Dijana
Probudili su me glasovi koje dopiru iz dnevnog boravka i zapitam se koliko je uopšte sati pa poskocim kada vidim da je deset .
"Gde je Mila?"- okrenem se oko sebe ali nije u svom krevetcu. Sigurno ju je Dunja uzela da bi se ja naspavala a bolje da nije jer su mi grudi prepune sa mlekom. Ustanem i krenem da se istuširam ali zaustavim se na vrata od spavace sobe jer ugledam Tomislava u dnevnom boravku kako sedi i drži Milu u svoje ruke.
- Vidiš da nije strašno?- pita ga Dunja smireno.
- Ali jako je malena - prošapta sa strahom.
- Ali je prelepa zar ne?- nastavi ona.
- Jeste jako je lepa - srce mi se stegne u grudima dok gledam u prizor ispred sebe. Toliko sam puta zamišljala ovo ali na sasvim drugaciji nacin i po drugacije okolnost.
- Dobro jutro- pozdravim ih sa knedlom u grlu.
- Dobro jutro jesi li uspela da se naspavaš- upita me Dunja dok on samo klimne glavom i gleda me zbunjeno.
- Jesam ,idem da se istuširam pa cu da je uzmem i da je nahranim- izbrbljam i uletim u kupaonu.
Izgledam užasno a tako se i osecam. Njegovo prisustvo mi otežava stvari i ne mogu da funkcionišem normalno.
Istuširam se pa odlucim da operem i kosu jer sam je zadnji put prala pre dva dana a jako se umastila. Kada napokon završim ogrnem ogrtac i setim se da moram da prođem kroz dnevni boravak da bi se obukla.
" Što ranije nisi razmišljala o ovome ?"
Polako otškrinem vrata i vidim da je u potpunosti posvecen Mili pa kao furija protrcim i zatvorim vrata za sobom.
Srecna sam što je došao ali volela bih da je to ucinio samovoljno a ne jer ga je Veljko naterao. Ovako se samo osecam još gore. Nakon što se obucem na brzinu u široku majcu i helanke krenem kod njih. Ne vredi da odoguvlacim jer on ocigledno nece otici dok ne obavimo razgovor.
Uzmem kafu da bi se rasanila i sednem sa strane.
On izgleda savršeno kao i ranije a ja katastrofalno. Nemam više tanak struk ni vitke noge vec mi je telo prekriveno sa celulitom i strijama.
Ako se tada nije zaljubio u mene kada sam izgledala kao bomba nece nikada.
- Juce nismo uspeli da popricamo kako treba pa sam danas došao da obavimo razgovor- zar je toliko teško da me pita kako sam? Naravno da mu je teško jer on želi da što pre obavi ovo i da ode.
- Ja stojim iza svojih reci od ranije- kažem odlucno.
- Dijana ja zaista želim da je priznam kao svoje dete nemoj da se protiviš- poverovala bih mu da neznam nacin na koji je došao ali modrice na njegovom licu mi tacno dalju do znanja koliko je batina dobio pre nego što je došao.
- Zašto? - postavim prosto pitanje.
- Ne razumem.
- Zašto želiš da je priznaš? Zašto si promenio mišljenje? - sacekam par trenutaka ali on šuti. -Eto vidiš nemaš odgovor na jedno prosto pitanje- zakljucim kada ne dobijem odgovor.
- Želim da pokušam da budem otac ...
- U roditeljstvu nema pokušaja Tomo ili si otac ili nisi,ili si tu ili te nema. Nemožeš da dođeš i da pokušaš a kasnije da odeš i da ostaviš pustoš iza sebe.
- Bicu otac svojoj cerci i ne samo to dacu sve od sebe da budem najbolji otac- izgovori cvrstim i sigurnim glasom.
"Dali zaista to želi?" - nemogu da ga definišem jer on nikada nije iskazivao svoja osecanja.
- U redu ako je to ono što zaista želiš.
Ustanem i bez daljeg raspravljanja odem u spavacu sobu. Uzela sam potrebne dokumente i vratila sam se natrag.
- Izvoli - predam mu ih u ruke a on ih uzme i dodirne moju ruku. Trznula sam se kao da sam se opekla od tog dodira. Zbunjeno je pogledao u mene kao da mu nije bilo jasno zašto sam to uradila ali nisam imala snage da ga pogledam u oci.
- Kada to obaviš možemo da razgovaramo o tome kada možeš da je viđaš i da provodiš vremena sa njom.
- Nakon što završim sa ovim pricacemo o puno toga ne brini- cvrstina i sigurnost u njegovom glasu su me naterali da se trznem ponovo a moje oci su same potražile njegove i videla sam odlucnost u njima.
- Vidimo se kasnije - uz te teci se okrenuo i napustio moj stan a ja sam ispustila vazduh koji sam držala u sebe.
- Kako se osecaš?- Dunja me povukla i sela sam pored nje.
- Užasno i dalje nemogu da poverujem da je potpao pod pritiskom i da želi da prizna Milu.
- Baš je odlucan u tome - kaže uz neki ne definisani osmeh.
- Ne želim da bude u našoj blizini- priznam.
- Misliš u tvojoj blizini. On nece odustati Dijana videla si i sama da je jako odlucan.
- Jesam nažalost.
- On je...zaljubljen u tebe- izgovori pažljivo a ja prsnem u smeh i prepadnem Milu koja pocne da place.
- Oprosti dušo nisam htela da te uplašim- uzmem je u ruke dok mi telo još uvek podrhtava od smeha.
-Jako dobra šala.
- Ja sam ozbiljna.
- Jesi li ti poludela? Pogledaj me Dijana zar ne vidiš kako izgledam? Niko se ne bi zaljubio u mene a najmanje on.
- Pa on je zaljubljen u tebe od ranije.
- Epa cak i da je bilo tako sada se vec sigurno odljubio. I zašto mi to pricaš ? Zar nisi ti bila ta koja mu je pretila da ce mu otseci kurac? Šta se sada od jednom dogodilo? - pitam je ljuto.
- Vratila sam se u svom dama fazonu. Vidi ja sam još uvek ljuta na njega za sve što ti je ucinio ali jutros sam malo popricala sa njim i videla sam koliko se kaje. Mislim da treba da sednete i otvoreno da popricate o svemu zato sam ja odlucila da idem u svoj stan nakon što se on vrati.
- Nemožeš to da mi uradiš- zapretim joj.- Ja nemogu da ostanem nasamo sa njim raspascu se.
- Ti si jaca nego što misliš a ja cu uvek da budem tu za tebe. Dovoljno je samo da me nazoveš i bicu ispred tvojih vrata za sekund ali zaista mislim da treba da popricate nasamo i da iznesete stvari na cistac jer znam koliko ti je teško i koliko ga voliš.
- On me nevoli.
- Ooo voli on tebe dušo ali nezna kako to da ti prizna. Njemu tek sada dolazi iz dupeta u glavu šta je izgubio zato je i došao. Zar zaista misliš da bi ga iko živ naterao da dođe da nije hteo? Ne bi Dijana on ima cvrst karakter i nikada ne bi pogazio svoju rec ni svoje principe da ne misli da je pogrešio i da se ne kaje veruj mi.
"Dali je u pravu? "
Hvala vam na čitanju ♥️Družimo se ponovo sutra 😘