Jedna prica, dva zivota•ZAVRSENA•

15 Deo

Ulazio kod mene. Ja sedam na krevet i drzim se za glavu.

A: Konacno malo akcije. Dugo nije bilo ovako. Malo vise adrenalina ovog puta.

J: DA LI SI TI NORMALAN? MOGLI SMO POGINUTI!

A: Svake trke neko pogine. 

J: Aha... Znaci ti zelis da ogines ili da ostanes bez Stefana ili nekog tamo treceg.

A: Pod broj jedan. Stefan mi nije drug, vec ga satram za brata. Drugo, svi ovde dolazimo na svoju odgovornost. Trece zasto si ti dosla?

Cim me to pitao setila sam se da nisam videla Emily od kada je pocela trka. Uzimam telefo i zovem je, ali ona nekako izadje iz moje sobe. Prilazimo jedna drugoj i zagrlimo se. Iz sobe izlazi i Stefan. Streljam ga pogledom jer je jednostavno debil sto ju je odveo na onakvo mesto.

S: I dame. Kako vam se svidelo?

J: Kako nam se svidelo? MOGLE SMO DA POGINEMO!

A: Ponovo ona o tome...

J: Molim? Znaci tebi nije bitno dal ces da umres ili da zivim.

A: Jednom se zivi. Trebas da za to vreme da iskoristis vreme da robas nesto novo, a ne samo da brines o tome dal ces da sedis u kuci i da pazis dal ces umreti ili ne. Kasnije ces se kajati.

J: Zapravo......

E: Postedi nas price kako svi mi imamo 9 zivota pre nego sto zvanicno postanemo andjeli.

J: Okej...

Sela sam na stolicu. Niko nista nije rekao, ali Andrija je nakon par minuta progovorio.

A: Ocemo napolje? Malo u provod.

J: Zao mi je, ali meni se zivi, a ocigledno mogu u tvom prisustvu da umrem.

E: Ajde.

Pogledala sam Emily. Pocela sam da je streljam pogledom sto je ona primetila. Ona mi se samo nasmejala. 

J: Vi idite. Ja idem da spavam.

S: Mislim da neces moci. Ides sa nama.

J: Rekla sam. Sad slobodno izadjite iz mog stana.

Krenula sam da otvaram vrata, ali mi je neko prisao i podigao. 

J: Ha-ha. Jako smesno, a sad me pusti.

A: Ides sa nama ili mi ostajemo kod tebe.

J: U oba slucajeva znam da upropastim zabavu. 

S: To niko ne moze.

E: Ooo i te kako moze. Pogotovo kad je ovakva. 

A: Ne zanima me. Ako se mi zabavljamo i onace....