga vidim"-čim sam ga spomenula osećala sam da sam gotova da zaplačem.Glas mi je podrhtavao.

"Čekaj,smiri se.Kad sam došla raspitala sam se i oko tebe i oko njega.Sada je stabilno,ali juče,kada su vas tek dovezli u bolnicu on nije bio stabilno.Ne brini sada.Ali,kada ćeš ga videti,to ne znam..."-delovala mi je potpuno iskreno i kao da je rekla apsolutno sve što je znala,te mi je malo laknulo.

"Ali kad ću ga videti to samo Bog zna"-rekoh u sebi.

Držale smo se za ruke i gledale.U tom trenutku vrata sobe su se otvorila i ušla je doktorka koju sam sinoć srela u hodniku.

"Hajde draga,moraš da ideš,vreme za posetu je isteklo"

Marija je klimnula glavom i zagrlila me.

"Čuvaj se,vidimo se opet ubrzo"-sada sam ja klimnula glavom i čvrsto je stegla u svoj zagrljaj.

Otišla je,te mi se doktorka konačno obratila.

"Da vidimo mala,kakvo je stanje sa tobom..Ovaj dečko od preko puta se izvukao"-odmah sam znala da misli na njega te sam progutala knedlu u grlu.

Čim čujem to da je bio u životnoj opasnosti mahinalno krenem da se osećam loše.

Uzela je moj bolnički karton koji je zakačen za krevet na kom sam ležala i kratko ga pogleda.

"Sjajno..Ovde vidim da si ti u zaista dobrom stanju.Kada si došla boleli su te svi mišići na telu od udarca ali ništa nije bilo slomljeno,hvala Bogu."-klimnula sam glavom.Iskreno,ne secam se nikakvog udarca niti bolova,što je i bolje.

"Dobro,odlično..videćemo kad ćeš kući,verovatno vrlo uskoro"-dodade ona a ja sam samo čekala da završi da je upitam.

"A Dušan..Mislim,dečko pored,Dušan..Kako je on?"-uznemireno sam preplitala svoje prste.

"Princ..Ne mogu ti reći ništa detaljnije,osim da..Ne možeš ga videti skorije."

Složila je facu u fazonu "žao mi je" i raširila ruke.Pravila sam se da razumem,ali sam silno želela da imam mogućnost da ga vidim,makar na 5 minuta,da ga dodirnem,poljubim.Da mu kažem sve one reči koje sam za ovo vreme samo par puta izgovorila,a trebala sam mnogo više.Trebao je da zna ono što sam mislila i osećala,a većinu toga nisam ni rekla.
___________
👍💬