Bok. Ja sam Isabell Kelek. Imam 19 godina. Zivim u Zagrebu sa roditeljima. Nemam brace. Jedinica sam i zbog toga zalim. Naime, moji roditelji su malo prenaporni. Ne daju mi da disem. Organiziraju mi zivot. Mama mi je sutkinja, a tata poznati poduzetnik. Zivimo u ogromnoj kucerini, a opce nam nije potrebna tako velika kuca.
Jako mi smeta to sto moji zele da ja zivim na toj nekoj visokoj nozi. Ja nisam takva. Oke, novac svima treba, ali meni nije potrebno tisuce kuna tjedno. Mama mi organizira razne domjenke, pa moram na jahanje, ples, skola stranih jezika. E da, moram biti supjesna jednog dana. Zele da idem njihovim stopama. Moja mama je cesto na svakakvim domjencima i stalno je po magazinima. Oblaci se preeskupo. Pa tako zeli da se i ja oblacim.
Sto se tice ostalih stvari. Imam svoj automobil. Vozim bmw x6, da dosta veliki i jaki automobil. Nisam trazila automobil, ali za 18 rođendan dobila sam taj automobil. U slobodno vrijeme, kojeg bas i nemam s obzirom na moj raspored, volim ici na utakmice. Obozavam dinamo, to mi je najdrazi klub.
Majka me cesto kori zbog toga. Smatra da na utakmice idu samo muski. Bozeee.
Ne mogu se pozaliti na zivot, ali se zalim na nacin. Mnogi bi mi rekli da sam luda, ali ide mi na zivce zivot pod povecalom.
Jednom sam isla u provod sa prijateljima i usli smo u neki klub. Plesali smo, pili, pjevali i od toliko alkohola popeli smo se na sank i plesali. Iduci dan sam bila na naslovnici.
"KCER POZNATIH RODITELJA, PODUZETNIKA I SUTKINJE, PLESE NA SANKU"
I bila je moja slika na sanku. Moji su poludjeli. Majka je zvala u redakciju tog magazina i derala se. Bilo je gadno.
Zelim zivjeti samostalno. Mogu i ja zivjeti sa svojima, ali neka mi ne planiraju zivot. K vragu pa imam 19 godina. Uvalili su mi nekog lika koji je bogatas, pardon, umisljeni bogatas. Zele da budem sa njim. A sto je najbolje, on misli da smo u vezi. Izasli smo samo na kavu i to jednom. Oh, imam tako cudan zivot.
Eh sada kada sam ispustila dusu bilo bi vrijeme da se ustanem. Ipak vec je 8:00 sati. Mama me zvala na dorucak pa onda i tata, ali bolje mi je doruckovati dok oni odu na posao, pa ne slusam prodike. Nasa pomocnica Ruza zvala me vec tri puta. Obozavam tu zenu. Ima 53 godine. Od mojih malih nogu je sa mnom. Ona me je i odgojila. Mama je uvijek bila zauzeta poslom, treningom, masazama, frizurama... Ruza sve zna. Njoj kazem sve tajne. Ona je moja utjeha.
Ustajem iz kreveta i ulazim u kupaonicu. Kupaonica mi je u sobi. Imam tako ogromnu sobu da imam tri prostorije. Jedna je glavna i tu mi je krevet, pisaci stol, komoda za kozmetiku. Druga prostorija koja je iza kreveta je ormar. Da jedna soba je moj ormar. I treca prostorija skroz u kutu je kupaonica.
Obavljam jutarnju higijenu i presvlacim se. Obukla sam prvo na sto sam naisla. Po obicaju trenirka, ali sada sam obukla neku bijelu majicu i tamne trapke. Jer nakon dorucka idem malo u setnju. To je moja rutina.
Sisla sam na dorucak koji je bio vec na stolu.
Ja: Jutro teta Ruza
Ruza: Jutro zlato moje.
Pojurila sam k njoj i poljubila ju. Ona me obavezno scipne za obraze.
Ruza: Majka ti se ljutila sto nisi dosla na dorucak. Otac je rekao da ce ti zabraniti izlaske
Ja: Idu mi na zivce. Imam 19 godina. Ne bude on meni nista branio.
Ruza: Ah, dijete moje. Ajde jedi.
Sjela sam za stol. Uzela sam si neki namaz, prsut i sir uz to sam popila malo kave i iscjeđeni sok od narance.
Nakon dorucka otisla sam po mobitel. Inace, imam samsung galaxy s8. Opet pretjerivanje. Uzimam mobitel i izlazim iz nase dosadne kucerine. Setam ulicom prema parku. Gledam oko sebe ljude. Svi imaju neku zanimaciju, a ja moram zivjeti kak ni netko naredi. Zastoo?? Mogla bih to promijeniti. Znam, naci su si posao. Valjda ne ce biti tesko. Hocu neki zanimljivi posao. I naravno da nije dosadan. Sjela sam na klupu u park i otisla na internet gledati poslove. Svi su neki koji me ne zanimaju. Mozda se cinim razmazenom, ali zelim posao koji ce me veseliti i zelim raditi ono sto volim. Gledam po mobitelu, ali nista ne mogu naci.
Ah vec je 10:00 sati. Moram kuci. Dolazi mi Ivan. To je decko s kojim bi trebala biti u vezi. Poludjet cu. Roditelji mi nisu normalni.
Idem, nerado, kuci. Sto sporije to bolje. Manje davljenja s ovime. Uf uf uf....