Još se zvezde sjaje (ZAVRŠENA)

23. Poglavlje

“Ljubav nikada ne prigovara, uvek daje. Ljubav toleriše, nikada se ne uzrujava, nikada se ne sveti.”

Indira Gandi

Da li je istina da prva ljubav zaborava nema? Nina i Vuk pečat su potvrdnog odgovora. Njihova ljubav bila je ona dečija, čista i nevina. Bila je to ljubav dvoje buntovnih tinejdžera. Bila je lepota, radost, smeh, suze i bol. Bila je čemer i med. Bila je raskol... Bila je ispit i pomirenje.

Njihova je ljubav bila jača od svake poteškoće, od svake ružne reči i svake zabrane. Bila je prijateljstvo i strast. Voda i vatra. Žar koji je potrpan pepelom tinjao. Žar koji se uprkos vetru i kiši nikada nije ugasio.

Njihova ljubav bili su potvrda da se prava ljubav nikada ne ljuti, da... Ona besni, histeriše, burna je i onda se utiša. Ali, nikada se ne sveti, ne povređuje, ne uništava. Prava ljubav slamka je spasa. Zrno nade i tračak svetlosti u mrklom mraku.

I ne, ljubav ne traži hrabrost. Podjednako vole i slabi i snažni, jer ljubav gazi strah... Uliva hrabrost. Ljubav ne plaši. Ona nadahnjuje.

I ljubav niko zabraniti ne može. Ne mogu je oduzeti. Plamen koji ljubav zapali, voda ne gasi.

Ona je najveće bogatstvo. Jedina vrednost zbog koje čovek postaje veličanstven. Najbolji i najlepši. Savršen. Vredan. U očima onog ko ga voli.

***

Tri devojke su sedele u restoranu. Pile su vino i jele pizzu. U pozadini se čula Madonina pesma i jak osveživač vazduha raspršivao je cvetne note.

„Idemo na večeru kod mojih. Dolaze Dragan i Tanja. Mislim da će me stres ubiti." Nina je iskreno rekla, odlažući parče pice na tanjir.

„Šta te briga, ako se planiraju mrzeti, neka se mrze, vas dvoje ste sve rešili..." Matea je još uvek, čak i silnije, bila ljuta na Ninine rodiljte. Verovatno je to imalo veze sa odnosom koji je i sama imala sa svojim roditeljima.

„Ali bih volela da budu okej." Nina je sa željom u glasu rekla.

„Biće... Pusti samo neka ide prirodnim tokom." Tatjana je uvek bila zrno razuma. Ali ne i kada je njen život u pitanju. Barem ne više. Srce je mitilo nekada jasne i razborite odluke. „Boris i ja smo se smuvali." Promenila je temu. „Kardinalna greška. Rekla sam mu da mi se sviđa, a on me je poljubio."

Devojke su se izbuljile. Obe su glavu nakrivile i slepile pogled sa Tatjaninim licem „Kada?"

„Pre mesec dana." Tatjana je izustila tiho, gledajući ih ispod spuštenih trepavica.

„I tek sada nam kažeš?" Matea upita.

„Čekala sam da se slegnu utisci."

„I? Slegli se?"

„Slegli smo i mi." Ironično kaže. Pa pojasni. „Spavali smo, nekoliko puta."

„I tek sad nam kažeš?" Sada Nina upita, a Tatjana se zasmejala sva zajapurena u licu.

Zvukom Nininog mobilnog telefona prekinuto je isleđivanje. Vuk joj je javio da je stigao i da je čeka ispred restorana. Pozdravila se sa drugaricama, obukla i ižašla. Dok je koračala prema izlazu iz restorana kopčala je svoj kaput i zverala u odraz po restoranskim ogledalima.

„Hej." Ušla je u auto i pozdravila Vuka a onda se nagnula i poljubila ga.

„Ćao." Osmehnuo joj se. Nina je skinula kapu, Vuk se uključio u saobraćaj.

„Imam ogromnu temu."  Predočila je gledajući u put i krov automobila iza koga su se vozili.

„Nemoj. Nije ti potrebna trema." Na kratko pogledaj je smestio na Ninin profil.

„Ovo mi je prvi ozbiljan razgovor za posao." Cupkala je nogom o pod automobila. Vuk je spustio dlan na njeno bedro i lagano ga stisnuo kao ohrabrenje. Nina je njegovu šaku prekrila svojom, pa je Vuk sada stega njene prste i sigurno rekao:

„I ti si odlična. Dobićeš taj posao."

„Ako je Dragan i ovde umešao prste ja ću... Ma šta ja ću... Baš me briga samo neka dobijem posao. I tako u životu ništa nije fer." Vuk se nasmejao. On je znao istinu. Nini i nije bila tako preko potrebna.

Podigao je Nininu ruku do svojih usana i poljubio joj dlan. „Dobićeš."

„Nisam im rekla." Nastavila je da govori ushićeno. ,,Devojkama za posao. Uliju mi samo dodatnu tremu." Pojasnila je.

„Ti nikada nisi bila tremaroš, šta ti je sad?"

„Sve mi se skupilo u jedan dan, eto šta mi je." Glas joj je bio visok i prožet nervozom.

*****

Razgovor za posao prošao je odlično, tako je bar Nina rekla Vuku, zatim svojim roditeljima, pa onda Vukovom ocu, koji se samo ohrabrujuće osmehnuo i čestitao joj.

Večera je takođe prošla dobro. Napetost koja je visila u zraku početkom večeri je u jednom trenutku isparila. Ljubav i sreća na licima njihove dece bacile su senku na prošlost, na principe, zakopale predrasude. Postala je važna jedino sreća. Prava je ljubav uvek nosila pobedu. 

,,Isterala si svoje." Malina je rekla dok je pakovala kolače u kuhinji. Nina je zastala pored nje.

,,Šta je sad?" Slegla je ramenima i zbunjeno upitala. Malina je delovala kao da se pomirila sa sudbinom i ćerkinim izborom a sada, čim su na sekund ostali sami ona je prigovarala.

,,Ništa, samo sam rekla. Uzmi kolač." Pokazala je rukom prema velikoj tacni sa koje je na manju slagala kolače. ,,Nina, drago mi je da se sve završilo." Dodala je.

,,Mama, Tamara nije srećna. Primeti to, pogledaj malo dalje. Ako pogledaš iza zavese videćeš sve što one skrivaju. Prozorsko staklo iza zavese nije uvek čisto."

,,Šta hoćeš da kažeš?"

,,Gde ste se izgubile vas dve?" Petar je ušetao u kuhinju. ,,Nina, baba ti rešeta momka pitanjima." Šaljivo je dodao, želeo je da otkloni napetost.

,,Preživeće on." Osmehnula je se.,,Hvala i tebi, tata, što si se potrudio da sve ovo prođe normalno."

,,Nina, ne tražim sada da razumeš, jednom, u budućnosti sam siguran da hoćeš. Nekada roditelji srljaju iz greške u grešku jedino iz straha da njihovo dete ne pogreši, da ono ne plaća roditeljske dugove... Vi ste delovi nas, i to nam daje pravo da mislimo kako mi znamo šta je najbolje za vas. Ali, na kraju jedina motivacija za svako delo postaje sjaj u dečjem oku. Osmeh. Nina, roditelje boli i najmanja dečija suza, plačemo i mi zbog nje, ali vi to ne vidite. Ali osmeh deteta, ma koliko ono godina imalo, lek je za sve boli. I sve ćemo uradilti da taj osmeh tu i ostane."

______________________