Telefon mi je zazvonio i naglo sam se trgla iz sna. Osećala sam se toliko slabo i ukočeno da kad sam počela tražit telefon po stolu zamalo da nisam pala na njega. Ali hvala Bogu nečija ruka je bila čvrsto stegnuta oko mog struka i držala me u mestu. Onda sam tek primetila da sam celu noć spavala na Xavieru. Moje lice je bilo toliko crveno da već nemam s čime da ga uporedim!
Xavierovo lice je bilo tako mirno sa najlepšim lenjim osmehom na njemu. I on je izgleda zaspao ali ipak me je celu noć držao čvrsto da ne padnem ili nešto slično.
"Hoćeš se javiti na telefon?" Žmarci su me prošli od njegovog glasa.
Mogla bih se navići na ovo svako jutro. Isuse, Iskra o čemu razmišljaš?! Pocrvenela sam po stoti put danas.
Na brzaka sam uzela telefon sa stola i videla 12 propuštenih poziva. Tri od Morgane, sigurno jer joj Hektor nešto rekao. Četiri od Artura, liku treba nešto inače me ne bi zvao toliko i naravno pet od Saše. Pozvala sam ga nazad.
"ISUSE ISKRA JESI ŽIVA?!!" Moje uši.
"Jesam, samo sam zaspala prilično dugo." Pogledala sam na sat i uvidela da je 11 ujutru. Sranje, ode meni škola...
"Ugh dobro je, mislio sam da ti se nešto desilo..."
"Nije, dobro sam. Nego pronašli ste Tonija?"
"Nismo još ali par njih ga je videlo pa smo se razdvojili da ga brže našemo. A kad ga nađem jebaću mu sve živo i mrtvo, što moram da izigravam detektivsku službu ovde!"
"Hvala Saša, pridružiću vam se kasnije samo da se razbudim, ok?"
"U redu. Javi kad si spremna pa ti kažem gde se nađemo."
"Dobro, vidimo se."
Spustila sam slušalicu i protegla se. Čula sam kašljanje iza sebe i prisetila se na kome sedim. Bolje rečeno na čemu jer me užasno bode u butinu! Polako sam ustala i stavila ruke na lice.
"Ovaj.. izvini..." Nemoj ga gledati u oči Iskra, izbegavaj mu pogled. "Hoćeš nešto da jedeš ili piješ?" Upitala sam ga.
"Kafu ako ti nije mrsko..." Rekao je sa zabavom u tonu.
Njemu je ovo smešno dok bih ja propala u zemlju od sramote. Brzo sam otišla u kuhinju i skuvala njemu kafu a meni toplu čokoladu. Nisam tip koji pije kafu.
Unela sam mu kafu u dnevnu i sela dalje od njega. Mnogo dalje od njega.
"Ne moraš se stidit Iskra. Meni nije smetalo."
"Molim te nemojmo više o tome. Znači molim te."
Xavier se počeo smejati. Zašto se meni ovo dešava?
"Našli su ti rođaka?"
"Nisu, idem kasnije i ja da ga tražim. Imam sreće pa je sezona za bajkere krenula, možda neko od poznanika uspe da ga nađe ili barem vidi..."
"Hoćeš i ja da se raspitam unaokolo? Poznajem prilično dosta ljudi u gradu."
"Stvarno?" Upitala sam ga.
Klimnuo mi je glavom da potvrdi i ja sam u svoj mojoj sreći ga zagrlila svom snagom. Jebeš ono od malo pre. Mnogo mi je drago da će mi i on pomoći. Zagrlio me je nazad i osetila sam njegovu brigu za mene. Uzela sam njegov telefon i ukucala moj broj i poslala mu sliku sebe i Tonija da ga uspe prepoznati ako ga nađe. Pozdravili smo se i on je otišao dok sam ja ponovo ostala sama u stanu da se spremim.
* * *
Sat vremena kasnije i ja idem prema pozorištu grada u svojim martinkama. Jeste maj mesec ali ipak martinke se nose i leti kada je plus 30.
U daljini su se čuli motori i okrenula sam glavu da ih vidim kako stoje na semaforu. I ja sam stala na isti semafor čekajući zeleno da bih prešla. Naravno prvo je njima bilo zeleno i kako su prolazili tako su par njih mahali meni. Još i oni nepoznati ali verujem da je to zbog moje majice ili prsluka. Ipak kada iskombinujete 'Slayer' majicu sa battle vest onda znajte da ćete biti primećeni u ovom gradu.
Saša me je čekao ispred sa još jednim njihovim ortakom, Darkom. Darko je visok momak sa plavom kosom i plavim očima, bio je kul samo zato jer je vozio skejt.
"Zašto se ja ne družim s tobom?" Darko je izjavio i zagrlio me.
"Zato što nisi kul ako se ne družiš sa mnom." Odgovorila sam. "Ajmo, imam prave ljude koji će nam pomoći."
Nas troje smo krenuli prema pabu gde se bajkeri nalaze.
* * *
Pab je bio pun do grla. Sve što se moglo čuti je bila gkasna muzika, naravno 'Metallica' i glasna priča. Lokal je bio pun dima i realno smrdeo je na alkohol. Darko i Saša su se pribili uz mene a ja sam se samo kikotala, videlo se iz aviona da im nije bilo svejedno.
Polako sam krenula ka šanku a ova dvojica su trčali zamnom. Par bajkera su nam dobacili par uvreda a moj odgovor je bio osmeh i naravno ruka sa ispruženim prstom. Mene neće zajebavati neka pijana stoka koja se želi dokazati.
"Iskra! Vidi ti nje! Ala si narasla!" Filip, šanker se prodrao preko muzike.
Čovek je viši od Tonija a ne samo od mene. Ima dugu sedu kosu vezanu u rep i bradu koju plete u dve slatke pletenice. Inače čovek ima 46 godina i mnogo je brutalan.
"Jao vidim da si još uvek ostala ona stara!" Mario, Filipov mlađi brat je rekao.
"Pa naravno! Neću izdat svoj narod!" Odgovorila sam mu.
Sela sam za šank sa Sašom i Darkom odmah pored mene. Filip i Mario su me čudno pogledali. Ne zameram im, ipak ne dovodim ovde ljude često. Obično dođem sama ili sa Tonijem.
"Šta ćete popit? Kuća časti!" Mario se osmehnuo ka meni.
"Tri piva. Ovaj vozi." Pokazala sam na Sašu.
Mario je klimnuo glavom i dohvatio tri lava i otvorio. Ubrzo smo nas troje otpili po gutljaj i ubrzo su Filip i Mario shvatili da se danas radi ozbiljno. Zauzeli su mesta ispred nas i Filip me je pogledao sa radoznalošću. Obično ne tražim nikakve usluge od njih, čak ni kad mi nude, ali sada sam depresivna i potrebni su mi.
"Toni je nestao." Rekla sam i u momentu se muzika stišala, da su je i ugasili.
Neko je ustao i zaključao vrata paba da niko ne može da uđe dok pričamo. Povukli su i zavese na ogroman prozor i svačija pažnja se osvrnula na mene. Pravi način da mi nabijete nervozu ljudi.
"Kako?" Nikola, bajker koji je ujedno i sin Filipa me upitao. Bio je dobar frend s Tonijem.
"Juče kad sam došla kući iz škole, primetila sam da Toni uopšte nije bio u stanu." Rekla sam.
"Posle posla je krenuo kući uz reči 'moram probudit onu sektu, ipak se ja brinem za nju' i otišao do svojih kola." Saša je dodao.
"Naravno Tonijeva kola nisu bila na prakingu kluba gde je radio tu noć već je pronađen na parkingu obližnjeg hotela, prazan i nigde traga Toniju. Raspitivali smo se u okolini i rekli su nam da je neki plavušan dovezao kola i ostavio ih sa ključevima još unutra." Darko se nadovezao.
Da se ovo ne dešava meni smatrala bih je kao neku epizodu Dosijea ali naravno, ovo se dešava baš meni.
Filip i Mario su se pogledali dok je Nikola prišao meni i zagrlio me.
"Ni danas nije došao nazad?" Mario me pitao.
"Nije. Znate vrlo dobro da bi se Toni javio ako ide negde i znate vrlo dobro da bi vas zvao kao moje bejbi sitere." Ustala sam i ispravila se. "Želela bih da vas zamolim da mi pomognete da pronađem jedinu porodicu koju imam. Ne želim izgubiti Tonija kao mamu i tatu." Oči su mi se punile suzama.
Nisam bila sigurna da će mi pomoći ali oni su mi jedina nada. Oni će pronaći Tonija pre policije.
"Iskra nemoj se brinuti. Mi ćemo pomoći tebi i tvojim drugarima u pronalaženju Antonija." Filip mi je potapšao rame.
"Tako je malena!" Goran, tatin stari prijatelj je rekao.
"Nećemo dozvoliti da nam ponovo prođeš kroz tugu gubitka voljene osobe Iskrice." Tamara, jedna od bajkerki i Mariova žena me je zagrlila.
Kad i gde se našla pored mene neće mi biti jasno, ali prijalo mi je što je tu. Svi su odjednom ustali i počeli uzimati svoje kacige i mobilne ili novčanike.
"Prvo ćemo pokupiti tvoju ekipu, pa ćemo se preko telefona dogovoriti ko će kako i gde će." Goran je rekao.
"Naravno ja glasam da počnemo od plavušana koji je dovezao Tonijev auta na parking." Nikola mi je uhvatio ruku.
Zašto me držiš za ruku? Xavierova ruka je mnogo prikladnija za držanje moje ruke.
"Slažem se. Ali ipak nešto drugo me kopka. Mario, ti i ja ćemo da provalimo šta je to." Filip je rekao.
Zbog nekog razloga došlo mi je da isplačem Tihi okean. Tamara me zagrlila svom snagom i svi u lokalu su mi se nasmešili.
Tata je bio upravu. Ove ljude mogu smatrati svojom porodicom i prijateljima kad god. Ljudi nikada neće razumeti moje poštovanje i ljubav prema njima.
Drago mi je da znam da imam ljude na koje se mogu osloniti i koji će mi pomoći kad mi zatreba.