Jedna prica, dva zivota•ZAVRSENA•

52 Deo

A: Cekamo zvono da zvoni.

Provirim opet i vidim da se ljube kod mog ormarica. Uzas.

J: Jaoo.... Ljube se kod mog ormarica. Fuj.

A: Jadan tvoj ormaric.

J: Bas vala.

Sednem na pod jer me mrzi da stojim. Andrija vidi i sedne pored mene. Sedimo i gledamo u zid. Niko nista nije progovorio par minuta.

J: Bio je juce Dimitrije i Mila kod nas.

A: İ?

J: Preneo mi poruku od Liama. Pomocicu mu oko trazenje Olivie.

A: Zelim i ja da pomognem!

J: U redu.

Opet smo cutali. Do zvona je ostalo jos 10 minuta, a ovo dvoje se ne odvajaju jedno od drugog.

A: Nego... Znam da nije vreme i mesto za pitanje, ali bih voleo da budes iskrena sa mnom i da ne pobegnes.

Osecam kao da je naglasio poslednju rec.

J: Reci?

Pogledam ga dok me on uveliko gleda.

A: Zasto si ono vece pobegla kada sam te pitao za prezime?

E jebem ti zivot sad. Nmg da ga lazem jer ce provaliti.

J: Uh... Prvo, ne volim svoje prezime jer me se ljudi plase, a ja to ne zelim. Drugo, tvoji roditelji, kao i Stefanovi su ubijeni zbog moje porodice tako da sam mislila da ce te me mrzeti ako saznate za moje prezime...

Tu mi se glas vec menja u tuzan. Pokusala sam sto vise da izdrzim, a da ne zaplacem.

A: Da te mrzim? HAHHAHAHA

Poceo je da se smeje na glas, a ja ga gledam cudno. Nisam ocekivala ovakvu reakciju.

J: Tise... Mogu te cuti ovo dvoje.

A: İ-İzvini, ali kako tvoju porodicu mogu da mrzim? Sta vise, tvoja porodica je meni inspiracija da nastavim poslom kojim se bavim. Kada sam prvi put dosao kod vas, ja sam se divio svemu sto sam video. Tvoj otac je meni bio najveca inspiracija. Jeste da sam ga video jednom, ali to je bio najbolji trenutak u mom zivotu. Kada sam cuo da si ti iz te porodice, znas kako sam bio srecan.

Govorio je polako i srecno. Zacudila sam se kada je krenuo pricati o svemu tome, ali iskreno mi je i laknulo.

J: Hahhaha, a ja sam sve vreme mislila da ce te me mrzeti.

Zagrlio me sa obe ruke i privukao sebi.....