- Ja sam gotova – bacim se na kauč iza sebe.
- I ja – Linda mi se pridružuje.
- Vas dve ste takvi zabušanti – Eva nam je donela piće.
- Zašto se tako često selimo? Ne mogu to fizički da izdržim – požalim se.
- Jer je uvek nešto – Eva kaže već uvežbano odmahujući rukom u njenom stilu.
- To nešto si ti – pogledam je ozbiljno jer ona uvek nalazi razloge za preseljenje.
- Alegra je u pravu, tebi ništa ne odgovara – Linda uzima čašu sa limunadom.
- Bio nam je potreban veći prostor a kako sve tri solidno zarađujemo možemo da pruštimo sebi lep i veliki stan sa odličnim pogledom – objasnila je.
Eva je model, Linda se bavi grafikom a ja sam novinar a sve tri zajedno pišemo erotiku. Radimo to već nekoliko godina, isprva je počelo kao zezanje ali počelo je da nam donosi dobru lovu, zato i možemo priuštiti ovakav stan. Od poštenih poslova ne živi se luksuzno.
- Moja mama se pita zašto dođavola i dalje živimo zajedno – Linda koluta očima.
- I moja – okrenem se ka njoj.
- Zašto ne bismo živele? Ovako nam odgovara – Eva je podigla bradu, ona ima mnogo tikova.
- Slažem se sa tobom, bitno je da nama odgovara – podržim je.
- Večeras dolazi Skot – Eva dodaje.
- Već? – pita je Linda.
- On me održava vitkom.
- Ali samo što smo sredile stan, nisi li umorna? – pitam je i moj telefon se oglasi. Ugledam poruku od Lucifera i nasmešim se.
- Isto kao i ti – nakezila mi se.
Večeras, devet sati.
Kratko i jasno. Nas dvoje tako funkcionišemo već pet godina, on mi pusti poruku i ja dođem na naše mesto i obrnuto, ja mu pustim poruku i on dođe. Ne poklapaju nam se uvek želje ali dva puta nedeljno se uvek vidimo, nekad više ali manje nikako.
- Ja se prva tuširam – obavestim cure.
- Lucifer? – pita me Linda.
- Da – potvrdim.
- Ne kapiram, pet godina i još uvek ga ne poznajemo. I nijednom niste izašli.
- Pet a? Godine lete kao vetrom odnešene.
- Nisi li nekad poželela da vidiš kako bi bilo sa drugim muškarcem? – Eva me podseća na to da je on jedini muškarac sa kojim sam spavala.
- Nikad - odgovorim spremno.
- Baš nikad?
- Kako da ti objasnim... ponekad me samo pogleda i ja sam izgubljena, a nekad je dovoljan samo jedan njegov dodir da zadrhtim, to mi se nikad nije dogodilo ni sa jednim muškarcem.
- Ali ipak... kako može da ti ne smeta to što se uvek viđate tajno? – Lindi to najviše smeta kod Lucifera.
- Ne smeta mi, ja nisam želela vezu kad sam ga upoznala, nije ni on. Ovako nam odgovara. Znam da je vama možda čudno ali meni nije a ono što je dobro ne treba menjeti.
- Dobro odustajem – Linda podiže ruke.
- Ti nikad nećeš odustati.
- U pravu si zato mi ti nisi jasna, ti si novinar, sve živo te interesuje a ne želiš da saznaš nešto više o njemu.
- Jer bi to uništilo fantaziju. Naša veza je van svega, kao da živim drugi strastveni život sa njim. Ovde sam Alegra žena sa poslom, porodicom, prijateljima i milion obaveza a kad sam sa njim samo sam njegova.
- Znaš da ne možeš večito tako živeti – Eva upućuje na očigledno.
- Znam ali dok ne dođe dan kad odučim da želim da se udam za njega biću samo tajanstvena ljubavnica.
- Želiš da se udaš za njega?
- Ne sad ali jednog dana da – to je moj plan.
- Ti si luda.
- Znam ali imam jebeno dobar seksualni život – nakezim se i ustanem.
. . .
Nakon što se sredim krenem ka skladištu. Lucifer i ja se uvek sastajemo u skladištu, to je naše mesto. To zapravo nije skladište već prostor na prvom spratu u jednoj staroj zgradi koja se ne koristi. Naše "skladište" je opremljeno spavaćom sobom, kuhinjom i kupatilom, nema televizora, sitnica, gluposti. U spavaćoj sobi koja je ujedno i dnevna imamo jedan ormar u kome se nalazi po par komada naše odeće, donjeg veša i obuće da imamo šta da obučemo kad se zanesemo sa odećom, naročito ja jer Lucifer voli da cepa moju odeću, i imam mnogo komada seksi donjeg veša koji on kupuje, zapravo polovina ormara je napunjena seksi stvarčicama za mene. Uvek sam se pitala da nije zbog toga što sam uvek obučena kao klošar, možda sam privukla njegovu pažnju seksi autfitom one noći kad smo se upoznali pre pet godina ali to je bio izuzetak, ja sam uvek obučena kao da sam se razmimoišla sa modom.
U kupatilu imamo četkice za zube i pastu, kao i sve za tuširanje nakon ili pre seksa, i fen za kosu koji ja koristim zimi. U kuhinji imamo dve čaše, vodu i sokove, i da, kafu, ništa drugo. I skladište ima sigurnosni sistem, Lucifer je ugradio alarm i kamere i rekao mi šifru, takođe mi je dao i ključeve. Nisam sgurna ali mislim da to nije po zakonu.
Rekla bih da se ovde uglavnom seksamo ali nije samo beng i odeš kući, ponekad provedemo noć ovde, ponekad razgovaramo o neutralnim stvarima ali nikad o našim privatnim životima, ja istrtljam nešto tu i tamo ali on nikad, znam samo njegovo ime i imam broj njegovog telefona.
Linda je u pravu, novinarka u meni je ponekad radoznala ali Lucifer je veoma jasan oko našeg odnosa i poznajem ga isuviše dobro da znam da sa tim nema zezanja. Palo mi je na pamet milion ideja ali nekako sam se zadržala na jednoj da je traženi kriminalac ili tip koji je pobegao iz zatvora. E sad s obzirom na to da je to glavna ideja pitanje je zašto ne pobegnem? Jednostavno je, on mi daje ono što mi je potrebno. Imam svu slobodu pored njega, ne pravdam mu se i ne govorim šta radim niti kuda idem, jednostavno živim svoj život.
Ovde, sa njim, živim drugačiji život. U ovom skadištu nema problema, nema obaveza, nema zahteva nema nišeg osim dvoje ljudi koji uživaju jedno u drugom na sve moguće načine. O da, naučio me je mnogo toga.
. . .
Surfovala sam po internetu kad sam čula otvaranje vrata iza sebe. Okrenem se i spustim telefon. Lucifer mi prilazi fokusirano dok se skida. Nervozan je. Kad si dugo u vezi sa nekim naučiš njegova raspoloženja.
Skinuo je majicu preko glave a zatim skinuo pantalone i bokserice zajedno. On je takav, skine se i zaslepi me svojim isfotošopiranim telom. Ponekad ne mogu da ga gledam, kunem se da mi nabija komplekse ali ne toliko da se učlanim u teretanu.
Spustio je svoje ogromne šake pored mojih butina i pogledao me u oči.
- Ćao – rekao je kratko.
- Ćao – nasmešim se i uvučem ruke u njegovu crnu kosu. Udahnem njegov miris i stegnem rukama njegovu kosu. Vidim kako ljutnja odlazi i zamenjuje je požuda, požuda za mnom. Spustio je glavu i poljubio me dugo. Padam unazad i vučem ga sa sobom, osetim negovo telo na svom i raširim svoje noge. Lucifer mi rukom miluje butinu putujući naviše i zaustavlja se na mojoj zadnjici koju podiže ka sebi. Osetim njegov kurac kroz haljinu i gaćice i ugrizem ga nežno za usnu. Nismo imali seks pet dana zbog mog ciklusa i napaljena sam.
- Trebaš mi brzo – šapuće iz moj vrat i gura svoju ruku između nas.
- I ti meni – kažem i osetim njegove prste kako pomeraju moje gaćice i ulaze u mene. Držim ga za glavu i ljubim dok me on zadovoljava.
Nije mi skinuo haljinu, ni brus, čak ni gaćice, samo ih je sklonio u stranu i ušao u mene jednim potezom. To je bilo to, nama nije bilo potrebno ubeđivanje, potreban je samo pogled, dodir, reč... on je od onih muškaraca sa kojim ideš bez pitanja.
I sada dok me uzima, ispunjava i jebe onako kako volim ja razmišljam o tome kako je savršen i kako nikad nisam poželela drugog muškarca, nikad i neću, želim samo njega. Želim njegove usne na svojim, njegov dodir na meni, peckanje na koži, onaj grč u stomaku, knedle koje mi zastaju u grlu, želim one trenutke u kojima mi oduzima dah i zaustavlja disanje, želim onaj jedan dodir zbog kojeg zatvorim oči i onaj pogled kojim me je vezao za sebe. Želim samo njega.