Lav i ja smo se vozili u njegovom džipu prema novom restoranu koji je otvoren pre mesec dana. Hrana im je top. Jedan od omiljenih specijaliteta mi je: jagnjeći kotleti od šargarepa koji se tope u ustima, neki vafl koji me baca u čokoladnu ekstazu. Pevušila sam pesmu koju je svirala i smešila se.
„ Dobrog si raspoloženja danas?", upitao je.
„ Da! Osećam se snažno, raspoložena i uzbuđena sam zbog hrane. ", nasmešim se.
„ Oh, samo jagnjeći kotleti mogu da zadovolje tvoj stomak", govori kroz široki osmeh.
„ To moj sin želi, nikada pre nisam pomislila da to jedem. I, nemaš pojima koliko mi se slatkog jede, jako, i sladoled. Vodićeš me i u neku slastičarnicu."
„ Jede mi se i neka tortica."
„ Zar nisi rekla da ćeš jesti valfe?"
„ Da, pa hoću. Posle toga hoću da jedem tortu, pa preko da mi stave sladoled o jagode, moglo i bi od jabuke i sve one slatke dodatke i hoću neke kolačice."
Nasmeje se široko i kaže: „ Očigledno je da našem momku treba mnogo šećera."
„ Da, treba. "
Deron me je zvao šećerom, slatkišom, slatkicom. Njegov slatkiš i šećer. Na pomisao na njega stegne mi se želudac, stisnem usne da ne bih zaplakala. Lav mi priča o projektu koji je skoro gotov, onda mi pomene da ništa neće biti od onog zemljišta, da nisu dobili projekat u Chicagu, pa je jasno da je Deron to zgrabio.
Kada stignemo ispred restorana, skida mi pojas i značajno me pogleda. Izađem brzo iz auta jer ne mogu da dočekam hranu, jako sam gladna, mada jela sam pre sat vremena. Uhvati me pod ruku i povede me do vrata i značajno me pogleda.
„ Malena, nemoj se ljutiti na mene. Nisam mogao više da te gledam kako plačeš, nisam mogao da gledam kako se slamaš i kidaš na deliće. Budi ljuta, samo napokon uhvati svoju sreću. "
„ O čemu pričaš?", zbunjeno ga upitam.
Ne! Ne! Stegnem ga za podlakticu, on me bukvalno nosi jer nemam tlo pod nogama. Srce mi divlje lupa, skoro preteći da iskoči iz grudi.
„ Samo pričajte, ja ću biti u blizini i čekati. Nazovi me ako ne budeš htela da ideš s njim.", skloni ruku koja mi je bila oslonac.
„ Dobro", tiho izgovorim.
Dok sam ga posmatrala, gubila sam dah. Izgledao je privlačnije nego ikada. Njegova crna kosa bila je duža i razbarušena, nisam ga imala prilike videti takvog. Obično je nosio vojničku frizuru i malo duže, prsti su me svrbeli od želje da dotaknem tu kosu. Kakva je pojava bio u elegantnim bledom odelu i beloj košulji. Privlačan je. Uvek je jeste. Mišići mu nisu dolazili do izražaja kao pre, jer se vidi da je izgubio dosta kila, a meni je ovako isto privlačan. Stojim u mestu par sekundi, gutam ga očima i osećam kako mi prži kožu svojim tamnim očima. Želela sam ovaj susret. Oh, kako sam ga silno želela videti. Sada kada je ovde, osećam ljutnju i svašta mi stoji na ustima. Želim da ga izudaram jer me napustio, da vičem na njega, da ga zagrlim. Osećanja su mi pomešana; strah, ljubav, želja i ljutnja se bore u meni. Svakim sledećim korakom činilo mi se kao da gazim na samu vatru, celo moje telo je gorelo od njegovog pogleda. Nije to bio onaj njegov seksi pogled kojim me šarmira i učini da se cela ježim. Nežan pogled, odmerio me je od glave do pete i uzdahnuo. Moje ruke su obgrlile stomak, nesvesno se skrivam od njega.
Smestila sam se na stolicu preko puta njega. Tako sam vešto izbegla njegov dodir pred kojim bi poklekla. Trudim se započeti prijateljski razgovor, ali kako nekome biti prijatelj ako nosiš njegovo dete u stomaku. Njegove tamne oči gutaju moje svetle, osećam se tako slabo i izloženo njemu. Ćuti i posmatra me, pre svega gleda moje lice i pogled mu se spušta dole, ali od stola ne vidi moj stomak.
„ Pa, s razlogom sa ovde. Reci šta hoćeš i da idem", izgovorim hladno.
„ Kako si šećeru?", izgovori to nelagodno. Njegov glas zapali sve u meni.
„ Da li stvarno zanima?! Postoji telefon i pošalješ poruku i pitaš devojku kako je jebeno! Ne, naravno da tebe nije briga!", prekrstim ruke i izgovorim kroz stisnute zube. „ Nikakav šećer ti ja nisam!", ne mogu da skrivam svoja osećanja prema njemu, nikada to nisam umela. Ljuta sam i pokazaću mu da sam ljuta.
„ Ljuta si. Imaš svako pravo da budeš ljuta-"
„ Ne vidim smisao razgovara! Mrzim te!"
Konobarica nas prekida i uzima nam porudžbinu. Zahvalna sam joj na pojavi, jer sam imala želju da skočim na njega i izudaram ga. Doslovno, jesam. Isti je gad kakav je i bio.
Trepćem i ljuto gledam u njega, nesposobna sam da se udaljim od njega i napustim ovo mesto. Često sam zamišljala kako će izgledati kako će biti kada ga napokon sretnem. Nijedan scenario nije bio onakav; on je trebao izgledati sjebano i trebao je biti manje privlačan i više zauzet time da dobije moj oprost. Deron je nadmen kao i uvek.
„ Malia, moramo razgovarati."
„ Ustaću i otići, ako nastaviš da pričaš."
„ Podiću te i poneti za sobom."
„ Trudna sam! Ne možeš da me prebaciš preko ramena!"
„ Nosiću te u rukama."
„ Onda ću te ujesti.. udariću te i videćeš."
„ Ujedi me, udari, uradi šta god želiš."
„ Vrištaću ako me dotakneš."
„ Mi ćemo razgovarati pod bilo kojim uslovom. Bilo to na silu ili milom, na tebi je da izabereš.", kruto izusti.
„ O čemu?! Kako si me jebeno ostavio kada sam mogla da izgubim bebicu?! O tome? Ili o onome što si mi učinio?", povisim ton i par znatiželjnih očiju nas posmatra. „ Nisam ti bitna ja, nije ti bitno ni dete. Da smo ti bili bitni, došao bi. Posle svega, o čemu mi imamo razgovarati?", stišam glas jer ovo nije ni mesto ni vreme za moje burne emocije. Lav je sigurno predložio da se sretnemo u restoranu jer onda ću morati da kontrolišem emocije i neću biti pod tolikim pritiskom. „ Odjebi čoveče!"
Jedem kolačič, pojedem tri i još uvek sam gladna. On me posmatra svojim tamnim očima i podigne ruku prema meni. Prstom mi dodirne gornju usnu, zbog čega mi usne zadrhte i cela se naježim kada prste podiže više. Miluje me pogledom i ljubi svojim očima. Na takav način da više ne osećam ljutnju prema njemu.
„ Slatka si. Jako slatka.", zažmurim jer mi prstima prelazi po obrazu. „ Nedostaje mi tvoj miris. Tvoj pogani jezik. Tvoje usne. Tvoje plave oči u kojima se gubim. Nedostaješ mi ti cela. "
Progutam nakupljenu pljuvačku i okrenem glavu na stranu.
„ Malia, želim da razgovaramo. Daj mi par minuta, samo par minuta."
„ Derone, bebu nisi ni pomenuo. Shvataš da nas je dvoje, nema samo mene. Bože! Ti bebu ne želiš, zar ne?"
„ Želim! Želim i tebe i njega!", uhvati me za ruku koju izmaknem.
„ Nemoj me dodirivati."
„ Malia", uhvati me je istu ruku koju sam izmakla. „ Nisam došao da bih te molio, došao sam te vratim nazad i vratiću te. Volim te i ti voliš mene. Neću odustati od toga da te vratim nazad."
„ Ja nisam lutkica koju ćeš da slomiš pa ponovo da sastaviš!", trgnem ruku. „ Ti se meni nisi javljao pet dugih meseca. Radio si, uživao, zabavljao se, jebao druge žene i sada ti ja nedostajem. Nema ništa od toga!"
„ Ostavio sam te, jebeno sam i neka sam proklet zbog toga. Ostavio sam te jer je tebi bilo potrebno da budeš bez mene. Povredio sam te! Nisam mogao da se nosim s tim što sam uradio i nisam mogao oprostiti sebi. Izvini što sam razmišljao o tebi. Jer bi mi ti oprostila da sam ti rekao jedno 'žao mi je', ti bi mi to oprostila, a to nije ono što sam ja želeo."
„ Daj, bre. Ja sam patila. Ostavio si me kada si mi bio potreban."
Uzmem torbicu i ustanem sa stolice i krenem prema izlazu. On me blago uhvati za podlakticu i vidi van restorana. Njegov miris mi ulazi u nozdrve, njegova blizina ima svojih čari. Lagano se usnama spusti kraj mog uha i prošapuće: „ Prodisao sam kada sam te ugledao. Volim te, moj mali slatki šećeru, učiniću sve da mi oprostiš i da mi ponovo veruješ."
„ Zašto ti je trebalo toliko?"
Cela sam se otopila pred njim. Sav moj obrambeni zid se srušio kada me je dotakao. Ruka mu je na mojim leđima i povede me prema autu koji je verovatno iznajmio dok boravi ovde.
„ Moram.. jednostavno moram.", povukao me je u zagrljaj, ruka mu je bila na mojim leđima a druga u mojoj kosi. Glasno je uzdahnuo i ispunio pluća mojim mirisom. Zbunjena sam i samo sam stajala i nisam mu uzvratila zagrljaj. „ Kako mirišeš. Tvoj miris. Kako mi je to samo nedostajalo. "
Ruku stavim na njegova prsa i gurnem ga od sebe. Podignem glavu osmatrajući one oči koje me gutaju i teraju da se ugnijezdim u njegov zagrljaj. Što i uradim, grlim ga. Stežem se uz njega i ispuštam suze koje padaju niz njegov krem sako kvaseći ga.