Bude me jaki sunčevi zraci koji su se probijali kroz prozore moje nove sobe. Onako sanjiva uzimam telefon da vidim koliko je sati i kada sam videla da je već dva popodne, skočila sam iz kreveta. Stajala sam u mestu, tek tada shvativši da ovo nije moja stara i polupana soba koju sam toliko volela.
Već se kajem što sam ovde.
Puštam kosu iz neuredne pundje i odlazim do toaleta da se spremim. Umivam se i gledam se onako mokra u ogledalu kako mi nije do života. Kada sam se spremila, ulazim u sobu i uzimam prvi šorc i majicu na koje sam naletela. Navlačim ih i pre nego što sidjem u kuhinju da prezalogajim nešto, pakujem torbu da bih imala vremena da odem do plaže. Kada sam ponela sve stvari sa sobom, izašla sam iz sobe i zaputila se u kuhinju.
Polako sam koračala niz ledene mermerne stepenice što mi je dosta prijalo, s obzirom da je napolju sto stepeni.
Čim sam sišla videla sam majku koja na kuhinjskom pultu ostavlja sok od narandze i tost sendvič za mene.
"Dobro jutro" Rekla sam trljajući oči
"Pre bih rekla dobar dan" Ljutito mi je uzvratila.
Znam da najviše mrzi kad prespavam pola dana, ali sada smo na raspustu, nema ništa loše u tome.
"Gde su Ričard i Grejs? Upitala sam znatiželjno.
"Otišli su u obilazak grada, htela sam da i ti podješ sa njima ali ti si spavala" I dalje mi je prebacivala činjenicu da sam kasno ustala.
"Mogla si da me probudiš" Sela sam na stolicu i zagrizla svoj sendvič.
Nije me ni pogledala dok je mokrom krpom čistila sto.
"Nije mi trebao obilazak, svakako posle jela idem da se provozam do plaže, pošto je napolju prevruće da bih mogla da pešačim sat vremena." Rekla sam punim ustima završavajući svoj sendvič.
"Pažljivo, ti svakako ne bi smela da voziš bez pratnje odrasle osobe." Dobacila mi je.
Činjenica je da ne bih smela da vozim sama pošto imam samo 16 ipo godina i probnu dozvolu za koju su moji roditelji morali da potegnu dosta veza, ali dobro vozim s obzirom da sam učila od Charlotte, čiji je otac bivši vozač Formule1.
"Zar sumnjas u mene?" Rekla sam uzimajući zadnji gutljaj soka, ustavši sa stolice.
Uzela sam ključeve maminog auta kojeg definitivno ne bih smela da vozim zbog velike kubikaže, ali koga briga? Kući sam vozila i brža kola koje smo, moji prijatelji i ja, krišom uzimali od Charlott-inog oca.
Izašla sam na svež vazduh požurivši ka kolima, da bih što pre stigla do plaže. Nisam navikla da budem daleko od vode, a sada nemam izbora nego da putujem do iste.
Upalila sam kola i krenula ka "Asbury park" plaži koja je poznata po bogatoj istoriji surfovanja, što mi se najviše dopalo. Iako sam se ljutila kad mi je otac pomenuo, sada shvatam da nemam nekog izbora, pošto je to jedna od bližih plaža, a opet ima dosta da se putuje do nje.
Pojačala sam muziku do daske i zamisljala sam da su sada sa mnom moji prijatelji, koji bi sigurno uživali više nego ja. Sinoć smo se družili na grupnom pozivu, ali ja sam želela da ih vidim uživo, sto trenutno nije bilo moguće. Pričala sam im bas o ovoj plaži ka kojoj sam se zaputila i odmah su mi rekli da se priključim nekom timu, što sam ja odmah odbila. Rekla sam im da ja već imam svoj tim „Barrel Blazers" koji neću zameniti drugim. Nisu bili bas najsrećniji mojom odlukom, ali nisu se bunili, znali su da ne mogu da utiču na mene. Dosta sam razmišljala o životu u Australiji, dok sam pojačavala brzinu vozila.
***
Posle vožnje od sat vremena, napokon sam stigla. Izašla sam iz kola i uzela svoje stvari iz gepeka. Bile su tu neke mamine štikle i torbice, a jedna stvar mi je posebno zapala za oko. Bila je to moja zeleno-crna daska za surfovanje koja je na dnu imala ispisana imena moje ekipe.
Charlotte, Isla, Diego i Liam .
Kada sam je videla tako nikakvu i krpljenu bezbroj puta, kroz glavu su mi proletele sve uspomene koje sam na njoj doživela. Upravo na tim velikim rupama daske, doživela sam najludje uspomene. Na primer kada nas je stražar jurio zato što smo surfovali noću pred strašnu oluju, a jedino je mene uhvatio i pozvao mi roditelje. Bila sam kažnjena mesec dana, ali opet bih isto uradila. Uglavnom zbog tih problema u koje smo se svi zajedno uvaljivali, moji nisu voleli to što se družim sa njima i uvek su me zamišljali u nekom prefinjenom društvu, ali ja sam bila sušta suprotnost tome.
Trgla sam se iz misli i odlučila sam da uzmem dasku i da malo surfujem. Izula sam patike i ostavila ih u kolima, dopuštajući pesku da golica moja stopala. Uživala sam u letu dok sam se divila prizoru ispred sebe. Bilo je dosta ljudi i nekoliko barova koja su služila pića. Pored toga, bilo je i dosta zanimljivih aktivnosti, kao što su ribolov, kajaking, vožnje jet-skijem i surfovanje. Zaobišla sam sve od ponudjenih, zato što sam htela sama da uživam. Svukla sam haljinu i bacila je na pesak tako da sam ostala samo u dvodelnom kupaćem kostimu. Uzela sam dasku i krenula sam ka vodi, ali neko me je zaustavio.
"Da li si sigurna da možeš da surfuješ sa tom daskom po ovakvim talasima?" Upitao me je dečko plave kratke kose i braon očiju, koji nije skidao osmeh sa lica,
Nisam mogla da ga ne odmerim, pa sam tako primetila da je veoma visok i zgodan sa malom tetovažom sidra na nozi. Sklonila sam pogled sa njegovog tela, ponovno ga pogledavši u oči.
"Surfujem već dugo godina sa ovom daskom, sigurna sam da će sve biti uredu." Rekla sam uzvrativši osmeh.
"Uh zaboravio sam da se predstavim, ja sam Mateo, drago mi je." Rekao je pružajući mi ruku.
"Florence, takodje." Rukovali smo se u znak pozdrava.
Stojali smo u mestu dok sam ja gledala oko sebe, posmatrajući talase koji su me čekali.
"Nova si ovde? Nisam te pre vidjao." Upitao me je, na šta sam ga ja ponovno pogledala u oči.
"Juče sam došla." Rekla sam i dalje se smeškajući.
"Novajlija?" Uzbudjeno me je upitao ne dajući mi da odgovorim
"Ukoliko želiš mogu ti pomoći i upoznati te sa ovim mestom." Nesigurno je nastavio.
"Može, zašto da ne?" Prihvatila sam njegovu ponudu zato što mi je zaista bio potreban vodič, ne zato što je bio mega zgodan.
"Super onda, možeš li mi dati svoj broj telefona da te pozovem?" Upitao me je izvadivši telefon iz dzepa od šorca.
Razmenili smo brojeve telefona , nakon čega je otišao.
"Vidimo se, Florence." Okrenuo mi je ledja i pre nego što sam mu odgovorila. Stajala sam u mestu nekoliko sekundi nakon čega sam se trgla, setivši se zašto sam došla ovde. Dodjavola, zar jedan dečko može ovako da me zbuni? Zapitala sam se polako se približavajući moru.
Ulazim u vodu, osećajući hladnoću kako mi obavija noge. Gledam talase i mirišem morski vazduh. Veslam ka talasima dok uzbuđenje raste. Konačno sam na dasci, klizim niz talas. Osećaj slobode. Vetar mi mrsi kosu, voda prska. Osmehujem se. Sve brige nestaju. Samo ja i okean, u savršenom skladu.
Surfovala sam dugo, možda nekih sat ipo vremena sve dok se nisam umorila. Polako sam izašla iz vode stavljajući svoju dasku na pesak i uzimajući novčanik iz haljine, zaputivši se ka jednom od barova. Telo mi je drhtalo od adrenalina koji je strujao mojim venama i hladnoće koja je obavila moje čitavo telo.
Sela sam na prvu slobodnu barsku stolicu poručivši hladan sok, dok mi se konobarica negde mojih godina smeškala. Imala je dugu braon kosu i zelene oči. Bila je visoka i vitka i izgledala je kao model.
"Videla sam te kako surfuješ, bila si neverovatna" Rekla je spuštajući cašu ledene Koka kole na sto.
Njena izjava me je nasmešila, nisam očekivala da me je posmatrala.
"Hvala ti, ali nije bilo toliko dobro, dugo nisam surfala." Uzvratila sam joj uzimajući gutljaj hladnog soka, ne skidajući osmeh sa lica.
Trebali su mi novi prijatelji, a ova devojka mi se svidela pa sam odlučila da joj se predstavim prva.
"Ja sam Florence, drago mi je" Rekla sam pružajući joj ruku, baš kao onaj dečko meni.
Prihvatila je moj pozdrav i rukovale smo smo se sklopivši ruke u slab stisak.
"Znam, ja sam Medison" Ovo "znam" rekla je kroz kikot mašući nekoj devojci iza mene.
"Kako znaš?" Upitala sam je, ne shvatavši ništa. Odakle je mogla da me zna?
Vratila je pogled na mene, izgledalo je kao da se dosadjuje.
"Znaš onog dečka od malopre, koji ti je prišao? E pa njemu si se svidela i čim si pristala da te provede kroz grad, odmah je rekao meni pošto sam ja njegova najbolja drugarica" Konačno je progovorila dok je mene obuzeo osećaj sramote iz nekog nepoznatog razloga.
Vidno sam pocrvenela dok sam gledala u nju, ne znajući šta da kažem po prvi put u životu. Nikad nisam znala kako da reagujem u ovakvim situacijama, kada su momci u pitanju. To objašnjava činjenicu da nikada nisam imala dečka.
Ona kao da je znala o čemu razmišljam, pa je odgovorila umesto mene.
"Opušteno, Mateo je dobar lik, trebalo bi da mu daš šansu." Opet mi se nasmešila olakšavajući mi ovu neprijatnu situaciju.
"Trenutno ne tražim momka, samo želim da se upoznam sa što više ljudi." Rekla sam oprezno se igrajući sa čašom, da je ne bih slučajno polomila. Ko bi rekao da ja mogu ovako da se zbunim.
Nastala je prijatna tišina dok je Medison razmišljala o nečemu, šetkajući se levo desno. Odjednom, kao da se setila nečega vrlo važnog što je jedva čekala da podeli sa mnom.
"Znaš šta, svidjaš mi se, totalno bi trebalo da blejimo! Štaviše, mom timu za zaštitu kornjača treba što više volontera za sutradašnje čišćenje plaže, a posle toga idemo na kućnu žurku kod naše drugarice, možeš da nam se pridružiš ukoliko si zainteresovana." Rekla je čekajući moj odgovor kao da joj život zavisi od njega.
Volela sam da brinem o životinjama, a i svakako sam zainteresovana za sve što obuhvata očuvanje plaže, tako da zašto da ne?
"Dogovoreno" Rekla sam odlučno, kroz smeh.
"Ozbiljno, prihvataš?" Uzbudjeno me je upitala, dok joj se pojavio novi sjaj u očima.
"Da, zašto da ne?" Odgovorila sam vrtevši se na stolici rukama naslonjenim na šank.
"Super onda, uzeću broj od Matea. Vidimo se sutra u 2!" Srećno se okrenula namignuvši mi, okrenuvši mi ledja.
Gledala sam je tako još nekoliko trenutaka dok je usluživala ostale goste smeškajući se svima. Ta devojka je imala neku posebnu energiju koja mi se svidela, nije bila kao ostali ljudi koje sam poznavala.
Sedela sam još malo razmišljajući o tome zašto joj je Mateo rekao da sam mu dala broj? Razumem da su prijatelji, ali doveo me je u neprijatnu situaciju zbog toga.
Šta god, Medison mi je rekla da sam mu se dopala, što mi je prilično laskalo i bilo je dovoljno da mi izmami osmeh na lice.
Pogled mi je zalutao na zidnom satu i kada sam videla da je već šest sati, trgla sam se iz razmišljanja. Iz novčanika sam izvadila 5 eura i stavila sam ih na šank, brzo napuštajući lokal vrativši se na plažu i sakupljajući svoje stvari u torbu. Dasku sam nosila sa sobom u rukama i kada sam otključala kola, sve stvari sam natrpala u gepek dok sam navlačila svoju haljinu. Sela sam na mesto vozača i napisala majci poruku da je sve okej samo sam se malo zapričala sa svojim novim prijateljima, znajući da će biti srećna zbog ovog "novih prijatelja."
Ostavila sam telefon fokusirajući se na put, rezimirajući sve dogadjaje od danas.
____________________________________________________________
Napokon malo duži deo koji kasni baš zato što ga pišem evo već satima...
Nadam se da vam se dopada i hvala vam na podršci koju mi pružate.
P.S već u sledećem delu očekujte susret sa famoznim Luke-om 😱
Pišite mi utiskee i lajkujte priču ukoliko vam se svidja 🫣