Tia je skrušeno i uplašeno sedela pored Bee. Obe su bile na podu, ruke su im bile oko kolena, a izgubljeni pogledi puni bola, i novih saznanja gledali su u prazno.
Tia je doduše bila daleko više šokirana od pretučene Bee. Nije nikad mogla ni sanjati da joj je sve bilo zapravo pred nosom, a ni ona, a ni ostali nisu primetili ništa čudno. Posebno kad je u pitanju njena najbolja prijateljica koju poznaje bolje od ikoga.
No, život nekad ima čudne načine kojima nas prevari, i uljuljka u osećaj sigurnosti gde poverujemo u sve što nam se servira. Verovala je u Beinu navodnu ushićenost novom vezom, umesto da je pritisla tada, bar bi znala razlog njene skrušenosti kad je rekla da ne sme priznati ko je on.
I dalje nije mogla da veruje koliki je gad zapravo Martin bio svo vreme. Nije mogla ni da shvati količinu mržnje i zlobe koja se krila u njemu.... I dalje se ježila od hladnoće u njegovom glasu, kad je drage volje objasnio šta je sve radio proteklih meseci, i dokle seže njegova mržnja.... i njegove bolesne namere...
***
Par sati ranije
Nije mogla verovati da je baš Bea ovde. Otkud ona? No i pre nego što je to pitanje postavila sama sebi počela je shvatati i povezivati stvari. Zar je bila sa Martinom? Kako? Zašto? Sva su joj ta pitanja bila u glavi, a odgovora nije bilo, jer sve joj je to bila isuviše nejasno.
Nije lagala kad je rekla da dobro poznaje Beu, i sad je nekako bila sigurna u to da nije baš potpuno svojom voljom počela tu vezu. Ako je to uopšte i bila veza, sudeći po njenim modricama, verovatno i nije. Tii se srce slamalo pri pogledu na povredjenu prijateljicu, osetila je peckanje suza u uglovima očiju, polako joj je prišla, ali se nije usudila da je dotakne, najviše zbog prestrašenog izraza na njenom licu.
"Hajde brže malo, šta se sad vučeš. Ne treba ni dva puta da pogledaš u to djubre." surovim tonom Martin je to rekao, misleći na Beu.
Tia je pobesnela. "Ne govori tako o njoj!" viknula je, a Martin je poleteo ka njoj sa besnim izrazom lica. Podigao je ruku u nameri da je udari, ali zaustavio se i stresao se nervozno, pri tom stišući pesnicu.
"Ne.." šapnuo je.. "ne bih mogao da uništim to lepo lice, koje tako podseća na Eloise.." i dlanom je nežno pomazio po obrazu, dok se Tia zgadjeno sklanjala.
Zašto on pominje njenu majku? Zaustila je da mu prebaci vredjanje uspomene na nju, ali stisak njene šake je sprečio. Skrenula je pogled i videla da joj Bea signalira da se stiša. Namrštila se, ali je pogledala ponovo ka Martinu kad je videla da i Bea skreće pogled ka njemu. Shvatala je šta joj želi reći. Na rubu je, verovatno mu vrlo malo fali da izgubi kontrolu.
Nije htela da samo tako sedi i dozvoli im da svoje planove sprovedu u delo, no bila je svesna i toga da nisu u poziciji da pokušavaju bilo šta. Strah je svakako bio dovoljan razlog, ali i činjenica da su bez konkretnog oružja, ono što je ona imala zahteva već malo planiranja. Klimnula je Bei, i sela je pored nje. Nekoliko minuta, a možda su i sati prolazili samo su sedele, a onda se Tia okrenula ka Bei.
Zašto Bea? bezglasno je pitala, dok su se gledale identičnim zelenim očima, u kojima su se suze ponovo radjale. Niz lice prebijene devojke par kapljica je već kanulo, i slilo se niz njenu bradu, pokušala je da se smiri dok joj je donja usna podrhtavala. Odmahnula je glavom slomljeno, i slegla je ramenima, nemoćna da dalje objašnjava. Nije imala snage da prizna svoju slabost i sramotu, jer se nije borila, nego je popustila pred pretnjama tog odvratnog čoveka.
Šmrcale su, koliko god da su zadržavale dah, trudeći se tako da budu što je tiše moguće, njhovo plakanje je nažalost, ipak privuklo pažnju. Mike se zgadjeno okrenuo, promrljao nešto i ljutito je izašao iz sobe, lupajući vratima.
Martin je nezadovoljno coktao. "No, no, nemoj više plakati Tia. Nema svrhe, a samo ćeš naružiti lice, a to će me naljutiti. Ne želiš da me vidiš stvarno ljutog, je l tako Beice?" sad je pričao dosta smirenije, premda je imao zao osmeh, posebno na kraju pitanja.
Tia je hitro okrenula glavu ponovo ka Bei, a njeno poniženo klimanje ju je još više zbunilo. Šta joj je taj čovek uradio?
"Vidim da si zbunjena. Pretpostavljam da mogu da ti ispričam sve, kad ionako idemo zajedno odavde. Da, da, odlazimo iz države uskoro, pa šta si mislila zašto sam tražio od tebe da poneseš pasoš? C, c.." sad mu je glas dobio odredjenu raspoloženu notu. Tii je taj ton još više uneo trnce u kosti.
"Vidiš, tvoj otac i ja...nismo se baš voleli. Ili bar ja njega nisam voleo. Uvek je bio bolji, viši, zgodniji, uspešniji...Shvataš šta hoću da kažem. Mučilo me je to, i činilo ludo besnim. No, kontrolisao sam se, jer je gad morao da bude tako savršen brat. Kako bih mogao da objasnim mržnju svetu?" rekao je, i odmahnuo glavom nezadovoljno. Naravno, njemu je ugled bio uvek previše bitan.
"No, da nastavim. To sam nekako i trpeo, ali kad se pojavila tvoja majka... Morao je u nju da mi uzme! Nikad nisam poverovao u to da je baš njega htela. Ne, kad sam ja taj koji je prvi video. Ali trpeo sam, i kovao osvetu i onda sam mu je uzeo, i to kad je već bila njegova žena. A onda se ubila.... nikad mu to neću oprostiti.." raspoloženje mu se menjalo kako je propovedao ovu priču, a Tia je bila sve šokiranija svim saznanjima... Osetila je kako joj se srce slama, i delić po delić smrskava u još sitnije komadiće, još kad je objasnio razloge smrti njene majke. Gad ju je silovao i još krivi njenog oca zbog njenog samoubistva...
"...A onda sam sredio i njega. Naravno, moralo je proći neko vreme, ali pre nego što sam ga gurnuo sa litice sve sam mu rekao... Svi ste mislili da je nestao, na neki način i jeste. Onda sam lepo preuzeo brigu o vama, kao da ste moja deca, što za mene i jeste bili. Tia, svakim danom si sve više ličila na svoju majku, i znao sam da će doći dan kad ćemo morati da odemo... Pokušao sam strpljivije da odradim ovo, da te spremim, ali onaj Adam je sve pokvario. Znaš li da je došao na milimetar da me otkrije? I eto čemu ovakvo ishitreno ponašanje. Neće mi te opet uzeti, ovaj put odlazimo zajedno, gde ćeš kao porcelanska lutka biti zauvek kraj mene." zastao je i blaženo se nasmejao, lutajući u svojim mislima i planovima.
Tia se više nije ni trudila da sakrije suze, nije ih čak ni brisala, samo je šokirano sedela i slušala njegove reči. Nije više želela da sluša to, ali iz nekog razloga nije mogla da podigne ruke i pokrije svoje uši. Ne...
"Sigurno se pitaš otkud Bea... Pa, znao sam koliko si vezana za nju i Alexa, i znao sam da bi njih dvoje prvi primetili nešto čudno... kad sam video da se dešava pomak u njihovom odnosu, znao sam da moram brzo da reagujem. Bilo je lako za Lauru da ga pijanog zavede, a kako se on i Bea nisu dovoljno približili, meni je bilo lako da mu misli odvučem na drugu stranu, naravno male doze droge koju sam svako malo stavljao u njegov čaj su dosta pomogle. Zar nisi primetila da je nestajao naglo, i često bio zbunjen? Nije mi bilo drago da mu to uradim, ali eto, morao sam. Napade na vas sam naravno ja iscenirao, svaki od njih. Morao sam da vas držim uplašenima, tako se najlakše manipuliše ljudima... Sa Beom je već išlo lakše. Laura mi je opet pomogla, i bilo je dovoljno jedno veče da drogiram Beu, iskoristim je, i posle ucenjujem snimkom. Običan slabić koji ničemu nije služio." ustao je i počeo da gestikulira rukama, ponovo menjajući raspoloženje.
"Tako je zbunjena i uplašena bila, nisam mogao da je trpim! A opet, trebala mi je. Šta misliš ko vas je odao? Sve mi je ispričala glupača, morao sam da prljam ruke da bi progovorila!" viknuo je gledajući u Beu.
"Mogao bih i da je se rešim.." promrljao je, a Tia je tad viknula "NE!"
Nije bilo šanse da mu to dozvoli, posebno ne kada je toliko propatila pored tog odvratnog čoveka. Tia nije mogla da veruje da joj je prijateljica prošla, a i dalje prolazi kroz takav pakao... Nije se mogla ljutiti na to što je rekla sve Martinu, ko zna koliko i kako ju je mučio...
Bea je sve vreme samo sedela, ne pomerajući se, davno je naučila lekciju kad je vrpoljenje u pitanju, a i ogromna kugla krivice, straha i stida joj nije dozvolila da čak i pogleda u Tiinom pravcu.
Martin je duboko udahnuo. "Dobro, za sad joj neću ništa. Ionako ovo nije mesto za takve stvari. Sutra ujutro krećemo. Prvo iz grada, pa kad shvate da te neće naći, idemo iz države, napokon. Predugo čekam na to Eloise moja..." nežno joj je rekao, i posegnuo rukom, ali kad je video da se Tia trznula, sklonio je ruku, škripavo se smejući.
"Neću još dugo biti strpljiv. Navikavaj se na novi život... Sad moraš večerati." okrenuo se i izašao, zaključavajući vrata za sobom.
Tia je odmah ustala i drhtavim rukama, čitavo vreme plačući, pokušala je da ih otvori, ali nije joj uspelo. Nije mogla ni prozor da otvori, a znala je da bi lomljenje stakla privuklo i previše neželjenje pažnje. Vratila se pored Bee, i prebacila je ruku preko krhkih ramena svoje prijateljice. "O Bea..." uzdahnula je slomljeno i obe su utonule u ćutanje.
***
Zora se već počela nazirati, u sobi je bilo jezivo tiho. Tii je strah sve više rastao u grudima, posebno kad je i sama primetila sivkastu boju neba. To je značilo da će uskoro jutro, a jutro znači da oni odlaze. Zašto nikoga nema? Tia je pomislila na Adama, i poželela je da ih nekako nadje i spase nju i Beu, ali je isto tako znala da za to nema šanse.
Nije nikako uspela ni da se približi svojoj torbi, a kamoli da nekako iskoristi telefon. Sve nade koje je imala, sad su potonule, u njoj nije ostalo ničeg osim straha i bola. Bože, zar će stvarno morati da ode sa tim čovekom? Je l planira da je ubije? Nije mislila da je tako.
Pre će biti da planira da živi sa njom, na neki bolestan način. Iz njegovog pričanja jasno je shvatila da on veruje da je ona njena majka. Ne želi li valjda i nju na takav način? Stresla se.
Pre će se ubiti nego što će mu dozvoliti da je takne.
Samo je želela da ona i Bea odu odavde, izvuku se, i nekako pokušaju da nastave dalje. Morala je pomoći prijateljici da se oporavi.
Kako su minuti prolazili, zora je već prešla u rano jutro, i Martin i Mike su počeli da pakuju stvari. Vrlo brzo sve je bilo spremno, Tia je padala u sve veći očaj, posebno kad je poslednja stvarčica bila spakovana. Obojica su ustali, i pošli ka njima.
"Vreme je, ustajte."
Tia je poraženo zatvorila oči na tren, pa je nekako uspela da skupi hrabrost i ustane. Bolno je zastenjala kad je ispravila noge, ledja su je pakleno bolela od ukočenosti. Znala je da njeno oklevanje može nauditi obema, pa je stisla zube i potpuno se ispravila. Pretvarala se da popravlja odeću, dok se u stvari navikavala na stojanje, nakon što je čitavu noć sedela u istom položaju.
Okrenula se ka Bei, i pomogla joj da ustane. To je duže trajalo, ali ipak su zajedno uspele. Tia se okrenula, pa kad je videla da ih ne gledaju tako pomno, već brišu sve dokaze da su bili tu, prebacila je Beinu ruku preko svojih ramena. Bea je skrušeno pogledala.
"Tia, zašto mi pomažeš?" šapnula je promuklim glasom.
"Šššš, idemo sad..." odvratila je Tia.
Izašli su iz sobe i onda su povukli ka džipu sa zatamnjenim staklima. Bilo je vrlo hladno, tresle su se, i posrtale. U vazduhu se osećeo čudan naboj, Tia se okrenula oko sebe, osetila je čudne trnce pri dnu vrata.
Zbog njenog osvrtanja, okrenuli su se i Martin i Mike. Pomislili su da je zastala zbog Bee, pa su besno prišli.
"Znao sam da je trebalo da te se rešim!" dreknuo je Martin. Gurnuo je Bea, koja je tako slaba odmah pala na hladno i vlažno tlo, a Tia je viknula "Pusti je!"
"Ućuti! Dosta mi je čekanja!" uhvatio je za nadlakticu i povukao.
"Ne!" vikala je i otimala se. Martin se zaustavio kad ga je iznerviralo njeno vrpoljenje.
"Polazi." siknuo je besno, uhvatio je za kosu i povukao, a onda ih je prenuo glasni muški glas.
"Sklanjaj svoje šape sa nje!"
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Malo teži nastavak, ali napokon se saznalo sve o Martinu. Ne brinite se, sledi mu ono što zaslužuje.
Svi znate ko je došao na kraju :D
Ljubim vas :*****