Uspjela sam doći kući, mislim da me taj idiot nije ni pratio. Nadam se. Kada sam namjeravala otvoriti vrata nešto ili NETKO me povukao za ruku. Toliko jako da sam pala. Ili sam bar tako mislila. Nisam pala. Netko me uhvatio. Kada sam vidjela tko je htjela sam umrijeti.
"Šta hoćeš ti?" pitala sam ga ljuto i otrgnila svoju ruku iz njegove na što me uhvatio za vilicu i približio me sebi. Toliko da su nam se glave gotovo doticale.
"Ovo ti je bio zadnji put da si to napravila" rekao je ljuto kroz zube
"Goni se" rekla sam i maknila njegovu ruku, jedva
Ušla sam u kuću, no onda sam ipak otvorila vrata
"Nitko ti nije kriv što si kreten i budala" rekla sam i brzo otrčala u sobu. Naravno, sobu sam zaključala.
Lupao je po vratima no ignorirala sam to. Upalila sam pjesmu i počela plesati. Ponekad me to opusti. Moj život je koma, no kada završim srednju idem na fakultet u New York. Živjet ću kod tete dok se ne snađem.
Naravno, iz razmišljanja me trgne mobitel. Poruka.
Heej, kako je prošao put?
Noah
Okej, došla sam prije par dana. Otkud mi sad šalje poruku!? Okej
Heej, put je bio super. Gdje je teta?
Odgovorila sam na poruku i nazvala Piu. Za sat vremena ćemo se naći i idemo na kavu.
...
"Pričaj" brzo je rekla dok sam ja zbunjeno gledala u nju
"Šta?" pitala sam ju
"Kako je bilo kod Tea?" pitala me je, a ja sam prevrnila očima
"Umišljeni idiot" rekla sam ukratko
"A ma daaj, ne može biti tako loše"
"Vidiš da može" rekla sam i slegnula ramenima
"Po meni bi bili pree slatki zajedno" koza
"Daj šuti" brzo sam rekla
"Pa što? A ček, zbog čega ste vi uopće u svađi? Mislim, mora biti neki razlog" rekla je zbunjeno
"Jer je idiot. Ukratko" kada sam bila u bolnici rekla sam joj da sam pala i lupila glavom. Zapravo, samo su njih dvojica znali istinu. Ostalima smo rekla istu laž kak i Pii
"I moram ti još nešta reći" vrijeme je da joj kažem. Najbolje smo prijateljice
""Poljubili ste se" rekla je brzo i nasmijala se
"Što? Nee" u početku sam bila zbunjena, no onda sam joj odgovorila
"Znam. Znam. Zajedno steee" rekla je glasnijee
"Kravo, šuti. Ne, nismo se poljubili i ne nismo zajedno"
U tom trenu mi stiže poruka. Noah.
Teta je u kuhinji. Pravi ručak. Kako si?
"Nego?"
"Ono kad sam bila u bolnici...nisam pala nego me je on kod kuće uhvatio jako za vrat i pala sam" rekla sam
"Čekaj, uhvatio za vrat?"
"Da...jako je stegnio ruku. Nisam mogla disati, no nije maknio ruku i eto..."
"Isuse Bože" samo sam uzela gutljaj kave i šutila
"Alisa upravo je ušla osoba koju, vjerovatno, posljednju želiš vidjeti" rekla je no ja sam ostala gledati ravno jer me ne zanima
"Tko?" pitala sam
"Teo"
"Brzo popij, idemo" rekla sam, uzela svoju kavu i počela piti
"Ide prema nama"
"Idemo, briga me za kavu"
Brzo smo krenule van. Samo mi fali još taj idiot
"Alisa stani" aha, kako da ne
"Alisa radi se o Lucasu" rekao je i atala sam na to. Okrenula sam se i pogledala ga. Nešto je loše čim ima tužnu facu lica. A možda i glumi. Ne znam
"Ne vjerujem ti"
Došao je bliže meni dok sam ja stajala
"Iiii?"
"Lucas je imao prometnu"
"Šta prometnu?" znam da je glupo pitanje, no nadam se da nije ono što ja mislim
"Nesreću" rekao je
"MOLIM?" izderala sam se sa suzama u očima
"U kritičnom je stanju" gotovo, suze padaju po obrazima. Pia je došla do mene i zagrlila me. Kada sam se malo smirila pitala sam ga
"Gdje je?"
"Hajde, ja ću te odvesti" oooo ne
"Ne idem s tobom" rekla sam
"Alisa, ozbiljno. Nije vrijeme za to" rekla je Pia
"Dobro, ali Pia ide sa nama"
"Šta? Ne. Ne mogu. Nisam rekla svojima" prevrnila sam očima
"Dobro, ajdee" rekla sam i krenila
Putem smo cijelo vrijeme šutili. Nebi s njim progovorila ako ne moram, a ne moram, ni da mi neko prisloni pištolj
Četvrtak, 20.08.
Lucas je u komi već 3 dana, Pia je morala ići, a ja umirem od dosade kod kuće. S onim idiotom se ne družim niti ću ikada. Svaki dan se dopisujem s Noahom otkako mi se javio. Zapravo, jučer mi je priznao da mu se sviđam, a ja sam rekla da moram razmisliti. Imam sto pitanja u glavi, a ni na jedno nemam odgovor i ne znam hoću li ga ikada imati. Sve sam ispričala Pii i rekla je da probam ako želim, no ja nisam sigurna. Ako malo bolje razmislim nikada ni za što nisam bila sto posto sigurna i to me je sputavalo u mnogo toga, no nisam se imala namjeru mjenjati. Jednostavno, to je dio mene.
...
Pia me nazvala, pričale smo više od 2 sata. Iskreno, dosta mi je pomogla oko odabira. Riskirat ću i reći da. Mislim sladak je. I dobar. I nije kao ona budala.
Opet ih uspoređuješ
A ti si kao podsjetnik?
Poslala sam poruku Noahu da me nazove kad bude mogao. Obrisala sam poruku, no onda sam se sjetila Pie i njenih riječi. Napisala sam opet i poslala.
Nakon 2 sata me nazvao. Javila sam se.
"Heej" rekao je odmah
"Hej" rekla sam tiše
"Što si trebala? Sve okej?" pitao me je na što sam se malo nasmijala
"Donijela sam odluku, pa kad već ne možemo uživo bolje mi je ovako nego preko poruke"
"I?" pitao me
Uhh Bože daj mi snage. Ajde možeš ti to.
Tri
Dva
Jedan
"Da" rekla sam brzo
"O moj Bože. Ozbiljnooo?" pitao me sretno. Barem se tako čini. Ne znam.
"Da" rekla sam tiho i nasmijala se
"Mislio sam doći u ponedjeljak, naravno, ako mogu"
"Naravno da možeš" rekla sam i nasmijali smo se oboje
"Ja sad moram ići, tako da..."
"Ćao" rekla sam i prekinila
U tom trenutku mi je mama uletila u sobu ko muha bez glave. Doslovno.
"Lucas se probudio iz kome" rekla je sretna
Na to sam se nasmijala. Brzo sam se spremila i krenila prema autu. Jest da je idiot od brata, no samo ga želim zagrliti trenutno. Fali mi. Fali mi naše svađanje.
Čekam svoj red da ga vidim, jer idemo jedno po jedno. Trenutno je mama unutra. Poslije nje ide tata, pa ja, pa moron.
...
Tata je izašao. Sad sam ja na redu. Ušla sam u sobu, a Lucas je gledao mali TV.
"Hej" rekla sam tiho i nasmijano
"Hej" ponovio je
Došla sam do njega i zagrlila ga. Naravno, oči su mi odmah pune suza.
"Falio si mi" rekla sam tiho
"Zapravo naše svađanje" ispravila sam se i nasmijala
"I ti meni" nasmijao se
"Da sam na tvom mjestu nebih više ni pomišljala sjesti za volan" rekla sam i nasmijala se
"Ma ništa strašno. Vidiš da sam dobro" tu sam se naljutila
"Bio si u u životnoj opasnosti i 3 jebena dana u komi. I nije strašno? Šta da si ostao u komi puno duže? Šta da si ostao nepokretan? Šta da si poginio? Kojeg ja debila imam za brata." ka sam izgovorila ovu zadnju rečenicu ustala sam se
"Vjeruj mi to je nešta puno gore od strašnog. Ali to tvoj mali mozak ne može shvatiti" rekla sam brzo i izašla. Ljuta sam jako.
Kada sam izašla Teo je ustao i prišao mi. Koji vrag sad on hoće!?
"Jel dobro?"
"Tamo su ti vrata. Idi pa vidi, a mene ostavi na miru. Ne obraćaj mi se" izderala sam se dok su mama i tata gledali u mene jako, ali jaaaako ljuto. Izletila sam samo van.
Otišla sam iza bolnice i sjela na beton. Život je sranje. Ništa više. Imam brata idiota koji ima najboljeg prijatelja kretena. Pa predivno. I još uz to roditelji su, naravno, na Lucasovoj strani. Zlatno dijete. Nebi me čudilo kad bi došli i rekli "ee posvojena si" jer se tako ponašaju.
Nakon sat vremena odlučila sam kreniti pješke kući. Trebat će mi pola sata do kuću, no briga me. Ustala sam i krenila. Kada sam došla do ćoška bolnice nisam vidjela da neko ide prema vamo i sudarila sam se s tom osobom i pala. Ta osoba se potepla preko moje noge i pala na mene. Kada sam uspjela vidjeti tko je htjela sam da me neko propuca istog trena. Ona svinja Teo.
"Miči se s mene kretenu jedan" vikala sam i gurala ga rukama. On je samo gledao u mene i šutio.
"Jesi ti gluh ili šta? Marš s mene odmah" rekla sam i još jače ga gurala rukama, no on nije apsolutno ništa napravio.
Gledao je u mene dok sam se ja derala da se makne od mene, a on me poljubio. Ja sam se odmah odmaknila.
"Koji ku*ac ti misliš da radiš? Imam dečka kretenu obični. Miči se s mene istog trena" izderala sam se i maknio se.
Brzo sam se ustala i počela trčati kući. Oči su mi bile pune suza. Šta da kažem Noahu? Šta će sada biti? Nismo zajedno ni dva dana. Koja sam ja glupača. Da Bog da crkla istog trena.
Došla sam kući i brzo otrčala u sobu. Uzela sam sve stvari koje su mi potrebne i pravac teretana.