Dok je hodao niz hodnik Westville Higha, kao po običaju, pitao je sebe jedno isto pitanje - Šta uopšte traži ovde?
Odavno je želeo da ode. Ne samo iz škole, već iz Havena uopšteno. Ovaj grad nije bio za njega, previše mali, previše skučen, gde je svako znao svačiju priču i gde su tračevi bili neophodni koliko i voda za piće.
Ne, on je želeo da živi daleko, u velikom gradu gde nikog nije bilo briga što je, sa samo 18 godina, istetoviran od glave do pete. Gde niko nije mario za njegov izgled i ponašanje i gde mu niko nije sudio po tome šta nosi, koji auto vozi i sa kim se druži. Bilo mu je muka od ovih paćenika, od ljudi kojima će vrhunac života biti i ostati srednja škola.
Toliko je priželjkivao da pobegne i da se nikada više ne osvrne, ali nije mogao. Morao je da sačeka makar do mature. Morao je zbog majke i Summer, nije mogao da ih napusti. On nije bio njegov otac.
Zašao je za ugao i odmah mu se u vidnom polju pojavila ona. Gospođica ''moj život je savršen i dobijam sve što poželim''.
Koliko mu je samo išla na živce. Nije mogao da porekne da je bila lepa, štaviše, ponekad bi uhvatio sebe kako noću, pred spavanje, razmišlja o njoj, ali to nije imalo nikakve veze sa osećanjima. Bila mu je zgodna, to je sve. Rado bi je strpao u krevet i iskoristio. Jedino je za to i bila dobra.
Tatina ćerkica, verovatno nikada nije morala da se pomuči za nešto u svom lagodnom, beznačajnom životu. Jedino što joj je bilo važno su popularnost, krpice i onaj maloumni Boone Hunt. Tipično...najlepša devojka u školi i kapiten ragbi tima. Mrzeo je sve u vezi njih.
''Vaše snobičanstvo.'', naklonio joj se, prolazeći pored Harley Greer i njene grupice vernih ulizica, ono što ona naziva prijateljicama.
''Nosi se neandertalcu.'', uzvratila mu je, gledajući ga sa visine.
Frknuo je na to i samo otišao dalje.
''Zašto mu dozvoljavaš da te izbaci iz takta Har? Nije vredan toga.'', rekla je Lacey.
''Odvratan je. Neću da mu dozvolim da me ponižava.'', odgovorila je.
''Možda bi trebala da kažeš Boonu da te maltretira.''
''Nikako, ovo je moj problem. Boone nema ništa s tim, uostalom, on je previše fokusiran na fudbalsku sezonu, ovo im je ipak poslednja godina. Hajde, zakasnićemo na algebru.'', zalupila je vrata od ormarića.
Dok je prolazila pored učionice 3B, krajičkom oka zapazila je Dasha Harpera. Bio je u krugu prijatelja, koji su se glasno smejali nečemu što im je pričao. Ruka mu je nonšalantno bila prebačena preko ramena Melanie Stake, školske kurve. Taj nadobudni seljak...odmah je osetila kako bes raste u njoj.
Mnoge devojke su se ložile na njega, a Harley nije mogla da vidi po čemu je on toliko privlačan. Okej, bio je visok, mišićav, oštre, jake muške brade i lepih smeđih očiju. Imao je predivan osmeh, ali pored toga, ništa drugo nije bilo privlačno na njemu.
Odvratne tetovaže unakazile su mu telo, a pored toga, bio je odvratan. Konstantno se opijao, pušio travu, pravio nered po gradu. Bio je problematičan kreten, koji je sebe smatrao boljim od svih. Kako da ne...jedino što je on bio, po Harleynom mišljenju, je luzer. Odvratni, egocentrični manijak.
Jedva je čekala dan kada ga više neće gledati.
Tužna istina je bila ta da ga je nekada smatrala savršenim. Istina, sviđao joj se, ali to je bilo još u osnovnoj, pre nego što je postao školski nasilnik i pre nego što je i nju počeo da zadirkuje. Sada ga je mrzela iz dna duše.
Ali nije želela previše snage da troši na negativne misli. Nije imala vremena za to, uostalom, nije bilo svrhe. Što bi se trošila kada je imala sve što je želela...dobre ocene, bliske prjatelje, popularnost i savršenog dečka. Dash Harper je bio samo beznačajna smetnja. Lacey je bila u pravu, ne treba da dozvoli da je njegovi komentari dotiču. Znala je jako dobro da to radi samo da bi je povredio, mada joj nikada nije bilo jasno zbog čega. Ona njemu nikada ništa nažao nije učinila.
Pre nego što je stigla da se zanese sa razmišljanjem o tome, profesor je ušao u učionicu i počeo predavanje.