Lotos

Odlazi

,,Spava još uvek. Sve je u redu, za sada!", čujem Tomasov glas u pozadini kako tiho priča, a imam osećaj da mi viče  koliko mi bubnji u glavi. Polako otvaram oči, jer svetlost je nepodnošljiva za moj zamagljen vid. ,,Evo, budi se. Čujemo se uskoro!", završava Tomas razgovor a zatim se obraća meni.

,,Oh, rešio si da se probudiš, druže?", ignorišem njegovo obraćanje i polako se pridižem u sedeći položaj. Shvatim da sam u svom dnevnom boravku i na kauču. Protrljam vrat od neugodnosti nakon spavanja, a zatim i glavu zbog bola koji me kljuca iznova i iznova. Ispred mene se pojavi Tomasova ruka sa čašom vode, koju uzimam bez puno razmišljanja. Ispijam je do kraja, a zatim glasno udahnem.

,,Mogao bi da se istuširaš, kako bi se osvežio i došao k sebi, Nejt"

,,Koliko je sati?", hrapavim glasom upitam, a zatim se malo nakašljem kako bi ga pročistio ali tada mi u glavi još više zabubnji bol.

,,Podne je odavno prošlo.", pogledam ga kako seda na fotelju nasuprot mene. 

,,Kada smo došli ovde?"

,,Rano jutros. Dok sam još imao šanse da te malo više treznog prebacim ovde. Ali čim smo stigli sljuštio si celu flašu viskija i obeznanio si se.". slušam ga i naslanjam glavu nazad na naslon, trljajući oči koje jedva otvaram.

,,Hvala!", tiho progovorim.

,,Za šta tačno? Za to što sam te vratio ovde? Ili sačuvao da ne napraviš još veće sranje sa Liv?", pogledam ga popreko a zatim uočim da mu se ugao usne malo crveni.

,,Šta se desilo?"

,,Pa desilo se to da i mrtav pijan, znaš dobro da ciljaš gde da udariš. I to prilično jako!", dodiruje bradu i crvenilo prstima.

,,Šta sam uradio?"

,,Udario si me, kada sam ti branio da kreneš kod Liv. Uf...to je bila teška borba tebe zadržati. Bio si kao razjarena zver.", nisam ponosan što sam najboljem prijatelju naneo bol zbog svog ludila.

,,Izvini", tiho ali iskreno izgovaram. ,,Bolje da si me pustio, nego dozvolio da te udarim."

,,Ne bi smeo da te pustim. Ko zna šta bi uradio sa sobom ili Liv?"

,,Ne bi ništa napravio, Tomas!", povisim ton iznenada.

,,Ti?", nasmeje se sarkastično. ,,Ne shvataš kakav si bio? Nisi bio siguran ni za sebe, a kamoli za nju.", ustajem i ne želim da ga slušam. Prilazim mini baru sa pićem i točim jedno u čašu. 

,,Rekao sam ti da moraš malo da smiriš strasti, Nejt. Predaleko si već oti..."

,,Ne želim da slušam tvoje pametovanje!", prekidam ga i ispijam piće. Odlazim u sobu i pravo pod tuš. Treba mi da rashladim um i telo. Previše je napeto od besa i potrebe za njom. Ne uspevam svega da se setim, ali vraćaju mi se slike sa trke i našeg razgovora. Ne znam kad se prelomio trenutak da joj otkrijem ko sam. To mi nije bilo u planu. Pokušao sam nešto da sredim, da je spasim. Da spasim nas, ali samo sam uprskao stvar. Znao sam da ona ovo neće podneti dobro. Neće prihvatiti i ima puno pravo. Kartere, zajebao si stvar koju ćeš teško ispraviti. Nisi smeo da dozvoliš da se ovo desi. Udarim jako dlanom o zid i naslonim čelo na hladne pločice dok se kao led hladna voda sliva niz moje telo. 

Vračam se u dnevni boravak kod Tomasa, i zatičem ga tamo gde sam ga ostavio. Opet odlazim do mini bara i sipam sebi dupli viski. Kao da dovoljno nisam mamuran, još sebi pogoršavam stanje. Tražim svoj telefon u nadi da ću videti neki poziv ili poruku od nje, ali nema ništa.

,,Prestani da je zoveš i uznemiravaš, Nejtan. Moraš malo da pustiš vreme da odmakne."

,,Neću da pustim ništa, Tomas!", besno povisim ton na njega. ,,Moram ovo da popravim što pre."