Sedela sam u kupatilu i razmišljala o tome kako da nađem novac koji bih mu dala da bi me pustio, tešila sam se da imam pravo da učinim takvo nešto jer ne bih da izigravam nečiju igračku i neku droljetinu, to mi je ispod časti.
Šarala sam po sajtovima, oglasima i novinama čitav dan ponude, a onda našla neki privremeni posao koji bih mogla da radim pored ovog koji već imam, u jednom od noćnih klubova. Taman bih mogla da završim smenu na svom poslu i produži u taj klub jer se otvara tek od deset.
Večeras mi je prvo radno veče. Nadam se da će sve biti dobro.
Čim sam završila svoj posao u kancelariji izašla sam i nacrtala se na vratima kluba već u petnaest do devet, želela sam da se sa svime upoznam pre početka.
....
''Tu su ti čaše, za pića i ostalo sve pitaj Džonija, ukoliko ti zatreba pomoć...'' klimnem glavom, dok mi ona pruža kesu sa uniformom.
Ni malo mi se ne dopada ovaj klub, miriše na prostituciju i narkomaniju, ali takav je valjda svaki drugi. Dekorisan je baš kao javna kuća, bez ikakve mere i granice, prost kič. Ni ne razlikuje se mnogo od tog mesta, imaju čak i stiptiz.
Nisam ni počela, a već zakeram...Ćuti i gledaj se posla. I tako si tu samo kratko, na kraju krajeva bar si ovde kao konobar, ne moraš da osetiš na svojoj koži život devojaka koje tu igraju i rade mnoge druge stvari za ceo život- pomislila sam.
Odem do toaleta i izvadim uniformu, te me tu jak napad panike protrese dobro. Razvlačila sam po rukama mini suknjicu koja čak i nije moj broj i još manju košuljicu, izgledaću kao kurva zaboga, mora da je pogrešila broj, mada, sve i da nije, ko još nosi ovo!?
''Dođavola....''- šapnem sebi u bradu i spakujem sve u kesu, potražim ženu koja mi ju je dala i pokušam da zamenim uniformu.
''Izvinite. Mislim da ste mi dali pogrešan broj za uniformu, treba mi malo veća...''- klimne glavom i uzme kesu da proveri.
''Nisam, sve je tu kako treba biti...''
''Šalite se, zar ne? U tome ću da radim?''- zabrinuto upitam dok me već val sramote obliva. Zar ja da hodam u tome?
''Ima li problema?''- upita dečko koji stoji iza mene. Uplašeno odstupim korak unapred i stanem naspram njega pored ove žene. Prestrašan je, visok i ima ožiljak po celom licu.
''Ne, devojčica se malo zbunila. Prvi joj je radni dan...''- izgovori uz kiseo osmeh dok tapka rukom po mojim leđima, a ovaj konačno ode.
''Ako želiš život, bolje ovo obuci istog trena. Ubiće i tebe i mene ako se slično ponovi, razumeš?''- rekla je uplašeno i gurnula me u kupatilo. Izdahnula sam i pogledala se u ogledalo.
''Hajde Magdalena, možeš ti to. To je samo za noć ili dve...''- izgovorim sama sebi i krenem lagano da se oblačim. Nadam se da je bar plata onakva kakvu su mi predložili ili je i to samo mamac kao i oglas. Došla sam da budem konobarica, a sad sam seksi lutka iz izloga.
Jedina razlika između mene i cura koje plešu oko one tamo šipke trenutno je ta što ja ne moram da se dajem nekim glupavim, odvratnim muškarcima i ne moram da pristajem na njihovo neumesno pipkanje da bih dobila svoj novac.
....
Klub je uveliko radio. Stajala sam za šankom jer nisam smela nikome na oči ovako odevena, a divni momak sa kojim sam radila je bio spreman na kompromis pa je dogovor bio da ja tu budem celu noć i pravim pića dok ih on nosi do stolova.
''Mala, treba mi pomoć. Moramo zajedno da odnesemo ovo, ne mogu sam...''- mučno klimnem glavom i uzmem jedan poslužavnik sa viskijem te krenem za njim da se probijam kroz masu nemoralnih devojaka, narkomana, silovatelja i navalentnih muškaraca.
Smestim viski na sto i dohvatim čaše koje su prljave. Taman kad sam pomislila da sam preživela, neko me snažno udari po zadnjici. Okrenem se besno i udarim šamar iz sve snage momku koji je zabavljeno gledao u mene, tačnije pod moju suknjicu.
''Majmune glupavi!''
''Ej ej, mala ne smeš to da radiš....''- uhvati me oko struka i pomeri me pa krene ka šanku dok se izvinjava usput momku koji već besni. Mali tatin sinčić, sigurno!
Spusti me za šank i krene da mi drži lekciju:
''Devojke ovde tako prolaze, ne znam šta si očekivala, ako se onaj mali bude žalio, kazniće te...''- rekao je tiho.
''K...kazniti?''- promucam.
''Vidim da nisi znala kakav je ovo klub, zar ne slušaš priče po gradu?''
''Ne''
''Ovo je elitni klub, da, ali elitni klub, za elitne budale sa malo više para i mnogo više mogućnosti da ti sjebu ceo život. Svaki od ovih balvana ovde je neki biznismen, političar ili je nečiji sinčić kao onaj lik, svako od njih, siguran sam, isto tako ima i dosije pozamašnih razmera. Ne zameraj se ako ne moraš, trebala si da ga iskuliraš i vratiš se za šank, ne bi te dalje ni primetio...''- molim?! Da iskuliram!? U šta sam se to uvalila kad je ovo normalna stvar?
Zadrhtim od jeze i stanem iza šanka kako bih ga saslušala do kraja.
''Vidim da ti ovo teško pada jer nisi laka devojka, ali sve dok si ovde, bolje ti je da si laka nego da se neko požali na tebe...''- skupim obrve i zacrtam da ću dati otkaz i nije me briga što je tek prvo veče. Ovo mesto je kupleraj za bogataše. Gadi mi se svaki od njih, kao i ove devojke koje im vrckaju ispred lica uz osmeh.
Kako ih nekada ne bude sram?
"Pogledaj ka njihovom stolu. Vidiš on..."- usmeri mi pogled ka onom momku i vidim da mi je poznat, ne znam odakle, ali nije mi mnogo trebalo da se setim. To je bio jedan od onih momaka iz obezbeđenja onog gada koji mi je upao u kuću kao da je njegova.
"On je desna ruka prijatelja našeg šefa, a ti si udarila njegovog brata, to nikako nisi smela. Do šefa će doći za čas, pre nego što uspeš da trepneš, mala..."
Nastaviće se...
