"Ti ovde živiš?" Pia je svoje tamne okice izbečila gledajući u kuću, zatim je pogledala u mene. Potvrdno klimnem te mi pogled poleti ka Šanu, Piinom psiću, koji vodi borbu sa mojom papučom. Automatski se pozdravljam sa njom i fokus vraćam nazad na Piu.
"Sama tu živiš?" Nastavi radoznalo da promatra okolinu.
"Sama." Njena mi šokiranost izaziva osmeh.
"Nije te strah?" Oči joj postaju okrugle kada ih nanovo ukrsti sa mojima, a kada nemo odmahnem glavom menjamo uloge. Ja sam ta iznenađena. Šokirana. "Pa logično da te nije strah kad ujak spava sa tobom."
Trepćem zbunjeno. Zar nismo tajna? Onda počinjem da se smejem i kroz smeh postavljam pitanje: "Odakle ti to?"
"Čula sam baku kada je rekla teta Đuliji. Moja baka te baš voli." Slegne nevino ramenima i onda pogledom potraži psa. "Šan! Bezobrazniče jedan, sada će nas oboje odavde oterati." Jurne do psa koji je ne doživljava, te mu otme moju papuču. Gledam u njih, dok procesuiram reči koje mi je Pia uputila.
Izgleda da smo tajna jedino u mojoj glavi.
"Izvini, Daria. Uništio ti je papuču." Podiže japanku dok Šan skakuće oko njenih nogu.
"Nema veze." Odsutno govorim. "Vrati mu, nek' se igra. Idemo mi unutra." Otključam i otvorim vrata, te skačem da mi se Pia pridruži te zajedno odemo u kuhinju. Bile smo na plaži, kupale smo se, sunčale i sada smo došle na hladnu limunadu. I, tako sam saznala da ipak Olivija zna za Matea i mene.
Dobro. Šta je tu je.
"Jel to tvoja kuća?" Pia me upita kada obiđe svaku prostoriju.
"Ne, samo sam unajmila da živim u njoj dok sam na odmoru."
"Šteta, baš je lepa. Kao iz jedne serije što gleda teta Đulija."
"Stvarno jeste..." Pružim joj čašu sa limunadom i onda izađemo na terasu gde ona nastavi da istražuje sada moj pribor za slikanje. Ja se vratim u kuću pustim muziku i izađem nazad.
Provedemo nas dve dobra dva sata, onu najveću vrućinu, tu na terasi. Ja dremam dok Pia pokušava da slika.
Dok je tako posmatram ne mogu da verujem da provodim vreme sa detetom i da sam time zadovoljna. Inače, nisam naročito oduševljena decom. To su mali smarači. Ne maštam o tome da ću jednog dana i ja imati jedno. Nisam sigurna ni da ih želim.
Baš iz tog razloga ja sam uvek oprezna. Ne bih da mi se omakne. Ne u današnje vreme. Ne, jer ne bih mogla da očistim plod koji bi se razvio u meni. Ne, jer to sebi nikada ne bih mogla da oprostim.
Možda nekada, ako toliko zavolim pa poželim da deo sebe zauvek pomešam sa njegovim delom. Ako poželim da nikada mi ne prestanemo da postojimo.
***
Mateo je rekao da će moj problem sa prevozom rešiti za pola sata i rešio ga je. Obećao je da će nas izvesti na ručak ili večeru, ali se nije pojavio. Niti je pozvao. Tako da sam se nakon popodnevnog kupanja i dugog razgovora na plaži sa Piom o tome zašto se boji vode i kako nema razloga... Pričala sam kao navijena, ona je slušala i klimala glavom. A kada smo krenule da vidimo da li je priča imala poente, ona se nasmejala i kada je voda dosegnula preko njenih kolena rekla mi da će probati neki drugi put... Otišla da se na brzinu obučem i uputila sam se prema imanju.
Opako mi se sviđao sportski audi koji mi je poslao na korišćenje gospodin Bianki.
Stvarno ću morati da mu se zahvalim. Propisno.
Ali... Dva naredna dana ga nisam ni čula ni videla.
Trećeg sam se uputila na imanje. Prošla sam kapiju i najmanje što sam u tom momentu želela bilo je da stiskem kočnicu. Želela sam da pređem preko Matea i crvenokose koja mu je bila okačena oko vrata. Posebno sam točkovima poželela da pređem preko šaka kojima ju je držao za struk...
Šta sam uradila? Naglo zakočila, popravila kosu gledajući se u retrovizor i elegantno izašla iz automobila. Sa širokim osmehom sam koračala gledajući u njega. Pokojnika u mojim mislima.
"Nemam ženu. Nemam devojku." Prisećam se njegovih reči. Jebaću ti nanu naninu! Svoje sam se reakcije uplašila, jer prizor nije jebao moj ego, već peckao negde u grudima, dok je srce lamatalo među rebrima.
Ja nisam želela da me on razočara.
"Dobar dan!" Pozdravim skupinu veselo, glasno. Mateo je već na zvuk automobila pogled zalepio u mom smeru, dok je ruke sklonio sa crvenokose koja se sporo odvojila od njega... Ne i odmakla. Stala je sa njegove desne strane. Tačno između Matea i drugog muškarca. Visokog i opako zgodnog, u svetlo plavom odelu, koji me je posmatrao... Kao i svi prisutni, zapravo.
"Dobar dan." Zgodni me je prvi pozdravio. Imao je dubok glas kojim očigledno zavodu okolo žene.
Pogled ni na tren ne skidam sa taminih očiju koje sa znatiželjom i sjajem đavola gledaju u moje. Zaustavim se na pedalj ispred njega, propnem na prste i usne zalepim za njegove. Iznenađenje je prostrujalo mojim telom, sjurilo se u dno stomaka i istovremeno mi ubrzalo ritam srca, kada je šakama ščepao moj struk i spojio me sa svojim čvrstim telom. Tako mi strastveno uzvraćajući poljubac.
Način na koji mi je uzvratio poljubac me je zbunio, još više smešak koji mu je stajao na licu kada sam otvorila oči i pogledala ga.
"Znači, upravo smo videli razlog zbog koga ne izbijaš sa imanja?" Duboki glas koji se sa moje leve strane prolomio momentalno je vrućini izazvao na mojim obrazima... Ili je vatru zapalio ovaj što mi se prepredeno smeškao pomerajući jedino ugao usne. I blago se češkao po bradi.
"Molim?" Promucam okrećući se prema tom tipu, pa spojim pogled sa hladnom bojom njegivih očiju.
"Vito..." Na licu mu bljesne osmeh, ljubazan i prijateljski, dok mi pruža ruku. A šaka koja kliza donjim delom mojih leđa odvlači mi opako pažnju.
Spustim ruku u njegovi, preplanulu i ukrašenu sa dva glomazna, zlatna prstena. "Daria, drago mi je."
"Daria..." Moje ime klizne nežno sa njegivih usana. "Nije mi jasan razlog zbog koga te skriva..." Sa mog lica skrene pogled na Matea, koji me posesivnije stisne uz sebe. "...od mene."
"Zdravo..." Crvenokosa se uplete između nas. Pruža mi ruku. "Drago mi je, ja sam Maura." Meni nije drago. Ni najmanje.
Odglumim osmeh dok joj pružam ruku. "I meni je drago, Maura." I, tako sam prvi put u životu zapela u pokušaju glume. Nisam umela dalje od ljubomorne devojke.
Maura sa golemim osmehom podigne ruke u visini grudi, sa dlanovima okrenutim prema meni. "Ne reži na mene, ja sam bezopasna. Samo ga nisam videla dugih šest godina, zato sam ga zagrlila."
"Istina." Vito potvrdi i zvuči tako siguran u to.
Moji obrazi plamte.
Krenemo prema kući. Mateo ne skida svoje ruke sa mene. Maura je uhvatila Vita ispod ruke i dok hodaju ispred nas ja je skeniram. Opako je zgodna.
"Znači, ne krijemo se više?" Progovori ispod glasa i ja okrenem glavu prema njemu. Smeška se. Meni je pomalo neprijatno jer sam onako ishitreno i ljubomorno reagovala.
"Ovo je bilo jako glupo sa moje strane. Ali..."
Odmahne glavom. "Bilo je opako seksi."
Nadam se samo da se ne vidi iz aviona koliko mi bukte obrazi. Kroz duboki uzdah promumlam: "Jako seksi."
"Ne šalim se, Belisima."
"Šta je, života ti, seksi u posesivnoj ženi?"
"To ko je ona." Odgovori mi kao da je najveću mudrost izgovorio.
***
Sedeli smo do duboko u noć na terasi vile.
Vito je Mateov najbolji prijatelj. Maura je Vitova sestra koja živi u Australiji i nakon svega pola sata shvatila sam koliko je moja ljubomora bila idiotska.
Da se nisam zaljubila, jebem ti sve!?
Samo bi mi to trebalo.
U sebi malo histerišem. Jer dok ga gledam, dok me gleda... drži stalno na oku, pipka... Srce mi lepšavo igra i krv jače struji. Smeškam se i bez razloga.
________
❤️❤️❤️