Mona Lisa smile

Chapter 17.''He's looking for me.''

Moglo se reci da su naredni dani za Mo bili puni agonije. Svaki susret sa Williamom cinio je da osecaj krivice postane sve veci. Jane se svakog trenutka trudila da joj olaksa, ali bi se obeshrabrila svaki put kada bi ugledala Moino tuzno lice. Svakog trenutka svog zivota ona je mrzela sebe zbog svega sto je pogresila. Ipak, odlucila je da ne abortira. Nikako nije mogla oduzeti tom detetu sansu za zivot. 
     Cesto je nocu zamisljala kako bi bilo da rata nije bilo. Da se sa Christianom upoznala na nekom glamuroznom dogadjaju, na koje je cesto odlazila ranije. Da su se ona i Christian upoznali pod normalnim okolnostima, i zavoleli na sasvim obican nacin. Da nije bilo Williama da se ispreci medju njih. Pokusavala je da zamisli Christianov izraz lica kada bi mu rekla da je trudna. Kako bi reagovao, sta bi ucinio. Htela je da bude blizu njega sada vise nego ikada. Ocajnicki.

Sledeceg jutra, William je dosao ponovo i zamolio Mo da porazgovaraju nasamo. Klimnula je glavom, te krenula u sobu, gurajuci njegova kolica. Kada je zatvorila vrata, William se osvrnuo, a onda progovorio.
- Moram da te pitam nesto. Jako mi je bitno. U redu? - Njegov ton je bio zabrinut, premda nije mogla da odgonetne smisao ovog razgovora. Mo klimnu glavom i William se osmehnu.
- Bojim se da ne mogu da cekam. Znas koliko te volim Mo. Da li bi volela da se vencamo malo ranije? Mama kaze da ce pripreme biti gotove za nedelju dana. Zeleo bih da se vencamo vec tada. - Njegovo lice se naglo ozari. Mo je osetila stezanje u grlu, no nije skupila dovoljno snage da klimne glavom. Progutala je snazno, a onda tiho promrmljala.
- Ne mislim da je to najbolja ideja. Hajde da pricekamo, Will. - Izgovorila je neznim tonom, te se konacno spustila u fotelju preko puta njega, ispravljajuci krajeve svoje haljine.
- Zbog cega? Zar ne zelis da se udas za mene? Koji je razlog svega ovog, Mo? - On nezno spusti ruku na njeno koleno, ljubazno joj se smeseci. Ne, ne zelim da se udam za tebe, jer sam trudna sa drugim covekom. Covekom koga volim.  - Htela je da odgovori, ali nije imala hrabrosti. Osim toga, mislila je kako to nije pravi trenutak. Kada je uopste pravi trenutak nekome saopstiti tako nesto? William je trepnuo nekoliko puta, zeljno iscekujuci njen odgovor. Prosla je rukom kroz svoje smedje kovrdze, a onda se zabacila u fotelju, dramaticno uzdahnuvsi.
- Zelim da se udam za tebe Williame. Samo... Mozda ne treba da zurimo. Razumes li me? - Govorila je sa neznoscu, kao da govori malom detetu. William naglo skloni ruku sa njenog kolena.
- Da li se nesto dogodilo? Nesto sto bi promenilo tvoja osecanja u vezi mene? Mozes mi sve reci Mo. - Njegov ton je bio ohrabrujuci, ali Mo nije imala snage da mu odgovori. 
- Ne, apsolutno se nista nije dogodilo. Volim te isto koliko sam te volela i ranije. - Slagala je, a zatim se nezno osmehnula, i spustila ruku na njegov obraz. - Samo mi se stvarno ne zuri. - Uzdahnu duboko, sa nekom teskobom u grudima. William iskezi svoje bele zube.
- U redu je Mo. Mogu sacekati nedelju ili dve vise nakon toga. - Glumio je da mu je svejedno, ali nije bilo. Znao je da ga laze, ali bila je previse dobra glumica, i pretvarao se da joj je poverovao. Nakon toga, kada je konacno stigao kuci, zarekao se sebi da ce saznati sta je u pitanju.

(...)

Bio je prilicno lep dan napolju, a Mo je lezala sklupcana na svom krevetu, slusajuci spoljnu huku automobila, i razgovor uzurbanih ljudi koji su prolazili ispod njenog prozora. Pretpostavljala je da je temperatura vazduha oko 25 stepeni. Bilo je idealno vreme za setnju po sumi. U ovom trenu, osecala je nostalgiju za Francuskom. Depresivne misli zaokupljivale su njen mozak, i znala je da ne bi trebala da bude pod stresom, bar zbog deteta, ali ona kao da je imala nekakvu suludu potrebu da naudi samoj sebi. To je izuzetno plasilo Jane, ali je odlucila to da joj precuti.
    Jane je otskrinula vrata njene sobe, obavestavajuci je da joj je stiglo pismo. Zahvalila joj se, i u tom trenu, nadala se da je od Christiana, sto je bilo potpuno glupo, jer joj on cak ni ne zna adresu.
Kada je primetila uredni rukopis, iskosen u levu stranu, znala je da je pismo od Clodette.

,,Hej Mo,

Dobila sam tvoje proslo pismo i dugo sam razmisljala sta da ti odgovorim. Znas i sama da si u neku ruku i ti kriva zbog toga. Mada, mogla si mi to priznati dok si jos bila na imanju, a ne preko pisma. Bolje bih razumela kada bih cula od tebe licno, ali sada to nije bitno. Necu da ti dajem savete, znas da bi moj savet bio da se otarasis tog deteta i nikad ne kazes Williamu, a ti ga ne bi poslusala. Mislila sam da i ne odgovorim, da ne trosim papir na nekoliko reci koje si i onako mogla sama da predvidis. 
Ali morala sam da ti pisem zbog jedne stvari Mo. Onaj Nemac - otac tvog deteta, sa kojim si bila u aferi. Pogodi sta u vezi s njim? Dolazio je ovamo Mo! Mozes li zamisliti tu njegovu drskost da se pojavi ovde nakon rata, nakon svega kroz sta smo prosli. Ipak, necu poreci da je on bio jedini ljubazan od njih. Ah, skrecem sa teme moja draga Mo. Dolazio je da trazi tebe.
Rekao je da zeli tvoju adresu, da zeli da ti pise, da te poseti. Nadam se da me neces zamrzeti Mo, ali nisam mu dala adresu. Rekla sam da si se vec udala za Williama, i da nema nikakve potrebe za njegovim pismima ili posetama. Otisao je, i izvinio se sto me je uznemiravao. Pretpostavljam da se vise nece vracati.
Mo, znam da si verovatno sada ljuta na mene. Necu te kriviti. Ali ja sam uradila najbolju mogucu stvar za tebe, znas li to? Samo poslusaj moj savet. Zaboravi na Nemca, udaj se za Williama i otarasi deteta. Znam da ces mi kasnije zahvaliti.
 
                                                                                                               Tvoja; Clodette.''

Mo je nekoliko sekundi bezizrazajno zurila u pismo, i tek tada osetila da joj se vid zamucuje od suza. Zaplakala je na glas, rukom trljajuci jedno oko, poput deteta. On me trazi - proslo joj je kroz glavu, ali istog trena se setila da se vise nece vracati, ako mu je Clodette to zaista rekla. Vise nije imala snage ni za sta. Nevoljno se bacila na krevet, i ponovo zajecala u jastuk.