°•°•°•°Adriana°•°•°•°
Pokušavam da otvorim natekle oči. Mrzim ovo sunce.
Namrštila sam se kad sam ugledala sobu, te sam ustala i otišla do toaleta.
Nakon duge borbe u meni odlučila sam da siđem dole.
'Hm,čudo da nema nikog.'- promrmljala sam sa glavom u frižidera,a onda sam čula 'Dobro jutro.' i naravno udarila sam glavom u frižider.
Okrenula sam se sva besna.
'Šta dobro,je'l ti izgleda na dobro!?'- uzviknula sam.
'Gospođo,gospodin Hil je otputovao ovog jutra.' - zanemario je moj bes,samo me je obavestio i otišao.
'A gde je otišao i zašto ja nisam obaveštena, ništa.'- pričala sam sama sa sobom.
'Uspeo je da me iznervira i kad nije ovde.'
Vratila sam se u sobu, uzela telefon i karticu koju je on juče ostavio dok sam spavala i izašla napolje.
'Gospođo ne možete izaći.' - gledala sam momka koji je stao ispred mene.
'Zašto?'- rekla sam.
°•°•°•Dejvid Hil°•°•°•
Javio sam se na poziv Willa i ugledao nju. Slušao sam šta pričaju.
'Gospodin Hil pre nego što je otišao je tako rekao.'
'A on da ide u pičku materinu!'
'To je naređenje gospođo.'
'Evo i ja ti naređujem.'
'Nisam obavesten da treba da poštujem vaše naredbe.'
'Je'l vidiš ti čoveče na šta ja ličim i kako izgledam!? Hodam okolo u ovom odećom danima!'
°•°•°•Adriana°•°•°•
'Šta je problem?'- začula sam njegov grubi glas.
Okrenula sam se,ali ga nisam videla.
'Ispred tebe Adriana. Kamera na Willovom odelu.'- ponovo sam začula.
'Vi ste svi ludi kompletno.'- rekla je, pa je nastavila.
'Reci ovom tvom klonu da treba da idem u šoping da kupim sebi nešto, nemam odeću, nemam ni štikle,ni patike,ni sandale, ni haljine,ni šminku,ništa!'
'Wille, odnesi je gde želi.'
'I zašto ja nisam obavestena za ovaj tvoj iznenadni put?'- sarkastično sam rekla.
'Nije bitno.'
'Nisam ja bitna. Da sam bila, obavestio bi me.'
' Razgovarat ćemo kad dođem.'
'Nema potrebe. Dabogda se nikad ne vratio.'
'Ajde isključi ti tu kameru i polazi za mnom.'
Evo već satima hodam u tržnom centru, dok dvojca Hilovih klonova hodaju iza mene.
Skupila sam u rukama ono što mi se sviđa i krenula sam da hodam prema svlačionicu.
'Oćete da uđete i vi unutra?'- upitala sam a oni su me zbunjeno gledali.
'Pitam,kako ste krenuli za mnom nije ni čudo.'- sarkastično sam rekla i zatvorila vrata od svlačionice.
Koliko god sam odlagala, morala sam da se vratim nazad u tu kuću. Htela sam da vrištim,ali sam ćutala zato što me niko neće razumeti.
Hejj!
Tu je nastavak,malo kraći zbog nedostatka inspiracije i zbog obaveza.
Nadam se da vam se sviđa.
Vaša Inna.♥️