Slaba tačka

8

Moja glava preti da će eksplodirati svakog trenutka, ni posao ne uspeva da mi zaokupi pažnju. Bila sam budna skoro cele noći, cure i ja smo raspravljale o mom životu, Linda je za ljubav, Eva želi da se trgnem a ja sam zbunjena. Znam da volim Lucifera i želim ga u svom životu ali ne na način koji njemu odgovara. Ne mogu čitavog života da krijem vezu sa njim. Šta ću reći roditeljima? I Eva je u pravu, želim decu ali deca sa njim bi jednog dana dana u prijavi za koledž morala da napišu da im je otac profesionalni ubica. To nije slika koju sam imala za nas dvoje. Osim toga šta ako ga neko ubije? Šta ako mene neko ubije? Imam zaista dobre razloge da ga odjebem iz života ali imam i jedan da ostanem sa njim, mi se volimo. Zašto ne može sve da bude kao ranije? On mi pošalje poruku i ja dođem, seks i to je to.

Da, to je to. Želim da budem sa njim ali kao pre. To je moj odgovor, trenutno ne želim više od njega, želim ono što smo imali pre dva meseca a za dalje pretpostavljam da će vreme pokazati.

. . .

Kako je danas nedelja moje cimerka i ja imamo običaj da neradni dan provodimo sa svojim porodicama, shodno tome ja sam u mojoj porodičnoj kući i na svakih pola sata slušam Jejl. Malo po malo pa mi majka napomene da je sin njene dobre prijateljice, Mark, advokat, pobogu diplomirao je na Jejl. Kako sam ceo dan na ivici jer se Lucifer večeras vraća a ja nisam u njegovom stanu, rešim da skinem majku sa grbače.

- Mama, Mark i ja nikad nećemo biti zajedno iz dva razloga. Prvi je taj što mi se ne dopada...

- Ali Jeljl...

- Ma i da je diplomirao sa Hari Poterom na Hogvortsu, ne interesuje me. Imam... dečka - ne mogu reći da imam tajnog ljubavnika-ubicu.

- Od kad? – mama je bila zaprepašćena. Isuse zar je toliko teško saznati da imam dečka?

- Već neko vreme.

- Je li ozbiljno?

- Ne znam, treba da prođe još neko vreme - ne smem da joj kažem da moja tajna veza troši šestu godinu.

- Pa ubrzaj, skoro sve tvoje prijateljice su udate.

- To nije tačno. Osim toga moje najbolje prijateljice su neudate.

- Umreću a neću dočekati da vidim svoju ćerku, svoje jedino dete, u venčanici pred oltarom.

- Zaboga majko... – zakolutam očima.

- Miona ne drami – tata prolazi pored nas.

- Koliko puta da ti kažem da me ne prekidaš dok vršim emocionalnu toprturu nad našom ćerkom? – mama viče za ocem.

- Nije dete. Provalila je sve tvoje fore – tata je dobacio i izašao u dvorište.

- Ima pravo – krenem sa ocem jer je boli glava od moje majke, volim je ali brate mili ubija me u pojam.

. . .

- Hvala tata – stanem pored mog oca koji počinje da delje drvo.

- Znaš da će za pola sata ponovo nastaviti po svome?

- Znam. Šta praviš?

- Neku malu policu za cveće, tvoja majka uređuje terasu.

- Ona je uređuje ceo život.

- Znam ali nemam nikave obaveze. Pa ko je tip sa kojim se viđaš?

- Neko, ne poznajete ga.

- Hoćemo li ga u skorije vrem upoznati?

- Ne verujem, možda prekinemo, odakle znam – kako stvari stoje nikad neće upoznati Lucifera.