Lotos

Džukela, Zmija i Đavo

,,Odakle ti smelost da se pojaviš pred mojom kućom?!", drsko progovorim, zaobiđem ga i počnem da se penjem na stepenice jedva ga pogledavši, ali me on ubrzo zaustavi povukavši me nazad za ruku. Tog momenta cimnem povodac od Maksa koji istog momenta zalaje na njega, a ja svoju ruku trgnem iz njegove.

,,U redu je Maks, ova đukela nije opasna mogu sama da se izborim sa njim", obratim se Maksu, a zatim sa osmehom na licu se okrenem ka Trevisu, koji me uvređeno gleda.

,,Baš si raspoložena za uvrede, Liv?"

,,Ti mi daješ inspiraciju za to, Trevise.", nastavljam kiselo da mu se smejem. ,,Šta tražiš ovde?"

,,Tebe!", nasmejem se na njegove reči i udaljim korak nazad na stepenice kad mi se on približi.

,,Pogrešan odgovor, Trevise. Nema šta ti mene da tražiš. Ti moraš da zaboraviš na moje postjanje, kao što sam ja na tvoje.", rukom pokažem da se udalji i siđe sa mog stepenika, što odmah uradi.

,,Nije pogrešan odgovor, Liv. Morao sam da dođem i vidim da li si dobro?"

,,Kao što vidiš, sasvim sam odlično, zašto bi bila loše?", zaintrigira me svojim rečima. Njegova pažnja i briga me uopšte ne zanima i ne treba.

,,Zašto si sinoć bila u policijskoj stanici?", iznenadi me svojim pitanjem, na šta se trgnem i zapitam kako je moguće da zna? Nije valjda nešto saznao pre nego što je Mark uspeo da sredi problem.

,,To je moja stvar, Trevise. Tebe se ne tiče. Mogu da budem gde god poželim.", odgovorim samouvereno i bez naznaka da se plašim da zna pravu istinu.

,,Tiče me se, jer brinem za tebe i tvoju bezbednost. Kada mi je Donald rekao da te je video u policijskoj stanici, poželeo sam odmah da dođem i vidim šta se dešava, ali mi nije dozvolio zbog onog tvog nazovi prijatelja Marka i nisam želeo da mu pravim problem.", njegov odgovor mi donekle donese olakšanje, jer mislim da ne zna pravi razlog zašto sam tamo bila i sad samo moram da ga se rešim.

,,Tvoj prijatelj očigledno ne zna da u policijsku stanicu mogu da dođu mnogi nevezano o problem. Ja sam otišla da vidim svog nazovi prijatelja Marka, baš samo da bi me tvoj prijatelj video i tebi preneo kako bi bio ljubomoran kao što si oduvek bio na njega." Ubodem ga svojim odgovorom u centar i shvatim da ipak ne zna pravu istinu.

,,On je oduvek bio zaljubljen u tebe, Liv. Znao sam da mu je jedina želja bila da te kresne kako bi napakostio meni", počnem da se smejem glasno da sam ga zatekla svojim smehom.

,,Oduvek si imao bujnu maštu, Trevise. Blago meni kako su mnogi hteli da me kresnu a nisu uspeli od tebe, dok si ti kresao sve što si se dohvatio pod ruku. Hvala Bogu pa sam bar mnogo ljudi imala uz sebe, pa čak i njega kao najboljeg prijatelja kad mi je bilo najteže u životu."

,,Znaš da su sve to laži, Olivia..." počne da se pravda kao što je to uvek radio u životu.

,,Liv!", prekinem ga i ispravim.

,,Liv!", izgovori pa tiho nastavi. ,,Oduvek si me gurala od sebe, nikad me nisi pustila da budem u tvom životu kako sam hteo. Ne možeš da me kriviš da nisam hteo da budem uz tebe."

,,Dolazio si kao i uvek kasno, Trevise. Druge stvari su ti bile važnije od te velike ljubavi koju si osećao prema meni. Radio si stvari koje su me još više razočarale i povredile. Naravno da mi nisi trebao, kao što mi ni sada ne trebaš i molila bih te da više ne dolaziš i ne nudiš nikakvu pomoć. Pogotovo ne koje su vezane za moj posao. I budem li te još jednom videla da guraš nos u moj život, loše ćeš proći to ti obećavam." Popenjem se još jedan stepenika ka vratima u nadi da će se ubrzo okrenuti i otići sa mog praga, ali on to ne čini.