Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Tek sada postajem svestan koliko sam pogrešio. Ono što sam osetio kada sam uzeo malu u ruke se nemože opisati. Srce mi je lupalo kao ludo od uzbuđenje i straha istovremeno. Zaista je jako mala i toliko krhka da sam se bojao da je ne povredim. Setio sam se Miloševih reci da se ocinski instinkt pojavjuje tek kada postaneš otac i shvatio sam da je bio u pravu.
A Dijana? Dijana nije bila više ona Dijana koju sam upoznao pre skoro godinu dana. Deluje drugacije. Zrelija je, ozbiljnija i hladna. Nije više ona vrckava i vesela devojka kakva je bila kada sam je upoznao a jedini krivac za to sam ja. Iako je bila umorna i sa podocnjacima ,iako nije imala ni trunku šminke na sebi niti provokativnu odjecu bila je lepa ...zapravo bila je prelepa. Iako je izbegavala moj pogled jasno sam video koliko je bila povređena. Moram pažljivo ici sa njom jer ona zaista misli da sam ovde došao pod prisilom. Toliko stvari postoje o kojima želim da pricam sa njom ali kada je ugledam ja se potpuno blokiram.
Otišao sam i podneo prijavu da bi priznao Milu kao svoju cerku. Greh koji sam pocinio nosicu ga na duši do kraja života. Nikada necu moci da zaboravim dan kada sam je odbacio dok je još bila u majcinom stomaku niti reci koje sam uputio Dijani. Da mogu da vratim vreme sve bih drugacije uradio ali to je potpuno nemoguce.
Prošlo je podne dok sam sve završio. Nisam bio gladan ni žedan zato sam rešio da se vratim kod njih u stan. Nisam umeo da se snađem u ovome jer se nikada nisam našao u ovakvu bezizleznu situaciju. Jedina osoba koju sam mogao nazvati i pitam za savet bila je Vanja. Nisam oklevao okrenuo sam njen broj i cekao da je javi.
- Halo- javila se cini mi se pospano.
- Jesam li te probudio?
- Ne samo sam dremala. Gde si otišao jutros tako rano?
- Bio sam kod Dijane- kažem iskreno.
- I kako je prošlo?- pita znatiželjno.
- Dala mi je papire i priznao sam Milu ali neznam šta da radim dalje zato sam te zvao. Nismo jutros uspeli puno da pricamo i mislim da me ne želi u svoju blizinu.
- Želiš da ti pomognem da je osvojiš zar ne?
- Tako je.
- Kupi neko cvece ona najviše voli orhideje ,i kupi neku igracku za Milu po mogucnosti da je medo jer je mala za druge igracke...a i naoružaj se sa strpljenjem jer ona nece tako lako popustiti.
- Hvala ti snajka najbolja si- osmeh mi pobegne sa usana i odlucim da odem u kupovinu.
Dva sata kasnije stojim ispred njenih vrata i jedva uspem da pozvonim. Medo koji sam kupio je malo manji od mene i jedva sam ga držao u ruku a u drugu cvece i jednu kesu sa nekim sitnicama.
- Woow - uzvikne Dunja kada otvori vrata opet.
- Zar ti nemaš svoj stan ili kucu?- upitam je isfrustrirano a ona pocne da se smeje.
- Cekala sam te da dođeš da ih ne bi ostavjala same. Ja cu sada da idem ali znaj da te posmatram - zapreti mi uperujuci dva prsta u sebe pa u mene što mi izmami osmeh.- Kada kreneš da ideš zovi me da dođem jer Dijani treba pomoc uvece.
- Ja necu otici odavde dok ne sredim sranje koje sam napravio.
- Drago mi je što to cujem jer ako je rastužiš opet...- izimitira makaze sa prstima i pokaže na moje međunožje.
Otišla je do spavacu sobu ali se brzo vratila natrag. Dok je zatvarala vrata iza sebe cuo sam kako je Dijana moli da ne ide ali ona je vec bila na izlazu iz stana.
- Evo ti moj broj za svaki slucaj- ubacila mi je vizit kartu u ruke i napokon otišla.
Dijana nije izašla iz sobe pa sam odlucio da ja odem kod nje. Da ne bi bilo neprijatne situacije kao sinoc prvo sam pokucao na vrata i nakon što je rekla slobodno zakoracao sam unutra.
- Zdravo- prošaptao sam tiho jer je uspavljivala Milu.
- Zdravo- iprevrnula je ocima nezadovoljno i odmahnula glavom kada je videla da su mi ruke prepune.
- Kako si?- ne secam se dali sam je sinoc a ni jutros pitao kako je ali trenutno me je zaista zanimalo.
- Dobro sam hvala na pitanju.
- Dijana ...meni je zaista žao za svaku rec koju sam ti izgovorio tog dana.
- Nije da nisam zaslužila...
- Nisi zaslužila ja sam zaista preterao i molio bih te da mi oprostiš ako ikako možeš.
- Nemam šta da ti opraštam ti si bio jasan još na pocetku ja sam prešla granicu i preuzela odgovornost i tu smo stavili tacku na bilo kakvu dalju komunikaciju i raspravu i ne razumem zašto si sada došao?
- Jer želim da ispravim stvari. U proteklih par meseci ja sam skrenuo sa puta i nisam znao šta radim. Jesam bio ljut na tebe što si to uradila na takav nacin ali ja sam prešao granicu u izražavanju i povredio sam te a nisam smeo to da uradim. Jako se kajem za svaku izgovorenu rec i kajem se što sam odbacio svoje dete- dok pricam gledam je u lice ali ona odbija da pogleda u mene.
- Šta ti tacno želiš od mene ?
- Da mi daš šansu- pogledam je molcelivo.
- Ne treba od mene da tražiš šansu Tomislave vec od nje. S obzirom na to da je mala i tek rođena ona nezna šta se dogodilo pa možeš da se potrudiš da ne sazna nikad da si je odbacio tako što ceš biti dobar otac njoj.
- Ja želim mi da pokušamo...
- Ni slucajno ne pomišljaj na takvo nešto. Meni je muka od pokušaja i neuspelih misija a i ne treba mi sažaljenje zato iskoristi slobodno vreme i provedi ga sa njom. Mi možemo da budemo u dobrim odnosima zbog nje ali ništa više od toga. Uostalom shvatila sam da si krenuo dalje pa nema potrebe da narušavaš svoj red zbog mene- ustala je iz kreveta,spustila Milu u krevetac i ljuto napustila sobu.
Eto ja sam zaboravio na zadnje sranje koje sam napravio. Bezazlena jebacina koja ce mi doneti još jednu glavobolju. Kao da ih nemam dovoljno.
"Strpljenje Tomo,strpljenje."
Ustao sam i seo pored krevetca gde je moja cerka spavala.
"Proklet bio Tomislave kako si mogao da odbaciš ovog anđela?"- proklinjem sebe dok je mazim po glavicu.
Dug ce biti moj put do iskupljenja zato ustanem i krenem da pronađem Dijanu.
