Jun, 2011.
Novi Sad
Borisove obrve su se nabrale a zelene oči suzile na prizor koji mu je se ukazao kad se osvrnuo na klupu iza svojih leđa. Stolica je zaškripala jer ju je pogurao u nazad, zatim njegova otvotena šaka dodirnula čelo njegovog najboljeg prijatelja. Glatki, crni bičevi koji su Vuku nemarno padali preko čela, sada su se umrsili između Borisovih prstiju, te doprinosili sceni koja je izazvala smeh čak i na licu profesorke prava.
,,Sine moj, imaš halucinacije? Da te pipnem?" Šaputao je glasno. Buljeći u kockice na velikom listu na kome je ispisana kombinacija slova i brojeva, postajalo mu je jasno.
,,Trenutak." Bez skretanja pogleda, bez suvisnih reči Vuk je nastavio da žvrlja po papiru.
,,Goriš, sinko..."
,,Brate, samo da uradim zadatak." Nestrpljivo je progovorio. Senka se spustila na oboje, mlada profesorka je i sama postala zainteresovana za ono što je Vuk radio na njenom času.
,,Mariću, da li ja to nisam obaveštena da od danas predajem matematiku?" Vuk ju je pogledao, te uputio izvinjenje.
,,Izvinite, ali važno je, minut mi još treba." Odmahnula je glavom, podižući obrve u smeru Borisa.
,,Ne, profesorka, samo niste obavešteni da se Marić zaljubio." Šeretski se osmehnuo.
,,Jel to isitina, Mariću?"
,,A-aha." Odvratio je nevestan svog simpatičnog i iskrenog odgovora, uzimajući telefon iz džepa. Pofesorki je uputio široki, šmekerski osmeh. Isti onaj koji je lomio i mnogo čvršće karaktere.
,,Nemate ništa protiv?" Konstataciji je dodao upitan ton.
,,U koga?" Nakon što je klimnula glavom, žmureći na jedno oko, obratila se Borisu.
,,To je sad rizično otkrivati, pa Vukov trud da ode u..." Kestenaste oči profesorke Maje su dobile okrugao oblik, nešto nalik upozorenju Borisu da smisao rečenice promeni. ,,propašće mu trud, profesorka."
,,Deco, šta mislite kako se pravnik u meni trenutno oseća?" Šaljivo je dodala, osmeh joj je postajao sve širi.
,,Kako se sad osećate kad štite kršioca pravila?" Na glas koji joj je do uha dopro sa leve strane napravila je još korak napred.
,,Kad bi nas neko čuo u prolazu pomislio bi ko zna šta planiramo. Završio, Mariću?"
,,Jesam. Hvala Vam."
,,Ništa hvala, ustani i pričaj nam malo o zasnivanju radnog odnosa." Njenu rečenicu ispratilo je zvono za kraj čaša.
,,Koji si ti srećnik!" Boris je dobacio. ,,Mene bi pitala i na odmoru."
,,Boris, tebe ću pitati sledeći čas. Čisto da ti čujem glas." Maja je kroz osmeh dodala, nakon čega je dnevnik uzela sa katedre i napustila učionicu.
,,Mare." Boris je Vuka oslovio nadimkom kojim ga je Nina prozvala. I koji se odomaćio u njihovom društvu. ,,Ideš sa nama na košarku?"
,,Ne, moram da odgovoram poslovnu."
,,Nina ili Jelena?" Pogledao je u Borisovom pravcu i susreo njegov osmeh koji mu je jasno govorio da ga džarka.
,,Boris, miči se da prođem ideš mi na živce." Danica, devojka sa kojom je trenutno sedeo Boris, je ustala te ga tresnula po ramenu.
,,Evo, koji đavo ste svi nasilni?"
,,Uh, jadničak... Brže, upiškiću se." Danica je zacupkala u mestu.
,,Treba li ti pomoć oko skidanja?" Tomić, večito smetalo sa svojom usiljenom duhovitošću dobaci i time samo nadraži Borisove nerve. Netrpeljivost među njima je počela kada je Mirić počeo da se nabacuje Đini.
,,Puši kurac, pičko!" Danica je bila bez filtera i ljubitelj sočnih, ni malo ženstvenih psovki.
,,Uh, opasnice... Dozvolio bih da mi..."
,,Nemoj da završiš tu rečenicu." Boris mu je uputio pretnju. Te se vratio nazad na svoju stolicu.
,,I ko je zadužen za nagli popravak ocena?" Vuk je preokrenuo očima.
,,Smaraš me, budalo."
,,Sinko, nemoj svoje frustracije da lečiš na meni. Mislim, razumem ja tebe. Ali, nisam ja taj koji je rekao Nini da je napametnije da budete prijatelji, a onda tebe naterao da se zaljubiš."
,,Nisi, ali zamisliću da jesi, pa te spucati par puta u tu brbljivu gubicu."
,,Bežim dok ne najebem."
Boris je ustao, nabacio ranac na leđa te izašao iz učionice. Vuk je ostao sam u tom redu do zida, zagledan u udžbenik ispred sebe. Misli su mu bile dalje odatle, tamo u onoj večeri kad je poljubio Ninu. Mesec dana su uživali u ukradenim momentima, poljubcima. Nevinom držanju za ruke, osmesima i noćnim razgovorima. Njihova zaljubljenost je bila zarazna, bili su savršeni zajedno. Uklapali su se kako izgledom, tako i karakterom. Vuk je pored Nine bio samo zaljubljeni dečak koji ju je gleda sa obožavanjem. Pored nje nije stajao mangup, niti školska faca. Pokraj nje je bio onaj Vuk na koga bi ona trebala biti ponosna. Licem koje je želeo da samo ona vidi.
Nina je postala njegova Niki. Smela i hrabra. Ona koja je jednom srednjoškolcu ukrala srce, kojoj će on u narednim godinama tako velikodušno pokloniti dušu. Posvetiti sve te godine. Zbog koje će želeti da postane neko drugi. Neko dostojan nje.
Na korake koji su usledili nakon zatvaranja vrata i tišine koju su izazvali, Vuk je lagano podigao glavu, te izgovorio u glas sa ostalim učenicima Dobar dan. Vratio se trenutku kada je napravio prvu grešku i time Niki kao devojku izgubio. Ostala je Nina kao njegova drugarica. Ona koja je prihvatila njegov predlog da budu najbolji prijatelji. I, koja je sa zaljubljenim sjajem u očima, prikrivenom ljubimorom i tugom u glasu komentarisala sa njim, njegovu tobože, novu devojku. Gimnazijalku plave kose i modrih očiju. Velikih grudi i slobodnu. Onu kojoj roditelji nisu branili da ostaje do ponoći, niti je uslovljavali ocenama...
Bio je ljut sam na sebe u tim trenucima i potezao priču kako mu ona ne sviđa. Kako i dalje samo nju, njegovu Niki, vidi kroz zaljubljene naočare, ali Nina ga je uporno odbijala. Suptilno u početku, zatim i drsko.
Vi niste jedno za drugo. Bile su reči njene mame koje su odzvanjale njenim mislima. Koje su i njenu percepciju remetile.
Ne vidim nas kao par. Ali, uvek ćeš biti moj prijatelj. Bile su reči koje mu je uputila i kojim ga je smestila u koš prijatelja. Ali ga nije obeshrabrila. Samo potakla da ide dalje, sve dok Nina ne popusti. Dok ne prihvati ono neizbežno, ono što je bilo njihova sudbina.
Hvala tii! Vodim te na sladoled posle škole
Telefon mu je zavibrirao, Ninina poruka obasjala ekran, smešak njegovo lepo lice.
Čekam te ispred kad zvoni
Pet reči i vratio je telefon u džep. A ruku podigao u zrak, spreman za odgovaranje.
***
Duga kosa joj je padala preko ramena, zelene oči sijale od sreće dok je gledala u vežbanku ispred sebe. Konačno je dobila i tu peticu, koja joj je garantovala zaključenu četvorku iz matematike.
,,Ti si 'ladno sad slobodna? Sve ocene su ti zaključene?" Mateja je kroz osmeh pitala Ninu.
,,Daa. Ne mogu da verujem, mislila sam da ću dobiti jedva mučnu dvojku, moji bi me tačno ubili u pojam. Oni ne razumeju da nisam poput Tare. Ne idu mi predmeti kao što je matematika..."
,,Ma pusti ih. Jebem mu imaš sve petice i četiri iz matiša i oni te smaraju."
,,Smeta im i to što imam četiri neopravdana. Tara nije imala ni jedan. Pazi, razredna je rekla kako je to sve zbog mog druženja sa Maretom. Mama popizdela jer sam otišla sa časa da bih gledala njegovu utakmicu. Duplo više kad sam rekla da nije profesionalni košarkaš i da mu je to samo hobi. Ponaša se kao da ga zna i kao da je on najlošija osoba koja korača zemljom."
,,Razumem te, roditelji su pravi smarači. Nego, idemo li u petak u Kavanu?" Tatjana se uključila.
,,Ako uspem da mamu ubedim da me pusti. Još je besna zbog izostanaka." Nina je nastavljala po svome.
,,Reci da ćeš biti kod mene, da ćemo vežbati knjigovodstvo."
,,I posle se pitamo što je Vuk insistirao sa budemo prijatelji. Pa kome treba devojka koju roditelji tretiraju kao maloumnu."
,,Koliko ja znam njemu nije smetalo to što su ti roditelji strogi. I ne lupaj, nisu takvi, samo su trenutno malo ljuti." Matea ju je ukorila. ,,Malo više strogi, ali su duše u stvari. Pa upoznale smo ih."
Bili su dobri roditelji, znala je to Nina ali su pubertetske bubice maglile vid i mutile pogled na njih. Stvarale klasičnu napetost među roditeljima i detetom i one tipične svađe kroz koje se moralo proći.
,,Možda te duše odobrovolji petica iz matematike." Tatjana se smeškala.
,,Zamisli da čuju ko je zaslužan za nju..."
,,Možda bi promenili malo mišljenje kako je loš po tebe."
,,Kako da ne bi, oni imaju nešto protiv njega. Mrzim što tako pričaju o njemu a ne poznaju ga. Ne razumem ih."
,,Ne znam, Nina, šta da ti kažem. Nisi ih do sad slušala, nemoj ni od sad. Ti znaš kakav je Vuk, to je najvažnije."
,,Da, ali..."
,,Tišina gore." Profesorka matematike ih je prekinula svojim piskutavim glasom, te nastavila da piše nešto u svom rokovniku, dok su đaci radili ispravku pismenog zadatka. U prevodu, tiho međusobno razgovarali.
,,On ide za deset dana u Beograd, pa na more. Vraća se tek sredinom avgusta. Već sad znam da će mi nedostajati." Nina je tiše nastavila. ,,Rekao mi je te planove juče."
,,Njemu je otac u Beogradu? Tako?"
,,Da."
,,Čudno da je on ovde, jel pričao o tome?"
,,Ne, nisam ni pitala. Meni je to neumesno da pitam. Mislim da je to bolna tema za njega. Čini mi se kao da je izbegava."
,,Izgleda da mu život nije tako bajan kako svi misle." Tatjana zaključi uz pomalo skrušen izraz lica.
*****
Crnokosi, visoki dečko stajao je pored dugokose devojke koju je znatno nadvisio, iako je ona sama bila prilično visoka. Na licu mu je bio ozbiljan izraz lica dok je gledao u njeno pomalo tužno lice.
,,Znači, ti sutra ideš?"
,,Da, ujutru. Otac je jutros došao, sutra se vraća pa ću ja sa njima." Odgovorio joj je uzimajući njene prste u svoju šaku i nežno ih mazio pomacima palca.
,,Lepo se provedi i uživaj."
,,Nedostajaću ti?" Izvio je usne u smešak.
,,Hoću li ja tebi?" Uzvratila je pitanjem i onda zbrzano dodala. ,,Sigurno će ti nedostajati smor Nina." Nastavila je ironično.
,,Nedostajaće mi Nina smor." Kopirao je njen ton i nasmejao ih oboje.
,,Priznaješ da sam smor? Koliko je sati?" Pitala je i istog momenta izvadila telefon iz džepa.
,,Deset do šest." Vuk je odgovorio. ,,Moraš da ideš?"
,,Aha, imamo goste."
,,Ispratiću te."
,,Ne treba, pozvaću Taru da dođe po mene."
,,Okej. Niki?" Pozvao ju je, kada je podigla pogled susrela se sa njegovim.
,,Mogu li da te poljubim?" Zelene oči su joj bljesnule, zatim postale goleme. Posmatrala ga je par trenutaka, onda nakosila glavu i ponudila obraz da ga poljubi.
,,Nis..."
,,Prijatelji se tako pozdravljaju, Mare." Nasmejala se, pobednički.
,,Ja ću na kraju biti taj koji se smeje."
,,Videćemo. Poljubi me i idi više." Spustio je usne na njen obraz, udahnuo miris njene kose i privukao je u zagrljaj.
,,Vidimo se, Niki."
_______________