Istina ili laž
Izlaz uvek postoji, samo ga treba pronaći.
Andrea Kingston
25.maj 2015.godine
Zgrožena sam postupkom detektiva Lopeza. Upravo mi je priznao da je on izazvao tuču u klubu sa namerom da testira Rexa a kako me je Rex izvukao iz zatvora zaključio je da je on zaljubljen u mene. Ni u ludilu mu neću priznati da između Rexa i mene postoji nešto i da sam sinoć to moguće nešto, presekla.
- Kako to misliš da nije zainteresovan za tebe? – planuo je nakon što sam mu rekla da Rexa ne zanimam.
- Eto tako, misli da sam suviše mlada za njega.
- Mlada? On jebe mlađe od tebe.
- Sinoć je bio jasan. Pokušala sam da ga zavedem ali on ne želi da gubi vreme na balavicu poput mene.
- Ili se ti jednostavno ne trudiš. Čini mi se da ti je potreban podsticaj – demonstrativno me gurnuo na kauč i izašao iz mog stana. Ovo mi se ne dopada. Ovde se ne radi o nikakvoj pravdi, reč je o nečemu više.
Nakon pola sata zovu me iz zatvorske bolnice, brat mi je pretučen, shvatila sam poruku.
. . .
- Ronalde? – prilazim njegovom krevetu sa tonom krivice na svojim leđima.
- Hej Popularna.
- Jesi li dobro? – oko mu je plavo, usna pocepana, drži se za rebra.
- Prolazio sam i gore – pokušao je da se nakezi.
- Šta . . . Kako se ovo dogodilo? – pitam iako već znam.
- Jebeš li me ako znam.
- Ronalde . . .
- Mislim da ima nekakve veze sa tvojim dogovorom.
- Zašto to misliš?
- Rex Felton je karta za moju slobodu zar ne?
- Odakle ti to? - nisam mu rekla njegovo ime.
- Posetio me je jutros.
- Rex? Ali zašto? – da nije shvatio.
- Interesovali su ga svi tipovi koju su te povredili a naročito onaj koji te je silovao.
- Ali . . . ne razumem. Zašto?
- Mislim da si uspela. Pao je na tebe.
- Nisam . . . ja . . . nisam mogla. Nema ničeg među nama.
- Nisam siguran da se on slaže sa tobom.
Udahnem duboko jer ne znam šta da radim.
- Opa, poseta – detektiv Lopez ulazi sa osmehom.
- Kakav si ti to čuvar zakona? – napadnem ga.
- Motovisan mala. Ovako stoje stvari, ukoliko ne želiš svakog dana da posećuješ brata ovde, u sve gorem stanju, predlažem ti da više širiš noge Feltonu.
Gutam knedle i stežem pesnice nemoćna da uradim bilo šta.
- Hej plavac, kako bi bilo da mi se skineš? – Ronald ga provocira.
- Pretiš mi robijašu?
- Ronalde molim te – ne želim da ga izaziva.
- Šta? Taj je gori od kriminalaca.
- Ali taj te jebe – detektiv uzvraća otrovno.
- Molim vas . . . Vidi zar ne postoji drugi način? Rekla sam ti, Rexa ne . . .
- Ne interesuje me tvoje mišljenje. Donesi mi nešto zbog čega ću ga zatvoriti, inače . . . – približio mi se i uhvatio me za pramen kose. On mi miriše kosu a ja se povlačim unazad, strah kovitla kroz mene i borim se sa željom da pobegnem od njega.
- Smislićeš ti već nešto – napokon se sklanja od mene.
Moje telo se trese. Ne mogu ja ovo, ja nisam jaka osoba. Čujem mog brata ali ne razaznajem šta mi govori, potreban mi je vazduh.
. . .
Ne postoji ništa gore od situacije kada shvatiš da nemaš nikakav izbor. Provela sam dan pokušavajući da smislim šta da radim, kako da pomognem bratu, šta detektiv u stvari želi . . .
Ne mogu da verujem kuda me je život doveo. Mislila sam da ne može biti gore ali prevarila sam se, uvek može biti gore, sad je gore.
Pročitam poruku od detektiva kojom mi naređuje da se pokrenem. Ne bi me čudilo da me prati. Bojim ga se, njegov pogled me plaši, ne smem da ga prijavim policiji, šta bih rekla? Nemam nikakav dokaz da me ucenjuje.
Sakupim svoje stvari i rešim da rizikujem. Moram se prelomiti, odlučiti se za jedan put. Imam dva izbora, istina ili laž, jedna odluka a tako malo vremena.
. . .
- Volela bih da razgovaram sa Rexom – kažem čuvaru.
- A vi ste?
- Xena.
- Sačekajte ovde.
- U redu.
Pokušala sam da smirim živce, muka mi je i plače mi se. Smiri se.
- Ovuda gospođice.
- Hvala.
Čuvar me vodi kroz dvorište, prolazimo kroz vrata, predsoblje i završavamo u nekakvom kabinetu.
- Ovo je iznenađenje – Rex se okreće ka meni. Primećujem da mu je jedna ruka krvava.
- Jesi li dobro?
- Da, mala ogrebotina. Sedi.
- Hvala. Želim da razgovaram sa tobom.
- Naravno.
- Pre nego što odlučiš nešto, molim te saslušaj me do kraja.
- U redu – zainteresovan je.
To je to. Tražiću pomoć od čoveka kome moram uništiti život. Da li se nasmešiti dželatu?
- Pre mesec dana su uhapsili mog brata.
- Znam.
- Uhapsio ga je detektiv Lopez.
- Raul Lopez? – namrštio se.
- Da. Pre nekoliko dana priveli su me na ispitivanje, detektiv mi je ponudio dogovor.
- Kakav dogovor?
- Oslobodiće mog brata ukoliko ja sakupim dokaze protiv tebe – uhvatim vazduh.
- Detektiv je smatrao da si pao na mene – objasnim.
- Kako tačno da sakupiš dokaze?
- Želeo je da te zavedem. Pristala sam.
- Jesi li? – pitao je.
- Da. Naš susret u klubu nije bio slučajnost i ona tuča je bila namerno izazvana.
- Shvatam. Dalje.
- Rekla sam detektivu da nisi zainteresovan za mene.
- Oboje znamo da to nije istina, zavela si me.
- Nisam. Pokušala sam da kupim vreme i smislim nešto ali detektiv Lopez nije prihvatio moje ne. Naredio je da mi prebiju brata i pretio mi je. Nije teško zaključiti da ovo za njega nije običan slučaj – ko zna šta bi mogao da mi uradi.
- Zašto mi ovo govoriš? Lopez ti je ponudio dobar dogovor.
- Kao prvo nisam sigurna u taj dogovor a kad drugo ne želim da uništim ničiji život – koliko god njegov život zvučao grozno on jednostavno nikad nije bio grozan prema meni.
- Zar se ne bojiš posledica? Njega, mene?
- Bojim se onog što obojica možete da uradite mom bratu, Bog zna da nije neki brat ali krv je krv.
Ustao je i napravio krug. Možda ja ne mogu da se suprotstavim Lopezu ali on može. Neka se sami bore, ovo je ipak njihova bitka.
- Zašto si se odlučila za mene? Nisi morala ovo da mi kažeš?
- Zato što se za razliku od njega tebe ne bojim – okrenem se.
- Ne?
- Ja nemam šta da izgubim, znam da se možeš iskaliti na mene ali iz nekog razloga ne bojim se tvog besa.
- Da ti Lopez nije pretio da li bi mi rekla istinu?
- Zašto? Ja nisam ni pokušala da te zavedem.
- Zna li on da si ovde?
- Ne znam, mislim da me prati ali nisam sigurna.
- Brzo se vraćam.
On je izašao a ja sam se srušila.