sreda, 8. april 2015.
Beograd
Probudila sam se u sred noći oblivena znojem. Sela sam na krevet i otpila gutljaj vode iz čaše pored. Sanjala sam potresne scene – kako onaj čovek mučno prebija Snežanu, a onda se pojavljuje i čovek koji je hteo mene da ubije. Tada nije imao ništa u rukama, već me je njime tukao – nasmrt. Umrla sam u velikoj lokvi krvi. Taj čovek je bio moja prva ljubav, čovek za kog sam bila spremna da dam život. Volela sam ga čak i kada je počeo sa prebacivanjem kako ga varam ko zna sa kim sve.
Bila sam sama u stanu to veče jer je Strahinja otišao da radi i da nadoknadi one sate od juče kada je morao da ode s posla. Kada smo se vratili kući, otišao je pravo kod Snežane, zagrlio je čvrsto i ponovo plakao – dugo i bolno. Sve joj je bilo jasno i nije želela da ga dira.
Zaspala sam ponovo par minuta kasnije i ujutru su me probudili Njegovi poljupci.
– Spavalice.
Otvorila sam oči. – Koliko je sati?
– Pola jedanaest.
– Pola jedanaest?
– Da, da. Ja sam se vratio s posla, istrčao, popio kafu sa mamom i čekao te ovde da se probudiš.
– Kako si? – pogledala sam ga ozbiljno.
– Valjda dobro, Lolo. Samo što imam jaku želju da prebijem onog čoveka, da oseti bol koju je moja majka osetila.
– Dovoljna mu je kazna što si ga se odrekao.
– Ne verujem...
– Garantujem ti. Bilo je šta je bilo, ležao je zatvor, trunuo je tamo...
– Žao mi je što ga nisu ubili tamo.
– I meni je žao. – govorim iskreno jer prezirem tog čoveka.
– Kako su nam slične sudbine. – pogledao me je dok mi je milovao i ljubio stomak.
– Da, veoma slične.
– Nego, kakve planove imaš za danas?
– Nisam ništa posebno planirala.
– Danas sam slobodan pa sam mislio da iskoristimo to maksimalno.
Zakikotala sam se. – Iskoristićemo, ne sumnjaj...
Mršti se. – Nisam na to mislio, gospođice. Tebi je samo seks u glavi.
– Oh... izvini. – smejem se i odjednom se prisećam Brankine ispovesti sa crncem pa počinjem nekontrolisano da se kleberim.
– Alo, bre...
– Izvini. Setila sam se nečega.
– Čega?
– Ma ne mogu to da ti kažem.
– E ima da mi kažeš.
– Ne mogu, jebote.
– Govori. – počeo je da me golica.
– Setila sam se Brankine ispovesti.
– Ispovesti?
– Sa crncem.
Oboje smo prasnuli u smeh.
– Ne želim to da slušam.
– Strahinja, on ima...
Strahinja me prekida. – Prekini.
– Dvadeset pet centimetara možda i više. – ipak mu govorim.
Strahinja je razrogačio oči kada je to čuo. – Dva'es' pet?
– Da.
– Pa to bre...
– Jaoj. – počinjem da se smejem. – Ne bih volela da sam na njenom mestu.
– Ti ne bi da primiš dvadeset pet centimetara?
Odmahnula sam glavom. – Ne verujem da bilo koja žena može da primi toliko.
Ponovo se smejemo glasno.
– Ma daj, bre, pa može zašto da ne.
– Ne verujem. Je l' znaš ti koliko je to...
– Znam, Lolo. Imam predstavu.
– A on nema samo dužinu nego i...
– Dosta.
– Debljinu.
– Sada ću da te ućutkam. – legao je preko mene i počeo da me ljubi. Dugo se ljubimo, a onda mi Strahinja skida spavaćicu i gaćice. Odmah sam skinula i ja njega.
– Otići ću do seksi šopa i kupiću ti jedan kurac od trideset centimetara, pa ćemo da probamo.
Zakikotala sam se. – A ne, ne, nećeš boga mi. Meni je dovoljan tvoj, čak mi je i on... ogroman.
– Znam, znam, ali hajde da se poigramo malo.
– Ma ti si lud. Ne želim to da mi guraš unutra.
– Zamislićeš da sam ja.
Odmahnula sam glavom. – Ne! To neće moći ni da uđe u mene.
– Probaćemo.
– Ne dolazi u obzir.
Sigurno se zavitlava.
– Posle ćemo otići da pogledamo.
– Ne postoji to čudo od trideset centimetara, Strahinja.
– Ma daj, siguran sam da postoje i veći od trideset.
– Ne seri.
– Ozbiljan sam. To su igračke, Lolo.
– Videćeš da će ti se smejati radnica kada budeš tražio to od trideset centimetara.
– Smejaće se tebi kada...
– Meni? Zašto meni kad ja ne idem?
– Ideš, ideš.
– Nikada!
– Nema rasprave, ideš i kraj priče. – poludeo je i počeo da me ljubi strasno i grubo što mi je na čudan način prijalo. Ušao je u mene i naterao me da zaboravim na sve. Uvek bude tako sa njim. Osetila sam toplinu njegovog tela koje je bilo pribijeno uz moje, koje se pomeralo isto kao moje, koje je želelo isto što i ja. Nisam želela da prestane. Njegove ruke su neverovatne. Osećala sam se, kao i uvek, srećno i slobodno.
– Savršena si. Volim te. – poljubio me je dok smo ležali zagrljeni u krevetu nakon vođenja ljubavi.
– Volim i ja tebe. Obožavam te. Hvala ti za sve.
Ljubi me ponovo, ustaje i počinje da se oblači. Želela sam da ostane pored mene, da me zagrli i da tako ležimo još neko vreme. Nisam želela da ustajemo još.
– Ostanimo još malo u krevetu. – promrmljala sam.
– Nemamo vremena, moramo do seksi šopa. – ceri se.
Ošinula sam ga pogledom. – Tamo ideš sam i sam sebi ćeš to da gurneš u dupe! Ja to da isprobavam na sebi neću!
Počeo je da se smeje. – Htela si da znaš da li žena može da primi toliko.
– Žena da, ali ne i ja, Strahinja.
Oduvek sam bila slaba na budalu. Volela sam ga i uvek ću ga voleti. Verovala sam u slučajno i zauvek.
– Ulazi unutra! – naredio mi je dok smo stajali ispred seksi šopa.
Kakav blam.
– Idi sam, molim te. Čekam te ovde.
– Lolo, neću da se raspravljamo ovde. Polazi.
– Strahinja...
– Kreni ispred mene.
Ljutito sam ga pogledala i teškim koracima sam ušla prva unutra. Ušao je i on odmah za mnom. Dočekala nas je ljubazna prodavačica.
Ženo, devojko, devojčice, ne gledaj me tako, molim te.
– Strale! – uzviknula je kada je ugledala Strahinju.
Prilaze jedno drugom i grle se.
– Tićo.
– Otkud ti ovde?
– Bio sam u prolazu, pa rekoh da svratim sa svojom dragom.
– Aha. – pogledala me je i odmerila od glave do pete.
– Konačno da se upoznamo. Ja sam Tijana. – pruža mi ruku.
To ime mi je poznato. Pokušala sam da se setim, ali bezuspešno.
– Lola. – rukovale smo se.
– Lolo, Tijana je Sofijina majka.
Razrogačila sam oči kada sam to čula. Doveo me je ovamo a znao je da tu radi majka njegovog deteta!
Svinja!
– Šta ti je? – upitao me je.
– Nije mi ništa, Strahinja.
– Malo je nervozna, nikada nije bila u seksi šopu. – govori Tijani.
Kakav bezobraznik!
– Ma opušteno, znam kako je to. Ostaviću vas. – rekla je i odmakla se od nas, ali sam primetila da ne skida pogled sa Strahinje.
Kučka!
– Idemo odmah odavde. – zarežala sam mu na uvo. – Kako te nije sramota da me dovedeš ovde gde radi majka tvog deteta? Još me i upoznaješ sa njom!
– Lolo, smiri se. Nisam uradio ništa loše. A došli smo baš ovde, jer će nam ona bolje pomoći oko odabira. Ipak je poznajem godinama...
– Baciću se pod voz ako ne izađemo odmah napolje.
– Lolo... – prevrće očima. – Dođi ovamo da je pitamo...
– Nigde ja ne idem. – zainatila sam se i ne mrdam.
– Lolo...
– Idi dođavola. – odgurnula sam ga i izašla ispred radnje. Izlazi i on odmah za mnom.
– Okej. Odabraću sam, pa posle toga idemo negde da jedemo.
– Nigde više ne idem sa tobom. Brukaš me na svakom koraku.
Nasmejao se i ušao u seksi šop.
Čekala sam ga sigurno petnaest minuta i sve sam se smrzla, a onda sam ušla unutra.
Znala sam!
Ona je zaljubljena u njega. Njena ruka je preko njegove nadlaktice. Razgovaraju nešto i smeju se. Sada će da me zapamte oboje. Odjurila sam do njih.
– Baš lepo. Luda Lola neka se smrzava ispred, a vas dvoje možete slobodno i ljubav da vodite. – govorim ljutito dok njihove face postaju ozbiljne.
– Lolo... – počeo je Strahinja.
– Prekini. – zarežala sam. – Kako te nije sramota?
– Nije ništa loše uradio. Zapričali smo se jer se dugo nismo videli, a tema nam je naravno bila naša kćerka. Prepričavam mu njene nove bisere. – govori mi Tijana.
Pogledala sam je ljutito. – Ne zanima me o čemu ste pričali. Lepo ste mogli da se vidite van ovoga i da se ispričate do mile volje. – okrenula sam se, odmarširala iz radnje i uhvatila prvi taksi na koji sam naletela. Odvezla sam se do kuće i odmah sam otišla gore do našeg stana. Ušla sam vidno razočarana i očajna. Teško sam disala dok sam se skidala i odlazila do kupatila. Na brzinu sam se istuširala, obrisala i navukla svilenu spavaćicu preko drhtavih nogu. U meni odzvanja zvuk zatvaranja vrata onog prokletog seksi šopa. Bila sam na raskršću na kom nisam želela da se nađem. Šta da radim sada kad znam da ga ta žena i dalje želi? U očima joj se vidi čist seks. Moram dobro da razmislim pre nego što donesem ispravnu odluku. Da se udam ili da odem? Potrčati za nečim za čim žudim dugo? Sebično bi bilo od mene da odem i da oduzmem ovom detetu očinsku ljubav, kao što je to bio slučaj sa mnom. Dete ni za šta nije krivo. Nema više suza – obrisala sam ih i pripremala se za Strahinjin dolazak.
Za to vreme sam skuvala sebi čaj i ispijala ga dok sam gledala neki film na tv-u. Čula sam ga kako dolazi i ponašala sam se sasvim normalno.
– Zašto si pobegla? – pitao me je kada je ušao u sobu.
Pogledala sam ga. – Zato što ti je ona bila zanimljivija od mene.
– Lolo, to nije istina. Tijana i ja smo dobri prijatelji, moraš to odmah u startu da znaš. Sofiju obožavamo oboje i volimo da prepričavamo njene bisere.
– Da, a verenica neka ti se smrzava ispred. Kako sam samo jadno izgledala...
Prišao mi je i seo pored mene. – Ne govori to, molim te. Ti si mi na prvom mestu. To sam i njoj rekao.
– Onda ćeš prestati da se viđaš sa njom.
– To je nemoguće. Imamo dete.
– To ne može da ti bude izgovor.
– Lolo...
– Prestaćeš da je viđaš ako me želiš u životu.
– Ja je ne viđam. U poslednje vreme je uvek bila na posao kada sam išao po Sofiju. Njena majka je bila sa Sofijom.
– Možeš li da me ostaviš na miru?
– Nikada te neću ostaviti na miru. Pogledaj šta sam kupio.
Pogled mi pada na crnu kesu.
– Ti si idiot.
Počeo je da se smeje dok otvara kesu i vadi ni manje ni više nego ogroman crni penis.
– Vidi. – pokazuje mi. – Tačno trideset centimetara. Rekla mi je da postoje i veći od ovog, ali trenutno ga nemaju na stanju. Rasprodalo se.
– Bože me sačuvaj. – zapanjila sam se dok sam posmatrala tu alatku.
– Isprobaćemo ga još večeras.
– Povredićeš me...
– Neću, ne brini. Biće nam zanimljivo. – smeje se.
– Ne dolazi u obzir, neću da isprobavam to.