Na pauzi sam ušla sa Milicom u veliku kantinu. Prešavši pogledom preko mase djaka za različitim stolovima, kao da su mi oči tražile dobro poznati čokoladni par, ugledala sam Tadiju. Sedeo je sa svojim društvom s kojim uvek sedi za stolom do prozora. Kao i obično sa njima su devojke.
Kada nam se pogledi slučajno sretnu, prodje me jeza i okrenem brzo glavu u stranu.
,,Magdalena!" Čujem Aleksandrov glas u hrpi drugih i krenem u njegovom pravcu. Za stolom su on i još dva njegova druga.
,,Hej." Sednem sa njegove leve strane, a do mene sedne Milica.
,,Nećeš kupiti da jedeš?" Upita me on.
,,Ponela sam." Pokažem mu kutiju sa užinom koju držim u ruci.
,,Ii nisi mi dala odgovor." Gurne me ramenom o rame.
,,Upravo jesam." Skulim obrve. Je l udario glavu na putu do kantine?
,,Ne to. Za maturu." Podseti me.
,,Aa. To. Ićićemo zajedno." Nasmešim se.
,,Super. Ja sam vec kupio odelo, klasično crno sa belom košuljom. Ali ako ti je problem, reci mi boju tvoje haljine i uskladićemo."
,,Crno ide uz sve. Neće biti problem. Ja još nisam ni kupila haljinu."
,,Mislio sam da vi devojke kupite dva meseca unapred." Nasmeje se i ocrtaju mu se rupice na obrazima.
,,Pa ima istine u tome." Uzvratim osmeh.
Aleksandar je moj jako dobar prijatelj, ali to ne znači da ga ne smatram privlačnim. Poželjan je momak, lepe gradje, smedje kose i prelepih zelenih očiju. Samo ja nemam nikakve osećaje prema njemu i bilo bi uvrnuto da imam. Super se družimo.
Okrenem se pokušavajući da ne budem providna i bacim pogled ka udaljenom stolu za kom je Tadija. Ne znam da li je ovo slučajnost, ali on već gleda u mene. Kao da je osetio da ću ga pogledati ili da mislim na njega. Opet je namršten. Nešto stvarno nije u redu sa njim danas.
,,Zemlja zove Magdalenu??" Aleksandar se razmaše rukama ispred mog lica.
,,Izvini." Nasmešim se.
,,Pitao sam te je l bi htela sa mnom u bioskop, ima predobar film. Večeras u osam. Znam da voliš filmove i da često ideš sa Milicom, pa sam mislio da idemo i ja i ti." Prodje rukom kroz kosu.
,,Mmm...ne znam.." Uhvatio me je nespremnu tim pitanjem.
,,Stvarno bih voleo da ga pogledam, niko neće iz mog društva jer misle da je to glupo. Hoćeš da mi praviš društvo?"
,,Koji film?"
,,Smrt na Nilu. Detektivski."
,,Jao, je l to kao Ubistvo u Orijent ekspresu?" Taj mi se film mnogo svideo.
,,Da. To je zapravo isti glavni lik. Drugi deo tog filma."
,,Može. U osam, tako si rekao?" Obožavam bioskop. Dopada mi se taj zvučni efekat koji doprinosi doživljaju filma. Mnogo je lepše nego gledati kod kuće.
,,Doći ću po tebe."
,,Bolje nego da idem taksijem." Namignem mu i nasmejem se.
Dok smo nas dvoje vodili razgovor, Milica je bila zauzeta flertovanjem sa Milanom, jednim od dvojice momaka koji sede sa nama. Ne sudim je, devojka sw opasno loži na Tadiju, ali nije zauzeta i može flertovati sa bilo kim.
,,Šta se vi to dogovarate?" Upita nas ona.
,,Da idemo u bioskop." Odgovori Aleksandar pre nego što ja stignem.
,,Bez mene?" Nasmeje se i ubrzo doda. ,,Koji film gledate?"
,,Detektivski." Odgovorim.
,,Sigurno ne bih pošla sa vama i da ste me pitali." Kad god odemo u bioskop, obavezno zbog nje moramo isključivo romantične filmove gledati, jer takve voli.
,,Dobro je onda da nismo." Nasmeje se Aleksandar.
,,Ti mali. Vidim šta ti radiš." Pokaže sa kaži- i srednjim prstom na svoje oči pa u njegove.
***
,,Kako vam je bilo u školi?" Upita Milovan mene i Tadiju za večerom.
,,Super. Ostalo mi je još par dana do prrzentovanja završnog rada." Odgovorim, dok Tadija iskulira.
,,Čuo sam od Milene da si se prijavila ovde u Beogradu na ekonomskom fakultetu." Obriše usta salvetom.
,,Jesam i primljena sam. Samo trebam poslati kopiju diplome kad je dobijem."
,,Odlično. Drago mi je." Nasmeje se, pa se uozbilji kada pogleda u Tadiju koji ne jede već pretura viljuškom hranu po tanjiru.
,,A ti Tadija? Jesi se prijavio na ekonomskom kao što smo se dogovorili?"
,,Neću studirati." Prekrsti ruke kada mu odgovori.
,,Kako to nećeš? Već sam rezervisao stan u Londonu. Dogovorili smo se." Spusti agresivno pribor za jelo, te se začuje udarac istih o tanjir.
,,Nismo se dogovorili mi ništa. Sam si sve isplanirao bez da me pitaš."
,,Zar misliš da ću ti prepustiti firmu bez fakukteta? Šta si ti? Bog? Ja sam morao mom ocu dokazivati da sam vredan firme. Kada ćeš se uozbiljiti?"
,,Vidim da želiš ići njegovim stopama. Ne želim studirati i tačka." Ustane sa stolice i krene da ide.
,,Ukoliko ne završiš fakultet možeš u firmi raditi jedino kao vratar, sine. Razmisli šta ti je cilj u životu."
,,Onda neću raditi u tvojoj firmi. Problem rešen." Ode iz trpezarije.
,,Preteruješ Milovane." Moja majka odluči da se umeša.
Skoro na svakoj večeri on i Tadija se prepiru oko sitnica. Uglavnom. Ali ovo je sada ozbiljna tema.
,,Kako preterujem? Želim da se dalje školuje, zar je to loše? Ne želim da mu sve ostavim na dlanu. U kakvog će se čoveka tada pretvoriti?" Razumem šta hoće da kaže, ali ne verujem da Tadija to tako shvata. ,,Magdalena, dušo, molim te popričaj sa njim."
,,Ja? Mislim da sam poslednja osoba koju bi poslušao." Stavim ruku preko grudi.
,,Ne znam šta ću sa njim." Odmahne negativno glavom.
,,Pusti ga. Verovatno ti samo tera inat." Kaže mu mama.
,,Odo ja da se spremim. Dolazi Aleksandar za pola sata po mene." Vreme je da se pripremim, jer ne bih da zakasnim. Ne volim da kasnim i iritiraju me ljudi koji ne dolaze na vreme. Ako se dogovorimo u osam, onda ću doći nekoliko minuta ranije, ali nikako kasnije. Jednostavno sam takva.
,,Lepo se provedite." Dobaci mi kada krenem izlaziti.
,,Hvala mama."
Kada prodjem pored Tadijine sobe čujem muziku glasnu koja dopire kroz malo otvorena vrata.
Imam potrebu da proverim kako mu je. Izašao je besan iz trpezarije.
,,Sve okej?" Naslonim se na futer od vrata.
,,Aha." Pogleda me i nastavi da lista na telefonu.
Vidno je iznerviran.
Samo se okrenem i odem u sobu.
Krenem da se spremam i obučem plavu klasičnu haljinu, a obujem bele nike patike. Toplo je napolju sada kada je letnje vreme.
Zavežem kosu i odlučim da samo stavim maskaru.
Posle petnaestak minuta zazvoni mi telefon i kada se javim, Aleksandar me obavesti da je stigao i da izadjem.
Zatvorivši vrata moje sobe, okrenem se i ugledam Tadiju sa mokrom kosom i sa samo boksericama na sebi.
,,Ideš negde?" Podigne jednu obrvu dok trlja kosu peškirom.
Nehotice predjem preko njegovog golog torza i stavim ruku preko očiju.
,,Mislim da smo prevazišli tu neprijatnost. Nije kao da nisi videla i više."
,,Ne znači da to moram opet videti." Prekrstim ruke. ,,Žurim." Okrenem se i krenem silaziti.
,,A gde ideš sada?" Dobro me poznaje i zna da ne idem na žurke iako me Milica stalno ubedjuje da izadjem sa njom. To je verovatno razlog zašto me pita gde idem. Verovatno misli da idem tamo.
,,U bioskop sa Aleksandrom." Istog momenta kada to izgovorim on promeni facu. Kao da sam rekla da sam mu pojela omiljeni dezert. Što i jesam jednom uradila i onda me je poslednjim malim parčetom pogodio u facu. To je bilo pre dve godine, odavno smo prevazišli tu fazu.
,,Idete na dejt?"
,,Nee! Samo smo prijatelji." Odmah se odbranim iako ne vidim razlog zašto moram da mu polažem račune.
,,Super. Idem i ja sa vama." Namigne mi i okrene se ka svojoj sobi.
,,Čekaj! Zašto? Ti i ne ideš nikada u bioskop!" Iznenadjena sam.
,,A ti znaš da li ja idem ili ne? Pratiš me?" Pogleda me pre nego što udje u sobu.
,,Naravno da te ne pratim debilu!" Idalje ne znam zašto mu se pravdam.
,,Čekajte me! Dolazim za pet minuta. Samo da se obučem." Zatvori vrata.
Da li je on to ozbiljan? Stvarno će ići sa nama?
Izadjem iz kuće dok se on sprema i sednem u Aleksandrov auto.
,,Ćao." Poljubim ga u obraz.
,,Spremna?" Nasmeši mi se. Ima stvarno lep osmeh koji bi svaku devojku oborio s nogu.
,,Moramo čekati Tadiju."
,,Zašto?" Zbuni se.
,,Želi da ide sa nama." Slegnem ramenima. I meni je čudno.
,,Od kada on ide u bioskop?" Skupi obrve.
,,To se i ja pitam. On upravo dolazi, pa ga možeš i lično pitati." Pokažem ka Tadiji koji je došao ispred auta i krenuo ka mojoj suvozačevoj strani.
,,Izvini, ovde ja sedim." Prekrstim ruke.
,,Predji pozadi. Ne volim da se vozim nazad." Pokaže glavom ka zadnjem sedištu.
,,Možeš ti i taksijem da ideš, znaš." Svejedno ustanem i predjem pozadi.
,,Hej. Nadam se da ne smetam. Dosadno mi je i mislio sam da podjem sa vama." Pozdravi se rukom sa Aleksandrom kao što to većina momaka radi.
,,Ne smetaš." Primetim po Aleksandrovom osmehu da mu nije baš drago što je i Tadija pošao sa nama.
Izgleda da se stvari vraćaju na svoje. Tadija me ponovo iritira kao što je to i pre naše tajne bilo.