četvrtak, 26. mart 2015.
Beograd
Od nedelje je aktuelna tema bila Brankin dečko – crnac. Kada smo Sneški rekli bila je zgranuta i solidarisala se sa bakom, dok su ujna i ujka malo popustili i donekle prihvatili tu vezu. Meni i Strahinji su oni bili top par, a Iva ih je stalno zadirkivala, pogotovo Brankicu. Pomerala joj je, da izvinete, guzicu.
Moja bebica raste, ali je još uvek malena tačkica, skoro pa nevidljiva. Srećom, sve je u redu i trudnoća se lepo razvija. Još uvek mi nisu rekli tačan termin za porođaj, ali otprilike negde novembra meseca. Strahinja je pažljiv prema meni, sem kad se zaboravi dok vodimo ljubav. Uništi me pa mi se posle izvinjava. Meni to ne smeta, jer mi ne bi odgovaralo da je drugačije.
Pre par dana smo se i zvanično uselili u stan koji je skroz renoviran i skoro sve stvari su nam stigle. Želeli smo i da se osamostalimo. Da imamo našu slobodu. Da se razumemo, nije nama Snežana nikada smetala, ali drugačije je kada smo sami. Svakom svoj kutak.
Uživala sam u svakom trenutku dok sam ređala sitnice po stanu. Sa merakom sam kupovala neophodne stvari kao što je oprema za kuhinju, kupatilo. Ti detalji su me ispunjavali.
Strahinja je bio treća smena noćas i svakog časa treba da naiđe s posla. Izgleda da je morao da ostane duže, jer obično dođe do devet. Kako bih ubila vreme dok ga čekam, raspremala sam dnevnu sobu i nameštala neke ramove sa slikama koje sam okačila na zidu.
U jednom momentu čujem otvaranje ulaznih vrata.
Stigao je.
– Draga! Stigao sam! – javlja se i pojavljuje se sa punim kesama u rukama. – Svratio sam do prodavnice da kupim ono što si mi zapisala sinoć.
Poljubio me je i spustio kese. Brzo smo raspremili sve gde šta stoji.
Dok sam poslednju stvar ubacivala u frižider, Strahinja me je privukao sebi otpozadi i prilepio me uz sebe. Brzo zatvaram frižider i okrećem se. Poljubio me je i poveo ka spavaćoj sobi. Poljubac je bio neverovatan, čini mi se da me nikada ovako nije poljubio. Svukao je prvo mene, a onda je krenuo da skida svoju košulju, dok me je ljubio po ramenu i vratima.
Položio me je na krevet kada je skinuo poslednju stvar sa sebe. Nije skidao pogled sa mene sve dok se nije spustio dole i počeo da me liže.
Odlepila sam od miline!
Osećam kako mi gura jezik, pa prst. Sve u meni je eksplodiralo kada je krenuo da mi ljubi butine i kolena. Podigao se i pogledao me, a ja sam poželela da ga zadovoljim. Nisam mu ništa rekla, samo sam ga odgurnula od sebe i njemu je sve bilo jasno. Nije se protivio, dopustio mi je da radim sa njim šta god poželim. Prijalo mu je, znala sam to, a ja sam se trudila da ispadne što bolje. Da me pamti do kraja života. Nije me dirao, već je mirno uživao.
Par minuta kasnije je ustao i položio me na leđa. Raširio mi je noge i ušao u mene do kraja. Vrisnula sam toliko glasno kao da prvi put ulazi, ali uvek je neverovatan osećaj. On je neverovatan. Krenuo je lagano, a onda je ubrzavao ritam. Ljubio me je po vratu, pritiskajući me na svoje grudi i gnječeći moje jednom rukom. Uspela sam da dođem do njegovog vrata i ugrizem ga jako. Zažmurio je čvrsto, a mene je stigao razarajući orgazam. Eksplodirali smo u isto vreme.
Sa njim je vođenje ljubavi nešto posebno. Oduvek sam uživala u njemu, ispunjena tom veličinom i tim snažnim rukama koje me stiskaju svud po telu.
– Osvetiću ti se za ovo. – zarežao je i okrenuo me na stomak.
– Slobodno. – promrmljala sam.
– Ali tek kada se budeš porodila, sada ne. – pljesnuo me je po zadnjici.
– Zašto tek tada?
– Zato što ne želim da te povredim.
– Nećeš me povrediti.
– Umukni, inače...
– Neću da umuknem, hoću da mi se osvestiš.
Držao mi je ruke na ramenima, milovao mi je grudi i stomak. Tek tada sam shvatila šta želi da uradi. Nisam bila uplašena niti uspaničena – želela sam i ja to. Silno sam želela da probam sve sa njim. Uhvatila sam ga za ruku i stavila je u svojoj kosi. Želela sam da probam analni seks sa njim. Nije hteo da me uhvati za kosu, nego ispod brade, za vrat. Blago ga je stiskao, a mene je to još više napalilo.
Nisam mogla ni da sanjam da će mi ovo nenormalno prijati. Bojao se moje reakcije, znam, ali sam uspela da ga opustim kada sam mu rekla da uživam. Nisam ga ništa slagala – od reči do reči je tako. UŽIVAM u svakom trenutku sa njim.
Ubrzavao je i nabijao se sve jače, stiskajući mi rukama guzove i pljeskajući me po njima. Izgubila sam pojam o vremenu, kao i uvek kada sam bila u njegovim rukama. Oboje smo bili blizu. Orgazam mi je protresao celo telo, a onda je i on doživeo tornado.
Kakav lep osećaj!
– Baš sam srećan što smo počeli da živimo sami. – govori mi dok me privlači sebi.
– I ja sam. Mnogo je bolje kad smo sami. – krenula sam da ustanem i ugledala sam krv na čaršavu.
Strahinja je počeo da se smeje. – To je tvoje delo. – pokazuje mi vrat koji krvari.
– O, Bože. – brzo sam ustala i pronašla maramicu. Prislonila sam je uz njegov vrat i držala je nekoliko minuta.
– Navikao sam. – odmahuje glavom. – Od mali' nogu.
Prasnula sam u smeh. – Ali nisi mi ostao dužan.
– Jesi li stvarno uživala? – pogledao me je ozbiljno.
– Stvarno sam uživala. – nagnula sam se nad njim, pomerila maramicu i poljubila mu vrat.
– Žao mi je, nisam htela da dođe baš do krvi.
– Nisi, nisi. Sve da ti ne poverujem.
Začuli smo zvono na vratima.
– Jaoj, ne. – gunđa Strahinja. – Ko god da je neka se nosi...
– Idi otvori i reci da spavamo.
Brzo se obukao i otišao. Čula sam Snežanin glas kada su počeli da se raspravljaju.
– Odmah sa si krenuo sa mnom.
– Ići ćemo posle, ženo nedokazana.
– Strahinja, ne podiži mi pritisak...
Prekida je. – Nemoj da vičeš, Lola spava.
– Imaš pola sata da se spremiš i siđeš dole.
Čula sam jak tresak vratima i Strahinju kako ulazi u sobu.
– Luda žena.
– Šta je htela?
– Da idemo da odaberem odelo.
– Hajde prvo da doručkujemo, pa onda idi.
– Ideš i ti sa mnom.
– Ma obećala sam Branki da odem do nje.
– Okej, ići ću onda sa onom ludačom.
– Hajde, ne nerviraj se. Znaš i sam da moraš kad-tad da odabereš odelo.
– A venčanica? Kada ćeš mi je pokazati?
– Do svadbe je nećeš videti. Kažu da ne valja ako vidiš mladu u venčanici pre svadbe.
– Šuplje priče. Idem da se istuširam.
– Čekaj mene.
Na kraju sam odložila odlazak kod Brankice i krenula sa Strahinjom i Snežanom po odelo, jer sam znala da će ga ugušiti. Ovako ću ga spasiti.
Nije dugo birao. Isprobao je nekoliko odela i odlučio se za crno strukirano trodelno odelo. Kada sam ga ugledala ispred sebe kolena su mi zaklecala i umalo se nisam srušila.
Neodoljiv je!
– Kako ti se čini, draga? – upitao me je.
– Sjajno. Ovo ti najlepše stoji. Nemoj da razmišljaš mnogo.
– Uzeću onda ovo. – osmehnuo mi se i pogledao Snežanu.
– Šta misliš, a?
– Slažem se, ovo poslednje ti najlepše stoji. – solidarisala se Snežana sa mnom.
– Njemu sve dobro stoji. – ponosno sam se osmehnula.
U povratku sam zamolila Strahinju da me odbaci kod Brankice. Kada me je ostavio i otišao sa Snežanom, zavrtelo mi se u glavi na trenutak, ali sam se odmah umila ispred kuće i osvežila malo. Zazvonila sam i ušla unutra jer je bilo otključano. Brankica izlazi iz sobe i dočekuje me.
– Upadaj.
– Upala sam već. Izvini što nisam ranije došla, morala sam sa Strahinjom i Sneškom do grada da kupi odelo.
– Je l' kupio?
– Jeste. Nemaš pojma koliko mu dobro stoji.
– Mogu da zamislim.
Zavalila sam se u fotelju i podigla noge na stočić. – Izvini, moram malo. Zavrtelo mi se u glavi malopre.
– Slobodno, bre. Same smo.
– E? Pa gde su svi?
– Baka je kod komšinice, pomaže joj nešto, majka otišla do grada, Iva ima neki pretčas, a tajko radi.
– A gde ti je dečko? – smejem se.
Branka se mršti. – Ako si planirala da me i ti provociraš...
– Ne, bre, nisam planirala. Rekla sam ti da je meni crnja top.
– Ne zovi ga tako.
– Još uvek ne mogu da mu izgovorim lepo ime. Uvek pogrešim.
– Svi pogreše. – gunđa. – Srećom, pa su počeli da se navikavaju na njega. Iva me zeza da će ga prekrstiti i dati mu neko srpsko ime.
– Na primer Stojan. – prasnula sam u smeh.
Branka me gleda mrko. – Jeb'o te Stojan...
Zaustavila sam svoj nekontrolisani smeh.
– Čekaj, bre, pa kad ste se vi upoznali? Pre koliko?
– Upoznali smo se onog vikenda kad si ti bila u Novom Sadu. Izašla sam sa Tomićkom i Zverkom na običnu kafu. Ništa posebno se nisam ni spremala. Ženo mila celo veče me je odmeravao, a meni je bio simpatičan. Nije mi bilo neprijatno. Primetila sam da nešto crta na papiru, ali nisam obraćala pažnju.
– Sa kim je bio?
– Sa nekim prijateljima.
– I?
– Kasnije mi je poslao crtež po konobaru.
– Crtež?
– Da, nacrtao me je. Brzinski, ali fenomenalno. Odlepila sam i time me je osvojio. Razmenili smo čak i brojeve i kada sam se vratila kući gledala sam onaj crtež i imala budalast osmeh. Ubrzo smo počeli i da se dopisujemo, to jest iste te večeri. Budna sam dočekala jutro.
– Na kom jeziku ste se dopisivali?
– Na engleskom. Doduše, on je dugo ovde i dobro govori srpski. Još više mi se dopalo njegovo ponašanje, sejo. Sjajan je mladić.
– Kada ste započeli vezu?
– Odmah sutradan. Dogovorili smo se da izađemo sami i nismo gubili vreme.
Zinula sam. – Čekaj, bre...
Branka me prekida. – A, ne, gospođice, nisam spavala s njim. Jesi poludela?
– Zato sam i zinula, jer znam da si... nevina.
– Još uvek sam. – zarežala je. – I nameravam da budem, Lolo.
– Da uđeš nevina u brak? – smejem se.
– Lolo, bojim se.
– Čega se bojiš, jebote?
Pocrvenela je. – Kažu da crnci imaju...
Neprijatno joj je da izgovori a ja sam prasnula u smeh.
– Baš si bezobrazna.
– Mislila sam da si već proverila. Je l' te pitao?
– Pitao me je da li sam imala dečka i jesam li nevina. Iskreno sam mu odgovorila i on mi je obećao da će mi dati vremena i kada budem spremna da ćemo to uraditi.
I dalje sam se smejala kao nezrelo derište.
– Lolo, ti se meni smeješ.
– Izvini, smešno mi je ovo za crnačke... – zaustavila sam se. – Izvini. Koliko Ednold ima godina?
– Edgardo. – ispravila me je. – Ima trideset dve godine.
– Nije strašno.
– Nije ni malo, Lolo.
– A dobro, nije pedeset godina stariji. Šta fali?
– Ništa mu ne fali, možda čak i bude previše.
Opet počinjem da se smejem.
– Ti si jedna poludela trudnica.
– Da znaš. Uopšte nisam toliko prgava kao ranije, sada mi je skoro sve smešno.
– Pa vidim. Ti sve radiš kontra. Trudnice su obično prgave i nepodnošljive tokom trudnoće.
– Ja sam posebna trudnica. Jaoj, Lolo, baš sam srećna zbog tebe. Već zamišljam vaše dete. Crno.
– Neće valjda biti skroz crno?
Slegnula sam ramenima. – Mislim da hoće.
– Jaoj, svi će mi se smejati.
– Ma zabole te ko će se smejati. Bitno je da se vi volite. Ali čekaj prvo da... preživite seks.
– Misliš ja da ga preživim.
– Aha.
– Lolo, bojim se. Pomozi mi.
– Kako da ti pomognem? Ne mogu ja umesto tebe to da uradim. Žao mi je.
– Ubiću se. Šta ako ne mogu da hodam posle toga?
Opet kreće moj ludi smeh.
– Lolo!
– Izvinjavam se. Pa nisi ni prva ni poslednja.
– Mislim da sam prva Srpkinja kojoj crnac oduzima nevinost.
– Možda i jesi, ali preživećeš bre.
– Šta ako...
– Opusti se, jebote. Biće sve okej.
– Hoću da završim s tim što pre.
– Nemoj da forsiraš to. Kad se desi, desi se.
– Ma jok, pozvaću ga sad i reći ću mu otvoreno.
– Pa gde planiraš da uradiš to? Čekaj, bre...
– Lolo, zaveži. – govori mi dok trči iz sobe.
– Luda devojka.
Ostajem sama i počinjem da se smejem nekontrolisano sve dok ne naiđe baka.
– Hej, lepotice, šta ti je toliko smešno?
– Ma videla sam nešto na tv-u. – grlim baku.
– Kako idu pripreme?
– E, dobro idu. Malopre smo išli da Strale kupi odelo.
– I?
– Videćeš, odabrao je jedno predivno odelo. Pala sam na dupe kada sam ga videla.
Osećam kako mi vibrira telefon u džepu. Odmah sam ga izvadila i otvorila poruku:
Moram da radim van grada za vikend.
Zbunila me je Strahinjina poruka. Nikada do sada nije radio van grada.
Svašta.
Nisam mu ništa odgovorila jer sam ubrzo otišla kući. Čim sam ušla u stan čula sam muziku koja dopire iz kupatila. Gospodin se kupa. Dvoumila sam se da li da mu se pridružim ili ne. Pre nego što sam odlučila otišla sam do dnevne sobe. Strahinjin telefon je na stolu. Nikada mu nisam proveravala telefon, ali sada mi je nešto govorilo da to uradim. Drhtavim rukama sam ga uzela a savest me je već grizla.
Odmah sam otvorila poruke i pogledom prešla preko njih. A onda me je zapanjilo kada sam ugledala poslednju osobu sa kojom se dopisivao.
Moja majka.
Odmah sam ušla i ugledala samo jednu poruku od nje:
Objasniću ti sve kad budeš došao. Ne govori ništa LOLI, molim te.
Šta da mu objasni? O čemu se radi dođavola?
Brzo sam isključila telefon i vratila ga na mesto.
Strahinja je izašao iz kupatila par minuta kasnije i ušao u dnevnu sobu.
– O, lepotice, stigla si. – naginje se nada mnom i ljubi me.
– Šta ima novo? – gledam ga.
– Nema ništa. Tuširao sam se, uskoro idem na posao.
– A za vikend radiš van grada?
– Da. Malopre me je zvao šef. Jedan radnik iz Kragujevca je uzeo bolovanje, a dok se drugi radnik ne vrati sa odmora, nema ko da ga menja.
– Kada se vraća taj drugi radnik?
– U ponedeljak, a ja se vraćam u nedelju kući. Možda čak i u subotu, ako uspe šef da nađe zamenu. Jaoj, draga, još uvek ništa ne znam.
Kakva lažovčina. Zašto mi lepo ne kaže da ide da se vidi sa mojom majkom?
Kroz glavu mi prolaze razne gluposti. Od majke mogu da očekujem sve, ali da muva mog verenika, to ne mogu da zamislim. Pogotovo ne da Strahinja pristaje na takve nastranosti.
– Okej. – osmehnula sam mu se.
– Ajde ne budi tužna, ne idem tamo na mesec dana.
– Ma nisam tužna, neće mi biti dosadno. Otići ću za vikend kod ujne i ujke.
– Eto, super. – seo je pored mene i privukao me u svoj zagrljaj. – Vikend će proći dok trepneš i onda ćemo ponovo biti zajedno.
Videćemo to, gospodine.