"Osvoji me Sanderse"(Pauzirana)

6.deo

Mia

Cim sam presla okean,uzasan hladan vazduh me je zapljusnuo. Mislim nije bilo hladno ali opet kad sa 50°C spadnete  na 30°C verujte mi oseti se razlika.
Nevreme je besnelo pred samo sletanje na aerodrom sto je bio pokazatelj turbulencija aviona i vristanje male dece koja su se plasila grmljavine i munja koje su sekle nebeski svod.
-Dobro vece dragi putnici,slecemo za 10 minuta,molim sve putnike da budu na svojim mestima i da se vezu. Ako kod sebe u pripravnosti imate kisobran spremicete ga jer napolju kisa pada kao iz kabla,zelim vam prijatan ostatak dana,i putovanja. -sa razglasa se cuo kapetan i tako da sam svoju knjigu o istoriji Egipta i drugih naroda blizim Maroku spakovala u svoj ranac. Kisobran? Pa nisam se nadala da ce mi trebati. Svejedno cekala sam da sletim,i da dodjem do parkinga u sto skorijem roku kako bi uskocila u svoj auto kojeg sam narucila da mi Dzimi doveze i kako bi otisla kuci i legla. Iscedjena sam. U avionu nisam nikad zelela da spavam tako da sam sate i sate provela u pisanju nekih formulara i precizirala gde da idemo na sledece mesto da kopamo.

Izasla sam medju zadnjim putnicima jer narod je ovde navikao da se gura,sudara i udara,a  iskreno nisam bila raspolozena tako da sad nekog bijem.
Izasavsi na hladan vetar koji je donosio kisu na moje telo koje se odviklo od tih vremenskih prilika,potrcala sam sa koferom koji hvala bogu pa bio mali ka parkingu. Moj uglancan i sjajan mercedes me je cekao. I dok sam preturala po rancu za kljuceve pokisla sam kao pacov. Sve na meni je bilo mokro. Od glave do pete sam bila mokra kao da me neko potopio sa svom odecom u bazen.
Sranje.
Konacno nalazim kljuceve i otkljucavam ga. Ubacujem u gepek  kofer i jurim ka adresi koju mi je dao Dzimi kao novu adresu svog prebivalista.

Kljuc nalazim tamo gde mi je rekao da ce biti tako da mokra ulazim u kucu svesna da posle moram da uzmem mop i krpu kako bi nered obrisala.
Kuca se nalazi na perigeriji ali u luksuznom delu grada gde ocito zive samo 'bogat' sloj ljudi.
Kuca je bila moderno namestena,taamnijih boja i sve je izgledalo bas onako kako bi trebalo da bude. Pronasla sam sobu gde cu spavati ali medjutim ipka sam zboravila na jednu stvar,ja nemam bukvalno nista od odece sem donjeg vesa ovde kod sebe. Ulazim u Dzimijevu sobu i otvaram njegov orman. Sve sama odela pokacena po nijansama boja,po zavisnosti od toga za koju je namenu jednom recju kicos.
Trenerku nijednu nisam nasla tako da sam uzela jednu njegovu kosulju koja ce mi veceras doci kao spavacica.
Usla sam u sobu i skinula sve sa sebe,noseci zatim mokar ves u kupatilo da stavim u susilicu  kako bi se osusio.
Obukla sam cipkas ves na koji me je navukla Rejcel i preko nje  Dzimijevu kosulju. Pogledala sam se u ogledalo i videla da mi kosa ni na sta ne lici. Pletenice sam rasturila jer sam  morala da je osusim. Dok hodam svetlim dnevnim boravkom resim da potrazim u neseseru cetku i ocesljam ove mokre lokne.
  Preturam i naravno ne mogu da nadjem. Prokletstvo zaboravila sam pola stvari. Okrecem se i najednom...
  -Mia?-cujem dobro poznat glas koji me zamrznu u mestu. Podizem pogled i vidim dobro poznatog momka koji je godinama bio predmet moje pozude,koji je bio razlog mojih neprospavanih noci i suza i koji je bio moj neostvaren san.
  -Sanderse?-vidim da je iznenadjen,a ja jos gore. Nisam zelela da se ponovo sretnem s njim. Mislim htela sam,ali... Nisam bila spremna. Ocigledno ono od cega bezimo to nas prvo zadesi.  Klizi mi pogledom po telu i tim cinom pali mi kozu i krv dovodi do klucanja. Sranje. Izgleda bozanstveno. Cak  stavise,sto je vreme prolazilo to je priroda bila naklonjenija prema njemu. I dalje je neodoljiv,snazan,krupan i zanosan.Lep i zgodan,kao da je andjeo iz raja posetio nas smrtnike. Mada on nikako ne bi po drugim stvarima mogao da se svrsta kao andjeo.
"Likuso smiri se, vi ste samo prijatelji,pomiri se s tim"-glas mi je non stop ponavljao i teskom mukom uspela sam da svije usplahirano disanje dovedem u normalu.
-Da li si to zaista ti Mia?-pita i prilazi mi onako gracioznim hodom. Da mi prilazi Bred Pit ne bi bila ovako uzbudjena kao sto sam sad.
  -Dodirni me ako mislis da ti se pricinjavam.-bacim mu se u zagrljaj u koji me on tako rado prihvata.STA JA TO KOJI MOJ GOVORIM I RADIM???
Nema,temperatura mi u Africi pospesila isparenje mozga.
Ali opet tako mi prija taj dodir. Opet me vraca u tu noc kad sam ispala smesna,kad sam dozvolila da mi pamet bude uskracena misljenja a da mi srce govori besmislice. Ruke su me njegove privile uz njegovo telo tako vrelo i snazno . Prokletstvo moram da se odmaknem inace opet cu uciniti glupost.
Odvajam se lagano od njega. Posmatram njegove nevesko plave oci,usne koje su izvite u osmeh onaj zavodnicki,i to tako seksipilno lice koje je tako prelepo.
-Nista se nisi promenio Sanderse,i dalje si onaj isti.-govorim mu tim nekim obicnim tonom. Drugarskim ako tako moze to da se nazove.
-Mozda...ali ti??-opet taj pogled koji u meni budi zmarce,leptirice i vrelinu. Secate se kad sam rekla da mi je hladno na 30°? E pa da je napolje -100° ja bi na ovaj pogled izgorela i postala pepeo.
- Srce ti si se trnsformisala.  Mislim i pre si bila lepa,ali sad si bozanstvena.-postidim se ali eto ne pokazujem to kao sto bi nekad,suzdrzavam se da ne pokazem vise ono sto sam jednom sve zajebala. mada vrelina u obrazima me uzasno plasi da ce me razotkriti.
- Hahhaa mislis od ruznog paceta,do belog labuda.-njegov smeh razli se po sobi i po mom telu.
- Ako tako ti kazes.
- Hajde da sednemo zasto da stojimo?- predlozim i krenem ka garnituri koja je boja mahagonije.
- Pa kako si mi inace? - pita me predhodno sednuvsi isuvise blizu mene. Prokletsvo opet ta bliskost.
-Dobro,eto posle toliko vremena opet kod kuce. A ti??
-Ja sam odlicno,mada znas mene ja sam uvek dobro.
-Posao,kako napreduje?-pitam mada i ne zanima me toliko ta tema,vise me interesuje njegov ljubavni zivot.
"Ti imas Dilana"- glas mi je opet lupio samar realnosti.
-Posao? Pa.. iskreno odlicno,mada ja nisam takav tip da sad sedim u kancelariji idem od sastanka do sastanka..ja sam ti vise decko za akciju,provod,avanturu. Miran i povucen posebno programiran nacin zivota me ne interesuje. Ti,kako je biti na drugom kontinentu kopati po proslosti.-smeseci se posmatrajuci mi lice.
Ako mi je savest lupila samar,i on me je sad  samo podsetio da smo mi nespojiva kombinacija .
-Pa ja sam sve ono sto tebe ne interesuje. Svako jutro se budim u 4,idem na iskopavine gde provodim sate i sate na suncu,imam sastanke i putujem po potrebi vam mesta sa iskopavinama kako bi odrzala predavanje na nekom fakultetu. Jutro mi pocinje u 4 zavrsava se u 1 ujutru.  Tako svaki dan racunajuci i vikend.-zapanjeno me gleda,verovatno misli da sam otkacena.
-A gde je tu zabava?
-Zavisi sta je za tebe zabava,za mene je moj posao zabava- odgovaram smejuci se i prekrstivsi noge,svesna tek sad da imam kosulju-kratku bratovljevu verziju spavacice.
Pogled mu je pao na moje gole preplanule butine,oblizao je usne i promeskoljio se na koznoj garnituri.
Boze samo saznanje da ga mozda sad moja pojava na neki nacin nadrazuje budi mi vatromet medju nogama.
-Za mene srce zabavu predstavljaju zene,njihova tela i moje istrazivanje tih istih pojmova. -zasto se na ovu izjavu tako napaljujem i tako ljutim. Srce mi udara u grudi tako jako da pomislim da ne grmi napolje ovako glasno mozda bi i cuo sama njegove otkucaje.
-Lepo . Zanimljiv ti je hobi.-zajedljivo kazem,mada sa vecom dozom sarkazma.
-Ne znam,za sad mi je on najdrazi.- ne skida pogled sa mene. Pobogu ne radi mi to pascu u iskusenje da ucinim ludost.
-A ti srce? Nadam se da pored svih tih obaveza imas vremena za sebe.-pita znacajno i znam na sta cilja,ali kad znas da peckas znam i ja,i to veoma veoma dobro.
-Mislis da li imam decka?-sad ja svoj pogled nE skidam sa njegovog.
-Na primer...- primaknuo mi se jos za nijansu blize.
-Imam.-odgovaram ponosito i tek sad vidim onaj pogled koji me je do malopre gledao zaneseno i gladno,za nijansu je postao mracniji,hladniji i nekako ubilacki nastrojen.
-Imas?- cedi kroz zube
-Pobogu Sanders imam 24 godine normalno je da imam decka. Imam i ja potrebe kao i svako ljudsko bice.-sa zlim osmehom,ali najseksipilnijim pogledom koji sam znala da ce da uradi plodom pogledala sam i videla prizor koji mozda niko nije:Ljubomornog Sandersa.
-Da! Tako je!-doslovno rezi.
-Pa sta ima novo Sanders?-skrenula sam tok cele ove moje besmislene sarade ali uzivala sam.
-Koliko je to ozbiljno medju vama?-pita ne skidajuci pogled sa mene.
-Molim? -zbunjena sam.
-Koliko je ozbiljno izmedju tebe i tog tvog?
-Sto se to tebe tice?-
-Pitam!!!
-Normalna i stabilna veza!-odgovaram
-Dobro.-vidim da mu uglovi usana se izvijaju u osmeh.
-Sta je tu smesno?-pitam pomalo uvredjena.
-Zakljucujem onda da nece da raskine sa tobom kad sazna da cemo da budemo cimeri dok ti se brat ne vrati sa puta posto je tako on nalozio.
-Dzimi? Ja i ti necemo da budemo pod istim krovom!-negodujem i zelim da ustanem ali brzo se nadjem na ugaonoj ispod njega.
-Srce jel se ti to plasis?- toliko mu je lice blizu mog da osecam njegov dah na mojim usnama. Sva sam se najezila. Srce mi treperi i mislim da mi gacice svakim narednim pokretom njegovog tela na meni bivaju vlaznije.
-Tebe? Naravno da ne!!
-Onda ne postoji problem. Idem u njegovu sobu da ostavim stvari,posle bi mogli da spremimo nesto za jelo i da nastavimo prijatan razgovor od malopre,sta mislis??
Nosom je presao po mojoj zili kucavici i u narednom trenutku ustao sa mene ostavljajuci me napaljenu,zeljnu da me obelezi,uzarenih obraza i plitkog disanja.

Ufff jebote ovo je bilo za dlaku.