Ne igraj se sa snovima

14.

Telefon mi je zazvonio i naglo sam se trgla iz sna. Osećala sam se toliko slabo i ukočeno da kad sam počela tražit telefon po stolu zamalo da nisam pala na njega. Ali hvala Bogu nečija ruka je bila čvrsto stegnuta oko mog struka i držala me u mestu. Onda sam tek primetila da sam celu noć spavala na Xavieru. Moje lice je bilo toliko crveno da već nemam s čime da ga uporedim!

Xavierovo lice je bilo tako mirno sa najlepšim lenjim osmehom na njemu. I on je izgleda zaspao ali ipak me je celu noć držao čvrsto da ne padnem ili nešto slično.

"Hoćeš se javiti na telefon?" Žmarci su me prošli od njegovog glasa.

Mogla bih se navići na ovo svako jutro. Isuse, Iskra o čemu razmišljaš?! Pocrvenela sam po stoti put danas.

Na brzaka sam uzela telefon sa stola i videla 12 propuštenih poziva. Tri od Morgane, sigurno jer joj Hektor nešto rekao. Četiri od Artura, liku treba nešto inače me ne bi zvao toliko i naravno pet od Saše. Pozvala sam ga nazad.

"ISUSE ISKRA JESI ŽIVA?!!" Moje uši.

"Jesam, samo sam zaspala prilično dugo." Pogledala sam na sat i uvidela da je 11 ujutru. Sranje, ode meni škola...

"Ugh dobro je, mislio sam da ti se nešto desilo..."

"Nije, dobro sam. Nego pronašli ste Tonija?"

"Nismo još ali par njih ga je videlo pa smo se razdvojili da ga brže našemo. A kad ga nađem jebaću mu sve živo i mrtvo, što moram da izigravam detektivsku službu ovde!"

"Hvala Saša, pridružiću vam se kasnije samo da se razbudim, ok?"

"U redu. Javi kad si spremna pa ti kažem gde se nađemo."

"Dobro, vidimo se."

Spustila sam slušalicu i protegla se. Čula sam kašljanje iza sebe i prisetila se na kome sedim. Bolje rečeno na čemu jer me užasno bode u butinu! Polako sam ustala i stavila ruke na lice.

"Ovaj.. izvini..." Nemoj ga gledati u oči Iskra, izbegavaj mu pogled. "Hoćeš nešto da jedeš ili piješ?" Upitala sam ga.

"Kafu ako ti nije mrsko..." Rekao je sa zabavom u tonu.

Njemu je ovo smešno dok bih ja propala u zemlju od sramote. Brzo sam otišla u kuhinju i skuvala njemu kafu a meni toplu čokoladu. Nisam tip koji pije kafu.

Unela sam mu kafu u dnevnu i sela dalje od njega. Mnogo dalje od njega.

"Ne moraš se stidit Iskra. Meni nije smetalo."

"Molim te nemojmo više o tome. Znači molim te."

Xavier se počeo smejati. Zašto se meni ovo dešava?

"Našli su ti rođaka?"

"Nisu, idem kasnije i ja da ga tražim. Imam sreće pa je sezona za bajkere krenula, možda neko od poznanika uspe da ga nađe ili barem vidi..."

"Hoćeš i ja da se raspitam unaokolo? Poznajem prilično dosta ljudi u gradu."

"Stvarno?" Upitala sam ga.

Klimnuo mi je glavom da potvrdi i ja sam u svoj mojoj sreći ga zagrlila svom snagom. Jebeš ono od malo pre. Mnogo mi je drago da će mi i on pomoći. Zagrlio me je nazad i osetila sam njegovu brigu za mene. Uzela sam njegov telefon i ukucala moj broj i poslala mu sliku sebe i Tonija da ga uspe prepoznati ako ga nađe. Pozdravili smo se i on je otišao dok sam ja ponovo ostala sama u stanu da se spremim.

* * *

Sat vremena kasnije i ja idem prema pozorištu grada u svojim martinkama. Jeste maj mesec ali ipak martinke se nose i leti kada je plus 30.