Dijana
Pola deset je uvece a ja tek sada izlazim iz firme. Nemogu da shvatim šta mu se dogodilo pa je postao kao neka životinja koja želi da rastrga svoj plen ali ja nisam mogla da podnesem više bol koju je izazvao u mene. Kada kažem bol ne mislim na fizicku bol jer me nije povredio na taj nacin. Jeste da je bio malo pregrub ali ja uživam u svemu što mi radi. Povređena sam iznutra jer u njemu nema ni trunku osecanja prema meni. Dok sam se raspadala od užitka njegov pogled je bio prazan i to me je povredilo do te mere da nisam mogla više da izdrižim pa sam prekinula tu ludost i pobegla.
"Ko je taj covek?"- je pitanje koje mi se neprestano vrti po glavi ali nemogu da pronađem odgovor. On je olicenje muževnosti i dominacije to je jednostavno ugrađeno u njemu i shvatila sam još u trenutku kada sam ga prvi put ugledala ali mislila sam da cu uspeti da ga promenim. Želela sam da doprem dublje u njega i da postanem neko u njegovom životu što je bilo potpuno pogrešno. On je covek koji drži do svoje reci a ja sam ih pogazila i sada sama treba da snosim odgovornost za posledice.
" Ah bre Dijana zar nisi mogla da se zaljubiš u nekog normalnog muškarca? " -ukorim samu sebe.
Najgore od svega je što ja tražim opravdanje za njegove postupke a realno i nije njegova krivica jer sam ga ja izazivala od samog pocetka. Da nisam navaljivala on ne bi ni bio samnom ali pošto sam se ja otvoreno nudila on je uzeo šta je mogao.
Koliko sam samo nisko pala tek sada postajem svesna a posle se pitam zašto se ponaša samnom kao da sam drolja.
Odlucila sam da prekinem ovu ludost ali dva dana kasnije sam pogazila odluku koju sam donela. Nisam mogla da mu odolim bio je drugaciji prema mene i opet sam poklekla. Bio je pažljiv i nežan i gledao me je potpuno drugacije. Opet sam ispala glupaca ali to nije ništa novo jer sam magistrirala na tom polju.
Dan za danom i došao je najsrecniji trenutak a to je Vanjino vencanje. Sutra ce ona i Veljko da krunisaju svoju ljubav a ja imam cast da budem njihova kuma. Odlucile smo nas tri da proslavimo njeno devojacko vece kod mene u stan. Nije nam se izlazilo nigde jer smo želele da budemo same ipak je njoj ovo zadnje vece kao cura a od sutra postaje udata žena. Drugi razlog je sigurnost. Ja sam profesionalac za pravenje probleme pa nisam želela da zeznem nešto i da upropastim sutrašnji dan zato je bilo najbolje da nema druge osobe u našoj blizini.
Sedimo i pijuckamo vino gutalj po gutalj vec drugu flašu. Opustile smo se i prisecale se našim avanturama i događajima od naše upoznavanje pa sve do danas. Smeh se orio po celom stanu sve do trenutka kada je zazvonio Dunjin telefon. Bilo je skoro ponoc pa se iznenadila što je zovu od kuce njeni roditelji.
- Reci mama - javila se pomalo bojažljivo na telefon. Neznam šta joj je majka rekla ali njoj su pocele ruke da drhte i umalo joj telefon nije pao na pod.
- Reci mi da je dobro molim te...reci mi da ce da bude dobro- pocela je da place i shvatila sam i ja a i Vanja da se nešto dogodilo njenom ocu.
- Dunja šta je bilo- uzela sam telefon jer je ona neprestano plakala i nije mogla da izgovori ni rec.
- Halo teta Gorice ja sam Dijana šta se dogodilo?
- Vojin je doživeo srcani udar pre par sati i sada smo u bolnici. Javila sam Bogdanu šta se dogodilo ali on ima let tek sutra uvece pa mi je rekao da nazovem Dunju...- pricala je žena drhtavim glasom.
- Kako je cika Vojin jel dobro?
- Ja se nadam da ce da bude dobro ...ja ništa neznam cekam ovde vec neko vreme ali...
- Dobro smirite se mi cemo da sredimo sve i dolazimo tamo ....- neznam šta sam sve napricala ženi ali u trenutku kada sam prekinula vezu susrela sam se sa Vanjom koja me je zbunjeno gledala.
- Šta?
- Dijana kako da idemo ja se sutra udajem?- pita me tužno.
- Ja nisam znala šta pricam ženi samo da bih je umirila.
- Ja idem sama a vi ostajete ovde- oglasi se Dunja
- Nemožeš sama gde ceš u ovo doba a plus to pila si alkohol!- ukorim je.
- Uzecu taksi necu voziti ali moram da idem nemogu ostaviti mamu samu- obriše suze i ustane iz fotelje.
- Dunja...
- Ni rec da nisam cula dalje! Vi ste moje najbolje drugarice ,vi ste deo moje porodice i znam da želite da budete uz mene ali ostacete ovde. Ti gospođice se udaješ sutra a ti treba da budeš kuma. Obe treba da zablistate a ja iako necu moci biti tu sa vama fizicki bicu srcem..
- Ali...
- Nema ali ja idem kod mame a vi cete ostati ovde,odmoricete se i zablistacete sutra u punom sjaju. Moj tata ce biti dobro sigurna sam ali moram da budem pored mame - kaže pribrano.
- Idemo sa tobom da ti pomognemo da se spakuješ- zagrlimo je i uputimo se ka njenom stanu.
Spakovali smo jedan mali kofer a onda smo nazvali taksi i ona je otišla. Stajale smo ja i Vanja i bez reci gledali u auto koji se gubio u daljini.
- Bice sve u redu ne brini- zagrlim je jer znam da je i njoj žao što se ovo dogodilo Dunji i to baš sada.
- Idemo kod mene treba da se odmorimo za sutrašnji dan- kaže sa teškim uzdahom.
Pošto Veljko spava u svoj stan nas dve spavamo u njen a sutra ujutru cemo otici u kucu njenih roditelja odakle ce doci svatovi po nju.
Nismo ovako zamišljali ovaj dan ali život nam je još jednom pokazao koliko je nepredvidljiv.
Jutro je osvanulo a mi smo se vec uveliko spremale. Šminka i frizura su bili vec odrađeni i ostalo je samo još da obucem haljinu a Vanja vjencanicu. Stalno se cujemo sa Dunjom i malo pre smo završile video poziv. Kao što je i rekla njen otac ce biti dobro. Ugradili su mu stent i iako je još uvek u bolnici stanje mu je dobro.
Stanem ispred ogledala i pogledam u svoj odraz. Lepa sam nema šta izgledam kao neka lutka. Zaista sam se potrudila oko svog izgleda i haljina mi stoji kao salivena. Nije vulgarna ni previše razgoljena taman onako kako treba da bude.
Cujem trubenje automobila ispred kuce a to znaci da su svatovi stigli. Pogledam kroz prozor i prvo što ugledam je Tomislava, hodajuci seks u odelo. Ovoga puta ne samo što nosi odelo koje ocrtava njegovo savršeno izvijano telo koje se moglo videti samo kada je go nego nosi i leptir mašnu dok mu naocare za sunce daju još veci utisak mocnog muškarca.
Shvatila sam da sam duboko zaglibila i da mi nema pomoci još davno i sada se samo molim da uspem da ga imam bar još jednom. Ne njega vec njegovo telo jer njega nisam niti cu ga imati to sam prihvatila.
Izlaze polako svi iz svojih automobila i muzika pocne da svira u dvorištu.
- Jako sam uzbuđena!- uzvikne Vanja a ja poskocim u mesto jer sam bila preduboko u svojim mislima.
- Jako sam srecna zbog tebe - zagrim je.
- Želim ti da i ti što pre pronađeš svog princa i da doživiš ovo.
- Daj bože - prošaptam tiho dok mi Tomislav opet okupira misli.
Standardna procedura uzimanje mlade je protekla na brzinu jer je sledelo opštinsko i crkovno vencanje. Razocarenje me je obuzelo jer Tomislav ni jednom nije pogledao u mene. Ni pogled,ni osmeh ni jednu jedinu rec mi nije uputio. Ponašao se kao da se nepoznajemo... ne još gore ponašao se kao da ne postojim.
Plešem u restoran u kom je veselje i ne skidam osmeh sa lica. Kasnije cu da se utapam u svom jadu sada nije vreme za to. Necu da dupustim nikome da vidi koliko sam povređena i prazna iznutra. Povremeno bacim pogled ka njega cisto da vidim šta radi ali on je celo vreme sa Milošem. Vanja mi je rekla da je on njegov najbolji drug a ujedno je i treci vlasnik firme. Upoznala sam ga dovoljno u proteklih dva meseca i primetila sam da je uznemiren. Otplesao je valcer sa majkom i odigrao jedno kolo ali to je bilo sve. Trebalo bi da bude veseliji jer mu se brat ženi ali nije. Sa druge strane mene je smorio kum. To vam je neki Veljkov drug koji ne prestaje da me proganja citavo vece. Gde sam ja tu je i on a to me opasno živcira.
Uspela sam nekako da preguram vece i da ne napravim neki skandal. Da je bilo koje drugo vencanje davno bih vec otišla ali pošto je Vanjino morala sam da ostanem do samog kraja.
- Ja ujutru idem- cujdm Tomislava kako prica sa Veljkom a moje srce se rasprsne na komade.
- Cemu žurba mogao si da ostaneš još koji dan.
- Postoje stvari koje treba da rešim u Zagrebu zato krecem ujutru sa Milošem.
- U redu ako ti tako kažeš.
Okrenem se u njegovom pravcu ali ne i on u mom. Pozdravio se sa bratom a onda je došao i isto je uradio i sa Vanjom koja je stajala pored mene.
Ja sam bila nevidljiva u toj prostoriji a tako sam se i osecala. Okrenuo se i otišao bez pozdrava.
"Zar toliko malo vredim?"
Nisam mogla više da izdržim jer sam bila pre pucanja. Ispricala sam se Vanji i uz izgovor da sam jako umorna krenula sam u svoj stan.
"Sada možeš da placeš niko te nece videti"- kažem samoj sebi kada zatvorim vrata iza sebe. Više se nisam suzdržavala i pustila sam suze da poteku. Ovo se pre ili kasnije moralo dogoditi ali ja sam to potpuno drugacije zamišljala. Bar jednu rec da mi je uputio osecala bi se malo bolje ali ne on je otišao onako kako je i došao. Više nije bilo vatre ostao je samo pepeo.
Sve što je lepo kratko traje 🥺
Hvala vam na čitanju nadam se da me i dalje volite 😶❤️😘