'Adriana!'- čula sam njegovo grubo dranje,a zatim i snažno lupanje vratima.
Moje misli su govorile "Budi drska i hladna",ali ipak je moje telo ostalo ukopano na mesto. Kao kip.
'Gde je prokleta droga!?- opet ništa nisam rekla.
Došao je do mene i snažno me je uhvatio za lice. Stajala sam bespomočno u tim kandžama. U istim tim kandžama sam upala kao bezbrižno lane. A onda se od nekud pojavio predator i to lane više nije tako bezbrižno.
'Gde je droga? Nije moguče da je misteriozno nestala onda kad si se ti pojavila!'- kroz zube je govorio, dok sam primetila nervozu na njegovo lice.
'Zapalila sam je.'- kratko i odlučno sam rekla.
'Šta si uradila!?'- bacio me je jednim pokretom na krevet.
'Zapalila sam je! Je'l si svestan ti da to sranje koriste i deca,da onima kojim prodajete prodaju to maloletnicima!? Da li si svestan da uništavaš omaldinu!?'- ustala sam iz kreveta i hrabro došla do njega.
Počeo je da hoda vamo-tamo šaptajući.
Odjednom se izdrao glasno i bacio staklenu čašu u zid,koja se momentalno polomila na sitne deliće.
'Ne možeš da je ubiješ!'- kroz zube je rekao,a ja sam se stresila.
Da li je moguće da je on to pomislio?
Pomislio je da me ubije?
Pa naravno Adriana,šta si ti mislila on je predator, zver.
Zver koja ne mari o osećanjima.
Zver kojoj nije bitno da li pred njim stoji žena,maloletnik ili kriminalac.
Zver koja me je uvukla u svojim kandžama i više me ne pušta.
"Pogledao je nebo. Bilo je crno i mračno,poput njega i poput njegove duše,njemu je trebala ona,da osvetli njegovu dušu,da mu da veru u ljubavi, da mu pokaže da nije sam."
Ovo je kratak uvod u novu priču.
Kako vam se sviđa, čekam vaše mišljenje u komentarima i da li želite da započnem ovu priču.
Vaša Inna.❤