Unaprijed se ispričajem što se prijevod mijenja negdje na pola nastavka, jedan dio je prevela Branka, jedan ja. Hvala na čitanju
''Irwin na telefonu.'' Ashton se javio na telefon, već se smejajući sebi.
''Takav si kreten.'' Kikotala sam se u telefon, smejući se onome što je Ashton rekao, više nego načinu na koji je to rekao.
''Šta ima, beboooo?'' Ashton je nastavio da se smeje, i za sekundu sam bila sigurna da je Ashton pijan. Bilo je tek 12.30 ujutru i ja sam se tek probudila. Nema šanse da bi Ashton mogao da bude ovako energičan ovako rano ujutru.
''Šta ima kod tebe?'' Pitala sam.
''Ništa, samo ležim u krevetu... razmišljam o svojoj devojci...'' Ashton je rekao. Nisam bila potpuna sigurna kako je Ashton razmišljao o meni, tako da nisam pitala o tome. Svejedno, osetila sam kako sam pocrvenela kada me je Ashton nazvao svojom devojkom I kada je rekao da razmišlja o meni. Ashton I ja se zabavljamo već jedan deuži period, ali opet, nisam se potpuno navikla na to.
''Danas si veoma srećan. '' Rekla sam, još uvek se pitajući da li je Ashton pijan ili ne. Jednom kada upoznaš Ashtona, shvatiš da je on stalno srećna osoba, ali ne ovako srećna.
''To je zbog prisustva moje devojke, tj. tebe.’’ Ashton je uzdahnuo. ’’Mogu da osetim tvoje prisustvo sa kraja ulice.’’
‘’Prisustvo? Mi pričamo na telefonu.’’ Nasmejala sam se.
‘’To koliko si zgodna, je, kao talas, koji prolazi kroz telefon.’’ Ashton je rekao, bez daha. Čula sam lupanje sa druge strane telefona, I uzdahnula sam, čekajući Ashtona da se vrati.’’Izvini, ispao mi je telefon.’’
‘’Dobro.’’ Rekla sam, klimajući glavom, iako Ashton ne može da me vidi.
‘’Pa, šta ima? Zašto si zvala?’’ Ashton je pitao. Još uvek je zvučao presrećno, ali je barem mogao da razgovara sa mnom normalno.
‘’Samo sam htela da ti se javim.’’ Rekla sam.’’ I da te pitam nešto.’’
‘’A, moraš da me pitaš nešto?’’ Ashton je zvučao uzbuđeno, očajan da čuje šta moram da ga pitam.
‘’Da li želiš da dođeš na večeru večeras?’’ Pitala sam. Znam da sam trebala da razgovaram sa Ashtonom ranije o ovome, imala sam celu nedelju da pitam da li bi se pridružio mojim roditeljima I meni na večeri, ali sam odlagala. Nisam se toliko plašila da pitam Ashtona da dođe, više sam se plašila same večere. Nadala sam se da moja majka neće poludeti sa pitanjima I uvredama ka Ashtonu, ali svejedno, nisam mogla to da kontrolišem.
‘’Večera.’’ Ashton je rekao. Mogla sam da ga čujem kako se pomera, I verovatno razmišlja šta će da kaže.’’ Da li je to kao meksička hrana na kauču, I ljubljenje večera, ili večera večera?’’
‘’Šta je tačno večera večera?’’ Pitala sam.
‘’Upoznajem tvoje roditelje večera.’’ Ashton je rekao, I zastenjao.
‘’Da, to je.’’ Uzdahnula sam, želeći da večeras bude ‘’ meksička hrana na kauču I ljubljenje’’ večera umesto ove.
‘’Jebote.’’
‘’Moj tata želi da te upozna.’’ Rekla sam.
‘’Isti tata koji me jurio po ulici kada me je uhvatio kako te ljubim?’’ Ashton je pitao.
‘’Jedan jedini.’’ Smejala sam se.
‘’Tako si slatka.’’ Ashton je promumlao, zvučeći kao da je tražio nešto. Nekada bi mu glas bio glasniji, a nekada tiši I mekši, kao da je pomerao telefon. ‘’Da, doći ću večeras.’’
‘’Stvarno ćeš doći?’’ Pitala sam.
‘’Da, da li želiš da nosim odelo I kravatu I sve? Znaš, da impresioniram tvoju snobovsku mamu.’’ Ashton se smejao.’’Oops, da li sam to rekao naglas?’’
‘’Ne moraš da nosiš odelo.’’ Rekla sam, smejajući se Ashtonovom komentaru o mojoj majci. Potpuno sam se slagala sa njim, nije morao da se izvinjava.
‘’Dobro, pošto nemam nijedno.’’ Ashton je uzdahnuo, u pozadini se čulo još par zvukova lupanja odakle god da se Ashton nalazio.’’O moj Bože, da li možeš da čuješ tu buku?’’
‘’Lupanje?’’ Rekla sam, klimajući glavom sebi.’’Da.’’
‘’Mislim da dolazi iz Michaelove sobe.Zvuči kao da preuređuje sobu.’’ Ashton se smejao glasno, I počela sam da se pitam da li Michael stvarno tiho spava sa svojom drugaricom Sarahom, sa Ashtonom vrata odmah pored.
‘’Zato što to sigurno radi u slobodno vreme.’’ Rekla sam, prevrtajući očima.
‘’Šta nosiš večeras?’’ Ashton je pitao, naglo menjajući temu.
‘’Ne znam.’’ Rekla sam.’’ Najverovatnije haljinu.’’
‘’Jebote.’’ Ashton je opsovao ponovo.
‘’Šta nije u redu?’’ Pitala sam.
‘’Obožavam kada nosiš haljine. Šta ako mi se digne I tvoji roditelji su tu, odmah pored?’’ Ashton je pitao, I shvatila sam da je potpuno ozbiljan.
‘’Ashton.’’ Smejala sam se.’’Prekini.’’
‘’To je veoma dobro pitanje. Ovo je veoma bitno. Radije bih da tvoji roditelji ne vide kako mi se digao na njihovu ćerku.’’ Ashton je uzdahnuo. Moje lice je pocrvenelo kada je Ashton to rekao, nateralo me je da shvatim da Ashton ozbiljno razmišlja o tome. Dok sam ja bila zabrinuta šta ću da obučem ili kažem, Ashton je bio zabrinut da mu se ne digne.
‘’Okej, onda ću da nosim veliku kesu za đubre preko celog tela. Da li će to biti bolje?’’ Pitala sam.
‘’Ne. Nosi haljinu.’’ Ashton je rekao, brzo odlučivši.’’Mada bi izgledala dobro, bez obzira na to šta nosiš.’’
‘’Okej, okej. Nosiću haljinu.’’ Smejala sam se.
„U redu, a ja ću se pokušati suzdržati da te ne pojebem odmah na kuhinjskom stolu.“ Rekao je Ashton dubokim glasom, poslavši mi trnce niz kralježnicu.
„Ashton!“ Ponovno sam se nasmijala.
„Tako je, srce, reci moje ime.“ Hihotao je, nije to više mogao suzdržati. Nisam mislila da će Ashton uspjeti biti ozbiljan u takvoj situaciji, za sada se smijao na svaku sitnicu.
„Što nije u redu s tobom danas?“ Upitala sam, još uvijek se smijući njegovoj provali.
„Iskreno“, zaustavio se, „poprilično sam napaljen.“
„Naravno da jesi.“ Prostenjala sam.
„Samo sam iskren.“ Rekao je nevino, kao malo dijete koje se pokušava izvući iz nevolje.
„Previše iskren.“ Uzdahnula sam.
„Veza nije ništa bez iskrenosti.“ Odgovorio je jednostavno. Progutala sam knedlu u grlu, shvaćajući da ja nisam bila potpuno iskrena s njim.
Začula sam još jedan zvuk s Ashtonove strane telefona, kao i on jer je glasno opsovao. Zvučao je frustrirano, iako nisam mogla reći zbog čega. Mogao bi samo otići do Michaelove sobe i provjeriti što se događa, a i ja bih voljela biti na telefonu u tom trenutku.
„Tako je glasan.“ Ponovno je uzdahnuo. „Kako god, idem sada. Doći ću večeras na večeru, u redu? Samo mi pošalji poruku malo prije.“
„U redu, vidimo se.“ Rekla sam, mičući slušalicu od uha.
„Dani..“ Rekao je glasno, kao da je znao da sam skoro otišla.
„Da?“ Upitala sam, vraćajući telefon k sebi. Mogla sam čuti Ashtonovo sporo disanje s druge strane linije.
„Ja.. nema veze, vidimo se.“ Poklopio je prije nego što sam uspjela nešto reći.
-
Ashton se pojavio ispred moje kuće malo nakon sedam sati, kada sam mu poslala poruku da dođe. Nakon poruka koje mi je slao tijekom dana, mogla sam reći da je poprilično nervozan, kao i ja. Bila je to velika stvar – upoznavanje roditelja svoje djevojke, a još veća ako uzmeš u obzir da se radi o mojim roditeljima.
Otvorila sam vrata i ugledala Ashtona kako stoji ispred, očajnički pokušavajući dovršiti cigaretu. Gledao je prema dolje, dok mu je kosa pokrivala oči. Izgledao je jako dobro, noseći crnu majicu, jedne od ljepših uskih hlača i niske crne čizme umjesto conversica na koje sam navikla.
„Hej.“ Rekao je, napokon podignuvši pogled. Izvukao je cigaretu. „Želiš?“
„Ne, ne sada.“ Odmahnula sam glavom, znajući da ako moji roditelji osjete iti malo duhana, poludjet će.
„Sigurna si?“ Upitao je, podignuvši ruku k usnama. Nosio je par naočala s crnim okvirom. Bio je to prvi put da ga vidim s njima i nisam bila sigurna trebaju li mu uopće.
Kimnula sam. „Što nosiš?“
„Hlače?“ Upitao je, podignuvši obrvu.
„Mislim na glavi.“ Nasmijala sam se, shvativši da nisam baš dobro postavila pitanje.
„Oh, moje naočale.“ Podsmjehnuo se. Povukao je dim iz cigarete posljednji put i pustio je da padne na zemlju. Zgazio ju je nogom, smrvivši je.
„Nosiš naočale?“
„Obično imam leće, ali slučajno sam ih bacio jutros, a nove mi još nisu došle.“ Objasnio je.
„Nisam znala da trebaš leće.“ Namrštila sam se, pitajući se zašto mi nije rekao. Uzela sam ga za ruku i povukla u kuću. Zavukla sam ruku u zadnji džep njegovih hlača i izvadila žvakaću te mu je gurnula u usta.
„Mislim da sam ono, na pola slijep.“ Rekao je, žvačući. „Da nemam leće vjerojatno bi me zgazio auto čim bih izašao iz kuće.
„Pa, hvala Bogu na lećama.“ Rekla sam, grizući si usnu.
„Tako si lijepa.“ Zacrvenio se, pogledavši me. Nisam obukla ništa posebnije nego što nosim u školu, samo sam se malo dotjerala.
„Hvala, i ti si.“ Rekla sam, tek poslije shvaćajući koliko je to glupo zvučalo.
„Aw, sviđa mi se kada mi govore da sam lijep.“ Rekao je, nasmijavši se. Nastavio je žvakati, u nadi da nitko neće osjetiti da je pušio.
„Začepi.“ Prostenjala sam.
„Dođi.“ Promrmljao je, smanivši prostor između nas. Uskoro su se njegove usne našle na koži mog vrata i počele se spuštati.
„Ashton..“ Prekinula sam ga. „Moji roditelji.“
„Neće potrajati dugo.“ Prošaptao je, ne odvajajući se od mene. „Bože, izgledaš tako dobro.“
„Prestani.“ Rekla sam, pokušavši ga odgurnuti. Htjela sam se ljubiti s Ashtonom, sada i ovdje, ali bila sam previše zabrinuta da bih uživala. Bili smo točno ispred vrata i mogli su proći pored nas svaki trenutak.
„Iskreno, sviđa mi se haljina, ali mislim da će mi se još više svidjeti skidati je.“ Prošaptao je. Ruke su mu se spustile niz moju pozadinu. Zaustavile su se na mojim nogama, tamo gdje je završavala haljina. Prsti su mu se zavukli ispod tkanine i počeli je podizati. Njegovi dodiri i riječi koj je šaptao su stvarali čudne vibracije u meni i nisam htjela da prestane,
„Ne sada.“ Prostenjala sam. Htjela sam ovo, jako sam htjela, ali nije se smjelo dogoditi sada. Bilo je previše riskantno i nisam smjela dopustiti da se takvo što dogodi s Ashtonom dok su moji roditelji udaljeni tek nekoliko soba.
Odgurnula sam Ashtona od sebe baš na vrijeme da čujem mamu kako se spušta niz stepenice, buleći u nas. Ashton se odmaknuo i obrazi su mu poprimili ružićastu boju.
„Danielle, mogla si mi reći da je on tu.“ Rekla je, sada na dnu stepenica. Na sreću, nije vidjela ništa što se događalo između nas trenutak prije.
„Baš sam htjela, mama.“ Prostenjala sam. „Ashton je tek došao.“
„Pa, bok Ashton.“ Rekla je i prošla pokraj nas.
„Bok, Mrs. Murphy. Kako ste danas?“ Ashton ju je pozdravio. Izvukao je ruku u slučaju da ju je željela stisnuti, ali nije.
„Oh, predivno.“ Rekla je sarkastično. Mogla sam reći da je bila spremna raditi bilo što, samo ne ovo. „Danielle, tvoj otac će se spustiti za trenutak. Dođi, sjedni za stol.“
„Jesi li nervozan?“ Prošaptala sam Ashtonu dok smo slijedili moju mamu u kuhinju.
„Više od toga.“ Podsmjehnuo se. Uzeo me je za ruku i stisnuo je.
„Postoji li riječ za to?“ Upitala sam.
„Užasnutost.“ Odgovorio je.
Kimnula sam, potvrdivši da je to prava riječ. „U redu, užasnuta sam.“