Zabranjena tajna

Epilog

Ko bi rekao da će od zabranjene tajne ova ljubav izrasti. Ko najlepši cvet u raznolikoj bašti.

Moj sin. Ne. Naš sin.
Naš sin je buckasta vesela beba koja nam ulepšava tmurne dane i razvedrava nebo.

Sunce. Opisala bih ga kao sunce.
On sija, zrači svojim osmehom. I često se smeje.

Naša priča idalje se piše, ni sami ne znamo u kom smeru ide, ali znamo kako nam je sada. Nije idealno, nije savršeno, ali je lepo.

Posle Milovanove sahrane, bilo je teško. Majka je plakala, Tadija je tugovao na neki svoj način. Uveče bi plakao kada misli da ga niko ne gleda. Znam da je pokušavao da bude jak pred nama da ne bi nama bilo loše. Ja sam bila uz oboje, jer njima je bilo najteže. Izgubili su supruga i oca.

Sada posle godinu dana mnogo je lakše. Bol je tu. Oseti se kada oblaci postanu tmurni i kiša pokvasi stazu, ali tu je Matija koji sve učini lepšim.

,,Ne da diraš tu kutiju! Matija!" Uzmem mu iz ruke ukrašenu kutiju u kojoj se nalazi Tadijino iznenadjenje.

,,Vidi izbalavio si je." Kada to izgovorim on se vragolasto nasmeje kao da zna da je uradio nešto loše. Ma ne razume on ništa.

,,Strpi se još malo, stiže tata." Pogledam na ručni sat. Trebalo bi da stigne svakog minuta.

Spremila sam mu iznenadjenje. Danas mu je rodjendan i nekako se baš pogodilo da sam juče otkrila da sam trudna. I to slučajno kada sam išla na kontrolu.

U našoj prodici postoji sada jedno važno pravilo. Svake godine idemo na kontrolu da vidimo da li je sve u redu, da se ne bi opet ponovilo ko sa Milovanom. Imamo istoriju sa rakom u porodici i bojimo se toga.

Zato sam juče vadila krv i dobila vest da sam ponovo trudna. I ovu bebu nismo planirali, ali ponovo se desilo. To se desi kada ljudi imaju seks. A mi smo ga i previše imali. To mi pokazuje da vatra medju nama idalje gori.

,,Draga, stigao sam." Čujem Tadijin glas, te se okrenem ka njemu.  A on ko iz nekog filma. Crno odelo, bela košulja. I tako seksi svakog dana ide na posao. I svakog puta ga dobro odmerim i pomislim kako sam ubola premiju.

,,Imamo iznenadjenje za tebe." Pridje mi i poljubi me, a onda poljubi i Matiju.

,,Ma gde je moj mali čovek. Pa kakav ti to autfit imaš." Nosi  belu majicu na kojoj piše -Srećan rodjendan tata-, a dole ima farmerke i bele čarapice.

,,Ovo je za tebe." Dam mu plavu kutiju sa šljokicama i plavom mašnicom. ,,Srećan rodjendan."

,,Hvala ljubavi." Otvori kutiju i zbunjeno izvadi test za trudnoću koji je u plastičnoj providnoj kutijici kako bi se video rezultat.

,,Šta je ovo? Imaš koronu?" Muškarci.

,,Zar bih ti poklonila pozitivan test na koronu?" Ne mogu, a da se ne nasmejem.

,,Umm. Ne kapiram." Skroz je zbunjen.

,,Trudna sam, Tadija." Udarila bih ga ovim testom da ga dozovem pameti.

,,Ozbiljno? Nije korona?" Je l me on to zeza?

,,Šalim se." Doda na kraju i onda me čvrsto zagrli. Ma umalo me nije ugušio.

,,Ne mogu..da...dišem." Skonta da me je stvarno jako stisnuo, te me pusti.

,,Izvini. Mnogo sam srećan." Ozari se.

,,Vidim."

,,Obožavam te, ženo moja." Privuče me još bliže, te me poljubi.

,,Znam, mužiću moj."

Još uvek nismo pravili svadbu, jer smo pre mesec dana ostavili godinu dana Milovanu. Samo smo se pre dva meseca venčali u opštini i odveli najbliže naše na ručak. Poaniramo za tri meseca svadbu i Matijino krštenje.

Matija je napunio godinu dana, tri dana pre godišnjice Milovanove smrti. Nismo mogli proslaviti normalno, ali zato će za njegovo krštenje biti prava fešta.

Ja sam krenula na fakultet, kao što sam obećala sebi. Naravno možda mi je ovo znak od Boga da jednostavno batalim. Uostalom, nije kao da mi je potreban fakultet, kada mi posao u životu nije potreban. Imamo firmu i to jako uspešnu. Biću domaćica. Seksi domaćica.

,,Jesi li za muško ili žnesko?" Upita me kasnije za ručkom.

,,Najbitnije je da je zdravo. Svejedno mi je. Tebi?"

,,Mislim da ne bi bilo loše dabude žensko. Tatina princeza."

,,A ako bude opet muško?" Podignem obrvu.

,,Bitno da je zdravo kao što si rekla."

,,Ovog puta sam unapred smislila imena." Trudna sam dva meseca i tek sam to juče saznala, ali sam već smislila kako će se zbati beba. Prošlog puta mi je trebalo jako dugo vremena i sve do porodjaja nisam mogla da se odlučim. Ovog put ću drugačije.

,,Zezaš da si za dan smislila imena?"

,,Pa da." Nasmejem se.

,,I koja?"

,,Ako bude žensko, zvaće se Mila, po tvom ocu. Ako bude muško onda Nikola, po mom."

,,Svidja mi se. Može."

I tako, jedno poglavlje zatvaramo i otvaramo novo.  Sve do sudnjeg dana.

KRAJ
🌸🌸🌸