"Zar ne mislite da bi bilo dobro da bar na neko vreme odete kući?", medicinska sestra me saosećajno posmatra, a ja samo odmahnem glavom.
"Ne mičem odavde dok se ne probudi", neću se predomisliti.
"Ali već četvrti dan ne napuštate bolnicu. Plašim se da će vam doktor zabraniti da je posećujete, ako vas ponovo zatekne ovde", shvatam da ima najbolju nameru, ali ne razume me. Niko me trenutno ne razume.
"Da li postoji neka osoba u tvom životu, za koju bi bila spremna i život da daš?", iznenadim je pitanjem, ali mi ubrzo da odgovor.
"Da, postoji."
"E pa vidiš, za mene je ta osoba Tina. Ako joj se nešto desi, ne mislim da ću moći da živim s tim", pogotovo jer osećam krivicu što je uopšte ovde.
"Uveravam vas da Tina zaista nije u životnoj opasnosti", uverava me i zaista joj verujem. Doktoru ne verujem ni jednu jedinu reč koju izgovori, ali u sestru imam poverenja. Otkako je Tina ovde daje sve od sebe da mi ovu situaciju učini lakšom.
"Šta ako se probudi dok nisam tu?", ne želim da se ponovo razočara u mene. Želim da zna da sam uz nju.
"Hajde ovako. Zašto ne biste otišli kući da se normalno naspavate, a ja ću biti ovde uz nju. Ako joj se stanje promeni, pozvaću vas iste sekunde", pokušava da me nagovori da napokon napustim bolnicu. Istina, mogao bih da se istuširam i presvučem. Predugo sam već ovde.
"Čim ja odem, Danil će se pojaviti. Nije uredu što ga puštaju ovde, kad Tina ne bi volela da ga vidi", ogromne su šanse da ne bi volela ni mene da vidi, ali ne želim da mislim o tome.
"Obećavam vam, gosopodine Smolov, da gospodin Smirnov neće ni prići vašoj devojci", nemam snage da joj objašnjavam kako mi Tina nije devojka. Ko zna, možda bi onda i mene oterali odavde. Doktoru se ionako ne sviđam.
"U redu. Ali ako se išta promeni, zovi me istog momenta. Okej?", nateram je da mi obeća, kako će me pozvati ukoliko se šta desi, pa teška srca napustim bolnicu.
•••
"Dobro je da te sestra oterala. Kapiram da ti je teško, ali ne možeš stalno sedeti tamo. Nije zdravo", Anton mi čita bukvicu, dok Aleksej mulja onu hranu po tanjiru. Njega je sve ovo pogodilo znatno više nego Antona ili bilo koga drugog iz društva.
"Je l' bi mogao da mi doneseš telefon iz auta? Ne kapiram kako sam uspeo da ga zaboravim, kad me ona sestra može pozvati svakog časa", zamolim Antona da ode po telefon, stvorivši tako sebi priliku za razgovor s Aleksejem.
"Hej, Ljoh, je l' se dešava šta između tebe i Tine? Mislim, je l' se dešavalo šta pre ovog udesa?", otvoreno upitam, jer ionako nemam previše vremena, pre nego što se Anton vrati u stan.
"Kako to misliš?", zbunjeno me pogleda, kao da mu ništa nije jasno.
"Mislim, jeste se smuvali ili tako nešto? U poslednje vreme ste često zajedno", primetim, a on se namršti.
"U poslednje vreme smo često zajedno, jer tebe nikad nema, kad si joj potreban. I ne, Feđa, nismo se smuvali, niti bih se kad smuvao s njom. Gledam je kao stariju sestru", opravda se, ali ja još uvek nemam mira.
"Sigurno?"
"Bože, Feđa, nikad ti to ne bih uradio. Vidim kako je gledaš, iako to ni sam sebi ne želiš da priznaš. Zašto bi to uopšte i pomislio?", namršti se, kao da ne kapira odakle mi takva pomisao.
"Vidim kakvo ti je raspoloženje, pa sam pomislio da ti je možda stalo i više nego što ostali misle", budem u potpunosti iskren, a on se blago osmehne.
"Ona je jedina, koja me zapravo razume. S vama nikad nisam otvoren kao s njom, jer me ismevate svaki put kad vam se otvorim. A i mislim da bi prvo trebalo da razmisliš o svom raspoloženju. Tri cela dana si proveo pored njenog kreveta. Mislim da si ti taj, kom je zapravo do nje stalo više nego što ostali misle."
Pođem da mu dam isti odgovor, koji sam svima davao, kako mi je do nje stalo najviše, jer za mene ne postoji ništa bitnije od našeg prijateljstva, ali se Anton pojavi u tom trenutku, pa se ugrizem za jezik.
"Nema poziva?", upitam, a on nemo odmahne glavom.
"E dođavola", promumlam u bradu, jer sam se iskreno nadao njenom buđenju, pa makar ja i ne bio prva osoba, koju će videti kad otvori oči.
"Mislim da bi trebalo da krenem", Anton me posmatra sa neodobravanjem, dok Aleksej klima glavom.
"Rado bih s tobom, ali naši stižu za sat vremena i treba da ih pokupimo na aerodromu", požali se, a ja ni sam ne znam šta bih mu rekao. Imam utisak da još uvek krivi sebe zbog svega, a za tim nema potrebe.
"U redu je, Ljoh, kad se probudi bićeš tu. To je jedino bitno."
•••
"Hoćete da vam donesem kafu?", sestra me ljubazno ponudi, a ja bez reči klimnem glavom. Biće ovo još jedna duga noć.
"Hvala ti puno", kažem nakon što začujem korake, ali se zbunim kad ne dobijem odgovor. Premestim pogled sa Tine na vrata njene sobe, pa frustrirano uzdahnem kad ugledam Larisu.
Koji kurac ona traži ovde?
"Šta tražiš ovde?", hladno upitam, svestan da sam već odavno na ivici živaca. Gladan sam, nenaspavan i veoma sjeban. Njeno prisustvo baš i ne pomaže.
"Tebe, pošto očito ne znaš da se javiš", ne shvatam šta je ova lujka umislila, ali zaista nemam snage još i tim da se bavim.
"Molim te da se izgubiš odavde. U suprotnom ću tražiti da te izbace", pripretim joj, na šta se ona nasmeje. Gde više nalazim ove ludače?
"Misliš da možeš da me pojebeš kad poželiš, pa me posle šutneš?", poslednje što mi sad treba je da počne da histeriše usred bolnice. Ionako čekaju prvu priliku da me izbace odavde.
"Mogu, a znaš zašto? Zato što si se sama postavila tako. Devojke, koje žele ljubav i vezu, ne pozovu dečka kući, pet minuta nakon što su ga upoznale. Takve žele samo seks. A koliko ja znam, ja sam tebi ispunio želju. I to bih rekao poprilično dobro", dam joj do znanja kakvo mišljenje o njoj imam, a ona me gleda širom raširenih očiju.
"A ona je pretpostavljam ostvarenje svih tvojih snova, pa zato jebeš mene?", čim spomene Tinu, nađem se na nogama.
"Ona je ostvarenje snova svakog normalnog muškarca. I bolje zaveži, inače ću zaboraviti da si žensko."
"Ah, sad kapiram. Nisi po njenim standardima, a to sigurno veoma frustrira. Ali daj mi da ti nešto objasnim, pametni. Šutnućeš me zbog nje, a ona te neće ni pogledati kad se probudi. Ne vidim da si na dobitku", zašto jednostavno ne može da ode, kao što sam tražio od nje?
"Vidi, Larisa, da ja tebi nešto objasnim. Nema toga što bi me nateralo da između vas dve izaberem tebe. A znaš zašto? Zato što je Tina najvažnija osoba u mom životu i zato što se to nikad neće promeniti. Nikad nikoga neću staviti ispred nje i nikad nikoga neću voleti kao nju. Zato se molim te izgubi odavde, jer treću šansu kod mene nikad nećeš dobiti."
Vidim kako besni, ali ono što je najvažnije je da se zaista izgubi odavde.
"Nije vam devojka, zar ne?", sestra, koja je očito sve čula, me razočarano upita.
"Najbolja prijateljica", budem iskren, iako vidim da se mršti.
"Znači lagali ste me? Pričali ste kako biste život dali za nju, samo da bih vam pomogala?"
Bravo, Smolov, sad je ljuta, a jedino mi je ona ovde bila saveznik.
"Ne, zapravo nisam. Da moram da biram između sebe i nje, odabrao bih nju, jer ja nisam ja bez nje u svom životu. Problem je što to u poslednje vreme često zaboravljam", budem iskren, dok ne skidam svoj pogled s Tine.
Aleksej je bio u pravu. Sam sebi ne želim da priznam da su se moja osećanja prema njoj promenila posle Saratova. Zapravo, možda su bila tu i ranije, ali ih nisam primećivao sve dok nisam počeo da je gubim.
"Volim te, Tina. I daj se više probudi, jer se u potpunosti raspadam bez tebe."
Znam da sam pesmu već ostavljala, ali moram ponovo jer je zaista smatram remek-delom 😍 Takođe sam primetila da koristim više psovki u knjigama, nego ranije i nisam sigurna koliko mi se to sviđa 😅 Neki komentar na radnju? 🙈💙
Inače, ako ste se nekad pitali da li je moguće preći gradivo cele školske godine iz nekog predmeta u jednom danu, da vam kažem da jeste 😂 Istina, oči vam ispadnu od buljenja u knjigu, ali vredi ako ću lakše da položim prijemni 🙈 Šta ste vi zanimljivo radili danas? 💙