Nakon još sat vremena vožnje, napokon sam stigla kući. Parkirala sam se u garažu pazeći da ne ogrebem kola, pošto mi ne bi bio prvi put. Izašla sam iz kola i pokupila sve stvari iz gepeka, te se ponadala da me majka neće ubiti zato što joj se nisam javljala do malopre.
Zaključala sam kola i ušla u kuću, što je moja majka odmah čula.
"Stigla si dušo!" Rekla je virkajući iz kuhinje sa smesom za palačinke u rukama. Iznenadilo me je to da nije ljuta, ali sam se pravila kao da je sve u redu.
Klimnula sam glavom dok sam odlagala patike u cipelar.
"Sa kojim to prijateljima si bila, videla sam poruku." Rekla je sa ogromnim smeškom. To objašnjava njeno raspoloženje.
"Sa onim koje sam malopre upoznala, mama." Rekla sam penjući se uz stepenice da bih ostavila moje stvarčice gore.
Ponekad zaista ume da davi.
"Posle ćes nam sve ispričati!" Razdrala se, dok se kikotajući vraćala u kuhinju.
Odložila sam sve stvari kod vrata, dok sam odmah išla ka kupatilu da se okupam, ne bi li što pre legla da spavam. Preumorna sam.
Spremila sam šta ću da obučem i odmah sam ušla pod tuš. Pustila sam vrelu vodu da spere sav pesak sa mene. Kosa mi je bila skroz umršena od slane vode, ali dobar šampon mi je skroz sprao svu so, a regenerator je odmrsio.
Kada sam izašla iz wc-a, samo sam navukla pidzamu i legla da spavam, ne mareći za činjenicu da mi je kosa i dalje u mokra u peškiru.
***
Nemirno sam spavala valjajuci se po krevetu pokušavajući da otvorim oči. Sunca ovog puta nije bilo da me probudi pošto sam ovaj put spustila roletne, medjutim nešto drugo je uspelo da mi poremeti san.
To je bio ovaj peškir na glavi koji me je ubijao u pojam i koji mi je iščupao pola kose. Tako pospana sam išla ka kupatilu i kada sam se videla u ogledalu, izgledala sam užasno. Moraću dosta da se pozabavim kosom ako želim da izgleda iole normalno, ali pre toga moram da doručkujem pošto od juče ništa nisam jela.
Teturala sam se niz stepenice kao da sam pijana, nadajući se da mi je majka spremila doručak.
"Dobro jutro" Oglasila se moja majka.
"Cao svima" Rekla sam u čudu dok sam izvlačila stolicu. Od kada mi doručkujemo zajedno?
Čulo se samo lupkanje tanjirima i smeh moje sestre Grejs dok je gledala neki crtani na telefonu.
Nasmešila sam joj se, na šta je ona ustala i zagrlila me. To je bilo toliko iznenada, ali sa mojom mladjom sestrom uvek je tako.
"I kako je bilo sinoć na plaži? Da li je ispunila tvoja očekivanja?" Upitao me otac znatiželjno dok su se Viktorija i Grejs vratile na svoja mesta.
"Da, svidela mi se, danas idem opet da volontiram sa prijateljicom." Rekla sam sečući kajganu koju je moja majka spremila.
Mama i tata su se pogledali preko stola i u isto vreme su se okrenuli ka meni sa velikim osmehom na licu koja sam jela u tišini.
"Nismo očekivali da ćes tako brzo da se uklopiš." Tata je konstatovao.
"To su samo dva nova prijatelja tata" Rekla sam, podsećajući ih na činjenicu da im još nisam skroz oprostila.
"Polako, ima vremena" Dobacila je mama uhvativši Ričarda za ruku, nakon čega su se opet osmehnuli jedno drugom, naterajući me da žalim što sam im uopšte pomenula bilo šta.
Ostatak doručak smo pričali o tatinom poslu i ja sam im pomenula da izlazim večeras, na šta su samo klimnuli glavom, a u Australiji kada sam im pomenula izlazak sa prijateljima hteli su da me zaključaju u sobu. Tek sada shvatam koliko zapravo nisu voleli blazerse.
Kada sam završila sa jelom i vratila se u sobu, dok sam gledala sta mogu da obučem večeras. U takvom haosu, stigla mi je poruka od nepoznatog broja, pa ušla sam da vidim o čemu je reč.
Zdravo Florence, da li bi bila raspoložena da se večeras vidimo, da ti pokažem grad? Nadam se da nisi zaboravila 🙂
-Mateo
Čim sam pročitala poruku, srce mi je zakucalo jače. Pozvao me je da se vidimo! Bila sam presrećna , skakutala sam po sobi i taman kad sam htela da potvrdim, setila sam se da večeras idem na plažu, a kasnije na žurku. Udarila sam nogom o pod, iznervirana što sam ikada pristala na volontiranje sa Medison. Dodjavola! Samo sam ja ovoliki baksuz!
Baš sam se smorila, nisam želela da ga odbijem ali izgleda da ću morati, baksuz, kažem ja. Da me je bar pozvao sutra, sve bi bilo mnogo lakše! Razmišljala sam šta da mu napišem a da mu stavim doznanja da bih, ali da ne mogu danas. Sela sam na krevet sastavljajući poruku
Zdravo Mateo, nisam zaboravila ali već sam obećala Medison da ću volontirati danas sa njom, pa ćemo posle otići na neku zabavu. Nadam se da se ne ljutiš ako pomerimo za neki drugi dan :)
-Forence
Kliknula sam dugme "pošalji" dok sam skakutala po sobi čak iako sam ga odbila, jednostavno mi je bilo simpatično to što se javio prvi. Bacila sam telefon na krevet dok sam isprobavala svaku moguću haljinu, kao da me je sam djavo spopao. Probala sam sve postojeće boje, ali na kraju sam se odučila za crnu lepršavu haljinu sa cvetićima, koja je bila strukirana i savršeno mi je stajala. Svaki put kada je obučem, podsetim se koliko sam zgodna! Spakovala sam i bele sandale koje su me činile jos višom nego sto jesam, ali volela sam svoju visinu, osećala sam se nekako moćno, pogotovo kad mi se doda jos koji centimetar više.
Kada je sve bilo spremno, opeglala sam kosu i obukla moju klasičnu kombinaciju šorca i majice, zamolivši oca da me odveze pošto mi nikako ne bi dao da idem sama maminim kolima, a još gore njegovim. Na moju sreću pristao je i to sa nekom srećom u očima. Ipak nije sve toliko loše.
Usla sam u kola sa svim mojim stvarima u rukama, dok sam pisala poruku Medison obaveštavajući je da sam krenula.
Otac me nije mnogo zapitkivao, samo je pustio neku rok muziku na putu do Asbury Parka i zajedno smo pevali sve do gore.
"Lepo se provedi" Rekao je nakon što me je odbacio do plaže, na šta sam mu se samo nasmešila. Dok se on uputio ka izlazu, pogledom sam preletala preko plaže i bilo je krcato. Medison i ostala ekipa su već sakupljali djubre sa plaže, dok sam ja potrčala ka njima ostavljavši torbu stvari na barskoj stolici. Zavezala sam labav rep i pridružila sam im se.
"Zdravo Florence, napokon si stigla!" Rekla je Medison dok me je skočila u zagrljaj. Mirisala je na neko tropsko voće i izgledala je kao da je izašla iz magazina, čak i u ovom izdanju. Kada me je pustila, upoznala me je sa ostalim volonterima.
"Društvo, ovo je novi član ekipe Florence i ona će nam pomagati u čišćenju plaže danas." Rekla je zadihano gledajući u šest devojaka i četri momaka ispred sebe.
"Zdravo, ja sam Florence, drago mi je." Rukovala sam se sa svima pojedinačno i polako sam počinjala da se uklapam. Bilo mi je drago da ipak nisam upala u ono bogato društvo koje me je toliko plašilo.
"Pa Florence, šta te dovodi ovde?" Upitala me je devojka zlatno plave kose koja je bila iznimno niska, zapamtila sam da se zove Kejli. Svi su gledali u mene, pa sam odlučila da skratim priču.
"Tatin posao, preključe sam došla ovde." Izbegavala sam da govorim o bolesnoj sestri, to je bila privatna stvar koja se nije ticala nikoga ovde. Malo mi se promenio izraz lica kada sam se prisetila Grejs. Kao da me je ta tema naterala da se uozbiljim.
Taman kad je Kejli htela da sazna sve o meni sudeći po njenoj uzbudjenosti, Medison se ubacila prekinuvši je.
"Manje priče više rada devojke" Dobacila je gurajući mi crni dzak u kojem bi trebalo da ubacujemo djubre, koje je bilo posvuda. Nije se bas toliko videlo, ali ispod peska bilo je svega i svačega. Kada smo Kejli i ja završile u istom timu na drugom kraju plaže, nije mi dala mira od pitanja. Moram da priznam da je bila jako smešna, tako da mi nije bilo dosadno sa njom. Lako sam se opustila.
"I onda tek tako, ja završim ovde sa Majklom, dečko kojeg sam prezirala" Rekla je pričajući mi o svom ljubavnom životu dok je bila iza mene. Za ovih desetak minuta koliko je poznajem saznala sam svašta, od omiljene boje do dečka koji joj je slomio srce u sedmom razredu.
Dok sam slušala kako mi se Kejla ispoveda, ispred sebe sam čula smeh. Digla sam glavu i uvidela kako grupa od sigurno sedmoro ljudi pije pivo i baca limenke u vodu, dok su oponašali jednog iz ekipe volontera.
"Ko su ovi kreteni ispred?" Upitala sam pitala Kejlu. Zar je moguce da čistimo plažu i neko na naše oči baca djubre?
"Navikni se, to su ti Luke i njegovi prijatelji. Nemoj tako da ih gledaš, provaliće."
Vratila sam pogled na nju, zbunjeno je gledajući. Da li je moguće da niko ništa ne preduzima?
"Zašto samo stojimo dok oni bukvalno pljuju po nama?" Nisam shvatala šta se dešava i zašto se svi prave kao da je sve okej, a očigledno nije. Treba čistiti ovoliku plažu na sto stepeni.
"Opušteno Flor, nemoj da praviš nikakve ishitrene poteze, kada oni budu ustali pokupićemo te limenke." Kratko je rekla, nastavljajući da kupi djubre.
Nisam mogla da verujem šta čujem, ja da čistim za nekom razmaženom decom koja nemaju ni mrvicu kućnog vaspitanja? E pa neće moći.
Bacila sam dzak dok sam besno koračala ispred sebe. E pa ako niko neće ništa da preduzme, moraću ja. Sunce me je pržilo, ali ovaj prslučić volotnera koji sam uzela sa barske stolice me je štitio.
Kada sam im se približila, prvo sam osmotrila situaciju i shvatila da su ovo definitivno neki bogataši. Pili su neko skupo pivo dok su ležali na nekim plavim peškirima. Učinilo mi se da predugo stojim, pa sam odlučila da odmah predjem na stvar.
"Zašto bacate limenke kada vidite da čistimo ispred vas?" Besno sam upitala i tek kada sam izgovorila ovu rečenicu, shvatila sam koliko sam detinjasto zvučala. Svi su ćutali nekoliko sekundi, dok dve plavuše nisu prasnule u smeh.
"Šta je smešno?" Upitala sam
"Da nećeš možda da nas biješ?" Nastavile su da se cerekaju ko nenormalne, dok je meni malo falilo da im počupam kose. Pokušavala sam da se smirim i taman kad sam htela da se odbranim, muški glas se umešao.
"Šta je tvoj problem?" Rekao je dečko kratke braon kose i plavih očiju, koji je izgledao neverovatno.
"Šta je moj problem? Zar ne vidite koliko dugo čistimo ovu plažu da bi ljudi poput vas bacali smeće ovde." Povisila sam ton, zamišljajući koliko sam crvena u licu. Dodjavola! Verovatno izgledam kao neko besno dete koje nije dobilo sladoled od mame i tate.
"Ljudi poput nas? Možeš li mi pojasniti kakvi su to ljudi?" Zabavljeno je govorio.
Odjednom, osetila sam nečije prisustvo iza mene i kada sam se okrenula, videla sam Kejlu.
"Izvinite na nesporazumu, rekla sam joj da vas ne ometa, ali ona nije htela da me posluša" Pričala je, a ja nisam mogla da verujem šta čujem.
"Šta? Jeste li vi ljudi odlepili? Zar ne vidite da ih uopšte ne dotiče šta govorim, a vi im se još izvinjavate?" Okrenula sam se ka volonterima i primetila sam da me Medison upozorava pogledom. Šta je sa ovim ljudima?
"Ni ti?" Oči su mi se zaustavile na njenima.
Ona je odlučila da se pravi kao da me ne poznaje , pa je samo skrenula pogled na drugu stranu.
Izneverili su me, zašto bi im pomogla? Bacila sam svoj prsluk na pesak dok sam ljuto koračala ka baru da uzmem ključeve od kola. Sve sam pretražila i kada sam shvatila da nisam došla mojim već tatinim kolima, ušla sam u toalet da ga pozovem da dodje po mene. Još mi fali da neko vidi ovaj blam.
LUKE POV.
Slušao sam kako Trent baca neke glupe fore, ispijajući svoje pivo. Pravio sam se da ga slušam, ali nisam imao pojma o čemu govori. Gledao sam kako ismejavaju nekog volontera i gadjaju ga limenkama, šta je on samo ignorisao. Tako mu i treba kad ne ume da stane za sebe.
Odjednom, kroz moje "Rey Ban" naočare, video sam žensku figuru kako nam prilazi, pa sam naočare spustio na nos.
"Zašto bacate limenke kada vidite da čistimo ispred vas?" Odjednom je rekla. Izgledala je uzrujano. Nisam baš obraćao pažnju na njene reči, nije me zanimalo. Imala je dugu braon kosu i lepe zelene oči. Bila je visoka, vitka i veoma zgodna, što je privuklo moju pažnju da je ipak saslušam. Nisam je pratio, ali sam čuo kako joj se Bjanka i ostale devojke smeju.
"Šta je smešno?" Drsko ih je upitala, dok sam ja samo izvidjao situaciju, zanesen njenom lepotom. Lice joj se mrštilo od sunca a rekao bih i od besa.
"Da nećeš možda da nas biješ?" Sada su se preglasno smejale, pa sam odlučio da se umešam. Svakako je ova devojka dala sebi i previše za pravo.
"Šta je tvoj problem?" Rekao sam smireno, spuštajući glavu da bih je pogledao u oči. Uzvratila mi je pogled pun gadjenja.
"Šta je moj problem? Zar ne vidite koliko dugo čistimo ovu plažu da bi ljudi poput vas bacali smeće ovde!" Zagrmela je na mene, dok je u licu bila crvena. Izgledala mi je smešno u ovom trenutku. Da nisam bio raspoložen, verovatno bih joj svašta rekao.
"Ljudi poput nas? Možeš li mi pojasniti kakvi su to ljudi?" Ironično sam se nasmejao, dok se neka devojka pojavila iza nje, obrativši se meni.
"Izvinite na nesporazumu, rekla sam joj da vas ne ometa, ali ona nije htela da me posluša" Uplašeno mi se pravdala neka niska brineta koju nisam ni pogledao. Savršeno, taman će ova druga da shvati sa kim ima posla.
"Šta? Jeste li vi ljudi odlepili? Zar ne vidite da ih uopšte ne dotiče šta govorim, a vi im se još izvinjavate?" Drala se na svoju ekipicu, dok sam ja polako gubio živce. Nemam vremena za ove klinke.
"Ni ti?" Pitala je drugaricu sa nekom tugom u glasu. Nisam gledao u njihovom smeru, gledao sam okolo i nadao se da će ova predstava brzo da se završi.
Bacila je žuti prsluk na pesak i samo otrčala sa plaže do bara. Pratio sam je pogledom, dok mi je ona devojka nešto govorila.
"Izvini, neće se više ponoviti, nova je, nije znala." Govorila je, a ja sam i dalje gledao u pravcu bara.
"Da li je sve okej" Nije prestajala da me davi, pa sam morao da je oteram.
"Okej možeš li da se skloniš, dosadna si." Pogledao sam u nju besno i bacio sam joj limenku pod noge koju je ona odmah pokupila. Uvek me je zanimalo, šta nije uredu sa ljudima koji dopuštavaju ovakva poniženja?
Ispravila se ne pogledavši me, kao da je bilo strah. Voleo sam da me se ljudi plaše, mislim realno, ko ne bi? To je neka vrsta privilegije, možeš da radiš šta god hoćeš, a da niko ne sme da ti se suprotstavi, sem one devojke koju prvi put u životu vidim. Čudilo me je da je skupila hrabrosti da pridje, pogotovo onako. Nikad mi se niko nije onako drsko obratio, pogotovo devojka, koja bi inače trčala za mnom. Moram da priznam da me je iznenadila, ali me je i zabavljala. Svakako, ono je bio prvi i zadnji put.
"Jedva čekam da saznam ko je ona kučka" Pričale su Bjanka i Rea izmedju sebe. One su na primer, uvek bile tu da mi podižu ego i nikad mi nisu protivrečile, zato sam ih uvek držao uz sebe, a one se nisu bunile.
Znao sam da neke stvari koje radim nisu okej, ali su me zabavljale, stoga ne vidim problem. Uostalom, ko će me sprečiti? Sigurno ne tamo neka ludača koja brine o kornjačama.