Lotos

Gorke suze

Probudi se Liv! Sanjaš. Sve ovo sanjaš. Imaš osamnaest godina, i treba da ustaneš jer te tata čeka da idete kod tetka Eme. Ideš na najlepše mesto na svetu. Sve je ovo san! Poslednjih deset godina je noćna mora. Samo ružan san. Ustaj, čeka te dug i lep put. Probudi se već jednom!  VRIŠTIM unutar sebe, pokušavam da se probudim ali ne uspevam. Čak ni štipanje mojih obraza to ne uspeva.

,,Liv, moramo da razgovaramo!", obraća mi se glas za koji mislim da je u mojim snovima. ALi ne. Ovo je sve java. Stvarnost. Grozna stvarnost. Ne sanjaš, Liv. Samo živiš odvratan košmar.

,,Ne prilazi mi!", vičem na njega i rukom ga zaustavljam. ,,Nema šta s tobom da pričam!" Pomeram se u stranu. Nemam gde da idem. Oko nas je sve šuma, ispred kuća u koju ne bi ušla ni da mi život ovisi od toga. Zaglavila sam ovde i ne znam kako da odem. Ne mogu da podnesem njegovu blizinu, glas, priču. Ne želim da komuniciram sa njim. Samo želim da ga ne gledam.

,,Ljubavi, smiri se. Objasniću ti sve", pokušava opet da mi priđe a ja se sve više udaljavam od njega. Kružimo oko motora praveći bar neku prepreku između nas.

,,Ne zovi me ljubavi! Ne želim da te slušam!", nastavljam da vičem i razmišljam šta da radim dok mi mozak ne eksplodira od svega.
Osećam da mi telefon vibrira u torbici  i drhtavim rukama ga uzimam. Krene ka meni ali se opet pomeram. Javljam se na telefon da nisam ni pogledala ko me zove.

,,Liv! Gde si? Jesi dobro?", uplašena  je Melisa.

,,Mel....", ne mogu da joj kažem gde sam jer ni sama ne znam kako bi došla ovde a kamoli da njoj objasnim.
,,Sa Nejtanom sam....dobro sam...bar fizički." Emocinalno sam nikako. Sa bolom u glasu izgovaram reči i gledam ga. ,,Gde ste vi, jeste svi dobro?"

,,Mi smo sad u bolnici. Svi smo dobro, sem Čejsa. Mislim i on je dobro, samo mu je ruka povređena, ali biće sve u redu."

,,Gde si jebeno nestala u onoj gužvi?!", odjednom se ubacuje Nikol i shvatim da je otela Melini telefon.

,,Niki, gužva me je odvukla od vas. Pokušala sam da vas nađem ali nisam uspela."

,,Gde si sada?", nastavlja da viče a u pozadini čujem kako joj Melina govori da sam sa Nejtanom.

,,Sa njim si? Kako?"

,,Ispričaću ti sve kasnije. Budi uz Čejsa i javi gde se nalazite kako bi došla do vas." pokušavam da skratim razgovor iako se bar preko telefona sa njima osećam sigurno. Plašim se šta će biti kada prekinem vezu.

,,Puštam ti poruku, vidimo se, Liv! I čuvaj se, drugarice", zabrinuta je odjednom.

,,Hoću!", tiho odgovorim i prekinem razgovor. Gledam ga sa besom i imam želju da ga noktima grebem i ujedam kako bi nanela bar delić boli koju osećam zbog svega.

,,Možemo li razgovarati, ljubavi?", opet pokušava da mi priđe.

,,Ne prilazi mi i jebeno me ne zovi me ljubavi!", režim na njega. Opet mi zvoni telefon u rukama i vidim da je Lara.

,,Gde si?!", uplašena je. 

,,Lara, molim te dođi po mene.", ona mora da zna gde je ova kuća. ,,Kod Nejtana sam....kuća iz detinjstva."

,,Dolazim!", odgovara i prekida vezu. 

,,Od kada Lara zna?", pitam ga nešto što mi je odjednom palo na pamet, a on sa malom pauzom mi potvrđuje.

,,Od San Franciska!", odgovara hladno. Ništa mi više ne govori. Nemam prava ni da se ljutim na Laru, ali ću rado saslušati šta će da mi kaže.

,,Kako si mogao ovo da mi uradiš? Da me lažeš?", očaj i bol mi se čuju u glasu. Opet krene prema meni ali se udaljavam.