Loren
"N-nemoj mo-lim te."-Tiho sam rekla. Pokušao me je uhvatiti za ruku ali sam se brzo izmaknula.
"Loren."-Oštro je rekao.
"Bojim se."-Tiho sam rekla.
"Moraš naučiti da se tako ne smiješ ponašati. "-Rekao je.
"A kunem se neću više nikada! Molim te nemoj. Više nikada neću to napraviti!!!"-Uspaničeno sam govorila.
"Nisam osoba koja vjeruje u obećanja, a ti si tek došla i ne znaš što ti sve mogu napraviti pa ti malo ne vjerujem."-Rekao je.
"Znam što možeš! Emilio nemoj molim te!! Molim te!"-Bila sam i više od uspaničene.
Povukao me za ruku te je sjeo na krevet a mene držao ispred sebe. Licem su mi počele polako kliziti suze.
"Molim te,stvarno neću više nikada. Udari me duplo ako budem."-Rekla sam kroz plač.
"Loren ne smiješ biti ne poslušna. Sada ćeš toliko suza ispustiti koliko u životu nisi."-Rekao je.
"Ne! Ne! Ne!!!"-Počela sam vikati i otimati se.
"Loren!!"-Kada se zaderao na mene odmah sam prestala. Suze su nastavile.
"Nemoj. Kunem ti se neću više samo nemoj. Udar me duplo drugi puta ako nešto napravim."-Govorila sam uznemireno.
"Ovo da ti je bio prvi i zadnji put. Jasno!?"-Strogo je rekao.
"D-da."-Odmah sam rekla.
Uzdahnuo je malo smirenije i prošao rukom kroz kosu.
"N-nećeš me tući?"-Šapnula sam nesigurno.
"Ne."-Rekao je kratko. Jeej!!!
Sada sam ja bila ta koja je smirenije uzdahnula.
"E-Emilio."-Nesigurno sam ga pozvala nakon nekoliko sekundi šutnje.
"Mm?"-Pogledao me.
"Trebam li te se bojati?"-Pitala sam.
"Kada sam ljut trebaš me se bojati i to jako,a kada si dobra pa ništa glupo ne napraviš ne moraš se bojati."-Rekao je.
"A......."-Htjela sam ga pitati ali sam odustala. "Ništa."-Promrmljala sam.
"Što si htjela reći?"-Pitao je.
"Am...ništa..glupo.."-Rekla sam.
"Reci mi."-Strožije je rekao.
"Mislila sam....."-Zašutila sam. Zašto sam uopće išta rekla?!?!
"Ne boj se."-Pogledao me ravno u oči.
"Glupo je. Nasmijat ćeš mi se u
facu."-Rekla sam.
"Ajde daj Loren. Neću to napraviti. Reci mi."-Rekao je.
"Htjela sam te pitati....šta mi onda možemo biti prijatelji? Samo što ne smijem izlaziti i...moram te slušati i to..."-Rekla sam spustivši glavu.
Očekivala sam njegovo ruganje što takvu glupost pitam svake sekunde ali nije došlo.
"Da. I najbolji prijatelji ako želiš. Sve tajne i muke mi možeš reći pa ćemo to pokušati riješiti. Zapravo.. moraš mi reći. To je pravilo. Ali zapamti, moraš me slušati i raditi što ti naredim. Ozbiljan sam Loren. Ovo ti je bio prvi i zadnji put da nisi dobila kaznu a trebala si."-Rekao je.
"Okej."-Tiše sam rekla. "A mislila sam da ćeš mi se rugati."-Rekla sam i nasmijala se.
"Nahh,i ja sam planirao da ti budem podrška i to kada dođeš tu. Opet te upozoravam,sve ima svoje granice, nemoj zabrljati."-Rekao je.
"Sve ima svoje granice, da me zabrljam s čim?"-Pitala sam jer taj dio nisam baš shvatila.
"Nemoj pokušavati pobijeći i nemoj biti drska i to i možemo biti najbolji i prijatelji i sve."-Rekao je.
"Oh,lakše mi je sada."-Nasmijala sam se. "Znam da mi nećeš ništa napraviti." -Rekla sam.
"A tko je onaj dečko?"-Pitala sam.
"Pa to je...."
*****
Vote,com?