Besnela je u sebi zbog ovih vesti. Nervozno je cupkala nogom, a imala je utisak da joj para izlazi na uši koliko je ljuta. Nije moguće da joj je Alex ovo uradio. Istina, on nema pojma šta se desilo, ali nije baš ovo morao da smisli! Poželela je da psuje i viče na sav glas, ali naravno da to nije mogla da učini, i zato se zadovoljila cepanjem nekog glupog časopisa koji je našla u autu. Joshua je srećom sedeo na prednjem sedištu, pa nije mogao da vidi šta ona radi jer je podigla pregradu izmedju njih.
Poslala je Bei kratku poruku koja je glasila Moramo da pričamo. Hitno.
Obe su znale da to hitno znači da se taj razgovor mora obaviti u što kraćem vremenskom roku. Odavno su napravile taj znak, kao i mnoštvo drugih skraćenica kojim se koriste kada žele da saopšte nešto jedna drugoj, a ne mogu u datom trenutku izravno reći ono što žele.
Videla je da je iznenada počela jaka kiša da pada, ali je svejedno bez većeg razmišljanja izašla iz auta nakon što ih je za nju otvorio Josh. Rekao joj je da ga tako zove, i da su u obavezi da joj uvek otvore vrata, i da je to jedan deo gde je mogu zaštiti. Nije mislila da se buni uopšte, od kako se setila kako se uplašeno osećala onog momenta kada je mislila da je neko prati sinoć. Skupila je oči jer je očekivala da je spopadnu krupne kapi kiše, ali ih je, istog trena kad je iskoračila iz auta, otvorila.
Pored otvorenih vrata, Josh je držao za nju i otvoren ogromni, crni kišobran. Zahvalno mu se nasmešila, i pošli su brzim korakom ka ulazu. Dotle su morali proći kroz dvorište parka koji je bio pred fakultetom, i Tia je tu i tamo morala da poskoči kako bi preskočila koju baru koja se formirala na stazi. Studenti su bili raštrkani na sve strane, i kako niko nije očekivao kišu, s obzirom da je već jesen, nije znala što je niko nije očekivao, svi su obraćali pažnju da se što pre sklone u zaklon, ili su brinuli da zaštite svoje frizure.
Niko nije obratio posebnu pažnju na nju, a ni na činjenicu da za njom korača telohranitelj obučen u crno i nosi joj kišobran. U sebi se zahvalila nebu na ovom pljusku, i tiho je odahnula od olakšanja. Znala je da će doći momenat kad će morati da se nosi sa iznenadjenim pogledima, i znatiželjnim pitanjima, ali želela ga je odložiti što je duže moguće. Ne daje joj se objašnjavati sad i to da im ipak jeste potrebno dodatno obezbedjenje.
Ubrzo se našla unutar zgrade univerziteta, i sačekala je da Josh zaklopi kišobran i krene za njom.
"Ne morate me čekati gospodjice. Koračam brže od Vas, brzo bih Vas našao." susretljitvo joj je rekao.
"Tia, molim te. Rekla sam da nema persiranja." strogo je rekla.
"A, ako ti kažeš da me uvek moćeš stići, onda ću pokušati da se naviknem na to, i neću te čekati. Ali biće mi potrebno vremena." ćaskala je sa njim. "Tako da ne zameri ako te sačekam još koji put, ili se okrenem da proverim je l' si još iza mene. Ipak smo zajedno tek nešto manje od pola sata."
"Nema problema gospod....Tia." ispravio se kad ga je pogledala prekorno. "Bitno je samo da ste zaštićeni kako treba. Čekam Vas ispred." rekao je kad je primetio da je stala ispred jednih vrata.
"U redu, vidimo se kasnije." otvorila je teška vrata, i pogledom je odmah potražila Beu po sali. Našla ju je u trećem redu, i požurila je ka njoj, nadajući se da će uspeti da joj kaže bar deo vesti dok ne dodje profesor.
"Šta se dešava, zašto si tako nervozna?" Bea je tiho pitala kako ih ne bi niko čuo.
"Adam se vratio." Tia je bacila tu bombu od vesti, i samo se okrenula ka napred.
"Molim? Kako to? Kad? Otkud znaš?" bacala je tipična pitanja Bea.
"Da, da, lepo, sinoć sam saznala, i to tako jer je došao kod nas na večeru." zajedljivo je govorila Tia, iako se nije više tako loše osećala zbog Adamovog dolaska.
"Djubre. I šta sad, misli da ostane ovde?"
"O da, radiće sa Alexom." zakukala je Tia.
"Sereš. Hu, sad će biti problem izbegavati ga." Tia je klimnula na to.
"A to nije ni najgore. Spremamo jebeni banket za njega i strica. I naravno ja moram pomoći u organizaciji." nadurila se, ali više zbog činjenice da nije ni imala priliku da odbije ovo. Bea se nasmejala, a nakon što se smejala čitav minut, veselo je frknula.
"A Tia, izvini, ali ne bih ti bila u koži. Da Alex zna, možda bi i mogla da odbiješ, a ovako i on, a još i Martin. Jebi ga. Ali zovi me kad god osetiš da ne možeš izdržati." rekla je brzo jer je videla da profesor već ulazi u salu.
Tia je čitavo predavanje pokušavala da smisli neki dobar razlog zbog kojeg bi ipak mogla odbiti sve ovo, ali nije se mogla dosetiti nijednog dovoljno uverljivog i za Alexa i za strica.
I zato se, par sati kasnije, pokunjeno vraćala kući, vukući noge kroz dvorište. Josh ju je pitao da li je dobro, a ona mu je samo odmahnula, ne obraćajući pažnju čak ni na to da joj je ponovo persirao. Nije joj bilo ništa, bila je samo veoma nervozna, jer znala je, bude li Adam nešto pokušao, nije bila sigurna da će mu se moći odupreti. No, daće sve od sebe. Naravno pod uslovom da je on uopšte promenio svoje mišljenje. To što ju je sinoć posmatrao malo znatiželjno ne znači ništa. Nije joj on kriv što se onda i dalje nada kao najveća glupača na svetu.
Duboko je udahnula skupljajući hrabrost, i potražila je ih je svu trojicu čim je ušla u kuću. Ali iznenadila se kada je zatekla samo strica u dnevnom boravku. Izgleda da su on i Alex već imali sve isplanirano, na njoj je bilo da samo nadgleda čitav proces pripreme. Odahnula je sa olakšanjem, jer ipak nikad nije zapravo pravila ovakve zabave. Alex bi unajmio ljude obučene za to, i onda bi on prošao kroz čitav proces sa njima.
"Ali kako si več završna godina na studijama, to znači da već sledeće godine možeš u galeriju. Možda ćeš je čak i voditi. Moraš znati kako da organuzuješ ovakve zabave. Tako ćeš prikupiti najveći broj klijenata." stric ju je savetovao, a ona je ugušila sitan osećaj neugodnosti. Nije to želela svim srcem istina, ali ovako su ona i Alex uvek zajedno, podsetila se. I zato se primorala da se koncetriše i udubi u čitav plan. Bilo je negde oko ponoći kad su završili sve, i ipak jeste donela neke odluke oko čitave te strke. Nije baš bila ni veliki ljubitelj tih pompeznih zabava, ali shvatala je da bez njih ne može.
Iscrpljena i potištena, ovaj put nije osetila da je neko posmatra.
...
Tri večeri kasnije, Tia je stajala ispred velikog ogledala u svojoj sobi, i popravljala je ruž. Zapravo ga je zamenila za crveni. Šminkerka joj je stavila neku čudnu narandžastu boju koja joj se nije dopala, iako joj je lepo stajala uz čitav make up. Zapravo i nije nosila puno šminke, malo sive senke i maskara na očima, i drečavi ruž. Kosa joj je u krupnim talasima padala sa desne strane ramena, sa leve zalizana na tu desnu. Nosila je crnu, usku haljinu sa tankim bretelama i smelim dekolteom.
Zadovoljna celukupnim izgledom, dotakla je još malo kosu i napokon izašla da dočeka goste. Zbog visokih peta, nešto sporije je silazila na stepenice, i tako još jednom pogledom obuhvatila čitavu prostoriju. Veliki lusteri bacali su žućkastu svetlost na čitavu sobu, a nežni cvetni aranžmani krasili su svaki sto, zajedno sa svećama u boji lavande. Mnoštvo konobara bilo je spremno da dopuni čašu kad god bi bila već do pola ispijena, hrana je bila vrhunska, a u uglu prostorije je bio i orkestar.
Šetala je po prostoriji, i pazila na svaki detalj, nervozno iščekujući da će nešto iskrsnuti u poslednjem trenutku, ali je u podsvesti znala da nema šanse da se tako nešto desi. Sve je odlično isplanirano, čak i kako da se postupi u slučaju da nešto stvarno iskrsne. Što je značilo da je potpuno slobodna da u miru dočekuje goste zajedno sa Alexom, čitavo veče se ljubazno osmehuje svakakvim ljudima, i vodi razne i bezbrojne beznačajne razgovore. Drugim rečima, žestoko će se dosadjivati.
U trenutku kad su prvi gosti ušetali u veliku salu, ona je susrela pogled Adamovih plavih očiju. Vrata sale bila su postavljena tako da se vide ulazna, što je značilo da su uvek mogli videti ko dolazi, i mogli su se pripremiti na svaki susret. Osim što nju ništa nije moglo spremiti na udar čežnje koji je osetila kada ju je proboo strastvenim plaventilom. Odmerio ju je lagano, potanko uživajući u svakom pedalju njenog tela utegnutog u usku haljinu, i nije se mogao promašiti zainteresovani i vatreni sjaj u njegovim očima.
Tianna ga nije primetila jer je i ona njega odmerila podjednako temeljno. I umalo se srušila od vrućine koja joj je zahvatila telo. Bio je predivan. Nosio je crno odelo, sa belom košuljom, bez kravate. Crna boja bila je u savršenom spoju sa njegovim sjajnim očima i svetlo smedjom kosom, koju je očešljao na stranu.
Polako im je prilazio, i namerno je poljubio u obraz a onda joj je poklonio i zločesti osmeh. Zadirkuje me, pomislila je, u isto vreme i očarano i besno.
Dva sata kasnije, imala je utisak da će joj vilica dobiti trajno oštećenje od količine lažnog osmehivanja. Nije da ona nikad nije prisustvovala ovakvim dogadjajima, naprotiv, ali večeras ju je sve posebno iritiralo.
Osećala se nervoznom. Sve vreme je opet imala iritantan utisak da je neko posmatra, i to ne samo Adam i obezbedjenje, bila je ubedjena da ovo nisu bili dobronamerni pogledi. Nije znala otkud joj taj osećaj, ali možda ne bi trebalo da ga ignoriše.
Sklonila se u stranu kako bi se malo smirila, a zauzvrat se samo više iznervirala.
"Tia, mogla bi malo više da se potrudiš." rekao joj je stric. "Ne treba da se kriješ po ćoškovima, već da kružiš kroz salu i da zabavljaš goste."
"Pa do malo pre sam to i radila. Treba mi malo predaha." pokušavala je da se što više iskontroliše, jer nije htela da plane sad.
"Istolerisaću jer ti je prvi put da aktivno učestvuješ i u planiranju. Ali moraš se više truditi. Znam da je naporno, ali one ajkule tamo prate svaki tvoj korak, u tvom je interesu da ti nadju što manje zamerki svaki put." znala je da joj želi samo najbolje, i zato je klimnula glavom, i rekla mu da dolazi za minut.
Izdržala je još pola sata, a onda je prosto izašla na balkon jer je žudela za tim da oseti malo svežeg vazduha. Naslonila se na ogradu i samo je zurila u vrt. Šta mi je? zapitala se.
Verovatno je sve posledica umora i nakupljenog stresa, zaključila je. Okrenula se i ledjima naslonila na ogradu, odlučivši da se malo iskulira na terasi, a onda će se vratiti unutra, zgrabiti Beu za ruku i prebroditi ostatak večeri. Ionako su svi već polupijani, niko neće primetiti da se zalepila za prijateljicu.
Začula je nekakav šum iz pravca vrta, i naglo se okrenula. Napeto je osmatrala okolinu, ali nije videla ništa čudno. Ali osetila je, ponovo, da je neko posmatra. Ali, to nije bilo moguće. Niko nije tamo u ovo vreme, a sigurna je da niko od gostiju nije izlazio pre nje. Odmahnula je glavom, možda mi se učinilo, pomislila je.
Počela se okretati ka vratima kako bi se vratila, kad je krajičkom oka primetila senku kako ide ka njoj. Srce joj je poludelo a strah je udario posred stomaka. Dahnula je prestrašeno i brzo je krenula unapred.
I udarila u nekoga.
Zamalo je vrisnula, ali srećom odmah je podigla pogled i videla da je Adam izašao za njom. Odahnula je i naslonila se na njega.
On je pogledao po okolini, ali nije primetio ništa.
"Je l si dobro? Treseš se." pomazio je po rukama, a ona osetila kako joj se koža ježe svuda kuda su je njegove ruke dotakle.
"Jesam, samo mi se učinilo da sam videla i čula nekoga. Ali učinilo mi se samo. Stres, znaš." nervozno se nasmejala, jer nije znala šta drugo da uradi.
Adam je još jednom dobro osmotrio vrt, a onda je pogled spustio na nju. Neko vreme su se samo gledali-zelene u plave oči.
Osetili su kako ih obuzima dobro poznati naboj, počeli su da dišu dublje, a onaj osećaj ih je terao da se pribiju jedno uz drugo.
Onda je Adam iznenada spustio svoje usne na njene.